Krvavi tragovi / Miloš Garić
Koliko će vode još proteći Savom dok se Srbi ne dozovu pameti i uvide da su više od pola veka radili direktno u korist svoje štete? Da li je moguće da veliki broj Srba još ne želi da prihvati činjenicu da je komunistički režim od ovog naroda napravio moralnu nakazu, nacionalnog degenerika, ekonomskog bogalja i intelektualnu kreaturu? U zemlji Srbiji sve je moguće, pa i to da mnogi još setno uzdišu za Titovom SFRJ, veličajući lik i delo čoveka koji je, osim što je bio beskrupulozni ubica, prevarant i srbomrzac, u slobodno vreme koristio titulu doživotnog predsednika i „najvećeg sina naših naroda i narodnosti”.
Uzaud su svi pokušaji da Srbija stane na noge, To ne može da se desi u zemlji u kojoj čitava politička elita još baštini vrecinosti koje joj je u amanet ostavio Centralni komitet KPJ. Laži, kradi, otimaj, za Boga ne pitaj. U najkraćem, ovo je i danas matrica po kojoj funkcioniše srpski establišment. Tu se ništa promenilo nije, a i kako će kada u ovoj državi glavnu reč i dalje imaju deca i unuci nekadašnjih političkih komesara i udbaških egzekutora.
Oštar, javan i nedvosmislen raskid sa komunizmom neophodan je da bi Srbija konačno pronašla samu sebe. Da bi povratila svoj davno izgubljeni identitet, zakopan negde u vrletima Sutjeske, Neretve i poništen odlukama AVNOJ-a u Jajcu. Ovde neko konačno mora da kaže istinu o teškim zločinima koje su srpski komunisti počinili nad sopstvenim narodom, ubeđujući ga da su mu izvesni Josip Broz i partija bliži od kralja i otadžbine. 0 silovanju Srtoije koje traje od 1941. naovamo.
Srpski komunisti su po preuzimanju vlasti zabranili povratak svoga naroda na Kosmet, prekrojili Srbiju lažnim granicama, ubijali i progonili svakoga ko nije želeo da se odrekne srpstva… U ime čega?Bratstva i jedinstva sa onima koji su Srbe uz osmeh nabijali na kame. Krvavi tragovi komunizma u Srbiji još zaudaraju. Krajnje je vreme da ih počistimo…
Izvor: Komentar dana, PRESS, ponedeljak 6. april 2009., str. 2
Miloši su, obično, posebni !