BOGINJA / Zoran M. Mandić
Ne posvećujem ovaj opis
na toj adresi u čulima
srce drži predavanja
uzburkanim strastima
uči ih pažnji s kojom emocije
održavaju svet
njegovu neobuzdanu istoriju u
Jeziku
među rečima koje ohola
sloboda izražavanja
sukobljava sa rečenicama sa
Njihovim čudesnim protocima
pogledom u pogled
U svemu što lepo ostaje u
Lepom
Boginja je garant te večnosti i
njena neprolaznost
Ona je nesebično započela opšti
unutrašnji
Život
Pustila izgladnelog crva da na miru
uđe u jabuku i
suoči se sa nenadmašnom mudrošću
Žene
Zanemelim od čuda ostavila je da
izaberu svako svoju pojedinačnost
pre nego što ih svet opkorači
prispelom sumnjom u ispravnost izbora
Bez nje svet bi ličio na pusto ostrvo a
putnici bi se bez srca vrteli u krug i
ne bi imali koga da posete u
svojoj (o)paloj
muškosti
DOKAZ
Samo su čula dokaz koliko srce
može da izdrži danonćne diskusije
osećanja
njihove geohemijske nalete i prelete
iz
jednog u drugi uzdah vremena u
oticanju
kada među njima misao popušta
nespretna u ophođenju sa tajnim
računom samoće sa
noćnom muzikom svetaca u
vašarištu podmukle ontologije
Između Norvaksca presretača od
pet miligrama i dvadesetmiligramskog
snizivača iz porodice Prilenapa
Samo su dokazi čula koliko moć
može da izdrži danonoćne udare srca
kada melodija u jednoličnom ritmu
prestaje da se dopisuje sa javnom
samoćom
onog drugog nerubriciranog daha
koji je uvek razlika
čak i kada prepakovani Caffetin
poskupi
