О Весни Рогановић, опет

Да ли је овај текст о Весни Рогановић, објављен пре неколико година, бајат? Или је и данас, и после свега, и те како актуелан?Просудите својом главом.
_____________________________
Бетонирање Политике, према коментару Николе Малбашког (уторак, 24. новембар 2009, Нова српска политичка мисао)

Недавно је јавност сазнала да је Драган Бујошевић, главни и одговорни уредник Политике, сменио уредницу културне рубрике Анђелку Цвијић, а на њено место поставио Весну Рогановић, која у Политициуређује „Културни додатак“. Тиме је „реформисана“ и „модернизована“ последња „конзервативна“ рубрика која је још преостала након што су здраве, еврореформске снаге преузеле овај лист.

Анђелка Цвијић је на веома квалитетан и балансиран начин уређивала културну рубрику. Она се трудила да не фаворизује ни један књижевни правац, ни једну уметничку школу, ни један београдски културњачки клан… То је значило да су се, на ужас модерниста и еврореформиста, у „Политици“ могле прочитати дневне информације и о новим књигама Добрице Ђосића или Матије Бећковића, и о новом научном скупу у САНУ, и о новој изложби Владе Величковића или Милоша Шобајића… Анђелка Цвијић је не само допуштала да у јавност изађу вести о традиционалној културној елити Србије, већ је и сама писала чланке у којима се позитивно изражавала о аутентичној културној алтернативи. Тако је Анђелка, на ужас целе Друге Србије, лично написала и објавила афирмативан приказ „субверзивне“ књиге Павла Ћосића „Лепосава“[1], због чега је навукла мржњу целог ЛДП културњачког клана.

Весну Рогановић је у „Политику“ дошла 2007. године из Данаса. Њу је за уредницу Културног додатка довела Љиљана Смајловић. Настојећи да удовољи свим главним политичким опцијама, Смајловићки и није јој сметао јасан ЛДП идеолошки бекграунд Рогановићке. Весна Рогановић је, већ за времена Љиље Смајловић, максимално „грађанизовала“ „Културни додатак“. Као редовног коментатора и просудитеља стања у српској интелигенцији, Рогановићка је довела извесног Златка Паковића, потпуног анонимуса, кога је једино талибанска посвећеност другосрбијанском схватању културног рата повезивала са светом науке и културе. Паковић је одмах засуо читаоце Политике бројним „денацификаторским“ коментарима, у којима су главни историјски негативци били „српски националисти“, а главни историјски позитивци „европски опредељени ствараоци“. Рогановићка је, уз то, „Културни додатак“ претворила у илустровани каталог мишљења и интервјуа Биљане Србљановић, Владимира Арсенијевића, Марка Видојковића и осталих уметничких ведета Друге Србије. Долазак нове, еврореформске управе у Политику коначно је откачио све кочнице у уређивању „Културног додатка“. Тако се он данас претворио само у ћирилично издање Хелсиншке повеље или Пешчаника….

видети више: извор: http://www.nspm.rs/komentar-dana/betoniranje-politike.html

ЛеЗ 0003514

Advertisements

Једно мишљење на „О Весни Рогановић, опет

  1. Могло би се рећи да у Србији све смрди од политике, странчарења , „патриотизма“ и интересних група, не само данас, и не од јуче. Из сиромаштва, културне беде и аутизма не може настати нешто здраво, нормално. Кад би у Србији било радника, стваралаца, слободних људи и одговорних грађана, колико има бранилаца од свега и свакога, где би јој био крај! Све је исто као пре неколико деценија, само су идеолошка правоверност и реторика замењене националистичком, тј. патриотском.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s