Српски КРИВАК

Удружење „Српски Кривак“ је добровољно, невладино, неполитичко и непрофитно удружење грађана, са седиштем у Београду, које је основано ради: окупљања, дружења и сарадње слободно мислећих, угледних и успешних људи, под геслом

МИСЛИ СРПСКИ ДЕЛАЈ СВЕТСКИ.

Оснивачка скупштина је одржана 6. јуна 2010. године, у Селевцу, на њиви Драгослава Лазића засејаној нарочитом сортом домаћег белог кукуруза, Српским Криваком, по коме је Удружење добило име. Оснивачкој скупштини је присуствовао 21 оснивач, међу којима је било: осам доктора наука, три магистра и седморо са завршеним факултетом. На Оснивачкој скупштини усвојен је Статут и друга документација, а изабрано је и руководство Удружења.

По завршетку Оснивачке скупштине, оснивачи Удружења су се, у Цркви Св. Тројице у Селевцу, помолили господу Богу за успешан почетак рада. Ова црква је саграђена на најлепшем месту, у средини села, по изричитој жељи Књаза Милоша Обреновића, који је у ту сврху подарио пет стотина гроша.

Са површином од 146 квадратних метара и дозиданим тремом, ова црква спада међу највеће цркве брвнаре у Србији. Надлежне државне службе за заштиту националне баштине у Србији прогласиле су селевачку цркву брвнару спомеником културе од посебног значаја.

Њива на којојој је основано Удружење налази се на ширем подручју археолошког налазишта „Старо село“ у Селевцу. Ово налазиште припада тзв. винчанској неолитској култури, која је цветала на широком простору централног дела Балканског полуострва, у дугом временском периоду, а свој врхунац је достигла око 3.800 године пре нове ере. Средиште ове културе налазило се на подручју „Белог брда“ у данашњем насељу Винча код Београда. Сматра се да је винчанска култура, у свом времену, била једна од технолошки најнапреднијих праисторијских култура у свету.

Видети више: http://www.krivak.rs/

Кукуруз Српски Кривак

Српски Кривак је старинска врста белог кукуруза из сорте Тврдунаца (Zea mays indurata). Користи се претежно за људску исхрану. Биљка се добро прилагођава оштрим брдско-планинским условима. Стабљика је слабо развијена али је отпорна на сушу и остале временске (не)прилике. На једном струку обично роди по један клип, а на плоднијој и боље обрађеној земљи по два. Клип је дугачак до 30 cm и често је благо закривљен. На клипу се обично налази осам неправилних редова, па је у народу познат и као „Осмак“. Кривак или Осмак има изузетан укус и зато се одржао до данашњег дана, упркос бројним хибридним сортама које су вишеструко родније и економичније од њега.

У Србији, посебно у Драгачевском крају, Кривак се гаји од вајкада. Некада је био доминатна житарица, а у последње време се узгаја само у ограниченим количинама. У овом крају свако домаћинство посеје по неколико редова Кривака, да има за проју. Кривак се, као и остале сорте кукуруза, бере у октобру и то најчешће ручно. Ако се, приликом бербе на њиви, клипови ломе заједно са шушком, онда је неопходно да се, увече, у дворишту домаћина обавља тзв. комишање (одвајање шушке од клипова). Некада је комишање представљало изузетан догађај у селу. На њему су се окупљали рођаци, пријатељи, комшије… Грејала се врућа, певало се и играло, а млади су користили овакве прилике за своја прва удварања. Највећи и најлепши примерци, са поврнутом и заплетеном шушком, се каче испод стрехе, на јужној страни куће или амбара, да би се сачували за семе. И тако, сваке године, из генерације у генерацију.

Окомишани клипови Кривака се, обавезно, одвајају од других сорти кукуруза и суше у посебном делу амбара. После сушења Кривак се круни, најчешће ручно. Окруњена зрна се сипају у јутане џакове и носе у воденицу на „хладно млевење“. Некада је било много воденица широм Србије и све оне су даноноћно радиле. Било је пуно чељади и стоке у сваком домаћинству, па су и воденичари имали пуне руке посла. А у воденицама су се причале приче из старина: о вампирима, ратовима, јунаштву, необичним догодовштимама, тајним љубавима…

Нема пројиног брашна без Кривака и воденичног камена. Од њега се меси укусна проја која се обично једе са старим кајмаком или куваним киселим купусом (славским или свадбарским). Пожељно је, а и здраво је, да се пре тога „омане“ по која мученица од шљиве Ранке. Са пројом се добро слаже и домаћа свињска пршута, овчија стеља и сир у паприци. Постоје, наравно, и слатке варијанте проје од Кривака.

Циљеви Удружења

Осим основног циља који се односи на: окупљање, дружење и сарадњу слободно мислећих, угледних и успешних људи, под геслом „мисли српски делај светски“, удружење „Српски Кривак“ има и следеће подциљеве:

Афирмација аутентичних достигнућа у области културе, науке, уметности, спорта, новинарства, привреде и пољопривреде Србије.
Коришћење, унапређење и промовисање савремених информационо-комуникационих технологија ради превазилажења временских и просторних баријера између људи.
Чување и афирмација традиционалних културних вредности и обичаја.
Гајење нарочите сорте домаћег белог кукуруза „Српски Кривак“ на посебним историјским и географским локацијама.
Воденично, хладно, млевење кукурузног брашна од „Српског Кривака“, за личну употребу и поклоне.
Додела годишњих награда „Српски Кривак“ за нарочите заслуге и достигнућа у професионалним и/или друштвеним активностима. ______________________________________________________________________________________

Редовни и почасни чланови

Удружење „Српски Кривак“ има редовне и почасне чланове. Члан Удружења може да постане свако пунолетно физичко лице које то заслужује. Процедура за пријем редовних чланова састоји се у следећем: (1) потенцијални кандидат добија позив и препоруку барем од једног члана Удружења, (2) детаљно се информише о Удружењу путем веб сајта, (3) прихвата циљеве Удружења и одредбе Статута, (4) потписује Приступницу и (5) доставља потребну документацију – контакт податке, фотографију и биографију. Одлуку о пријему новог редовног члана доноси Управни одбор. Одлуку о пријему почасног члана доноси Скупштина, а на основу образложеног предлога Управног одбора.

Чланови Удружења не плаћају чланарину. Удружење води евиденцију о свом чланству.

Сваком члану Удружења се издаје оригинална чланска карта, на неодређено време, која се састоји од: дрвеног постоља, изгравиране плочице и клипа кукуруза. Дрвено постоље је кружног облика, за редовне чланове, а шестоугаоног за почасне. На постоље је налепљена изгравирана, елипсаста или шестоугаона, плочица са пуним називом и веб адресом Удружења, именом и презименом члана и његовим статусом (редовни или почасни). Кроз центар постоља пробушена је рупа, кроз коју је провучен завртањ, а на завртњу је навијен уздубачени клип белог кукуруза – Српског Кривака….

Видети више: http://www.krivak.rs/index.php/clanovi.html

ГОДИШЊА НАГРАДА СРПСКИ КРИВАК

Жири за доделу награде

Жири за доделу годишње награде има непаран број чланова. Председника и заменика председника Жирија бира Скупштина. Њихов мандат траје годину дана. Број мандата није ограничен. Чланове Жирија именује Управни одбор, а на основу образложеног, писаног, предлога председника Жирија.

Жири за доделу Годишње награде Удружења ради по Статуту и Правилнику за доделу годишње награде.

Додела награда по годинама

Годишња награда СРПСКИ КРИВАК додељује се појединцима, који нису чланови Удруења, за нарочите заслуге и допринос у неговању српске традиције, као и за врхунска достигнућа у науци, технологији, привреди, култури, спорту и другим областима стваралаштва.

Награду додељује Управни одбор Удружења, а на основу образложеног, писаног, предлога Жирија за доделу годишње награде. Награда се састоји од бронзане фигуре СРПСКИ КРИВАК, плакете и приступнице Удружењу.

Видети више: http://www.krivak.rs/index.php/nagrada-srpski-krivak.html

*

Годишња награда СРПСКИ КРИВАК 2012.

Једногласном одлуком Управног одбора Удружења од 27. новембра 2012. године, Годишње награде СРПСКИ КРИВАК 2012. добили су:
1. Светлана Стевић Вукосављевић, за народно стваралаштво
2. проф. др Бранислав Тодоровић, за науку
3. проф. др Мирко Зуровац, за етику и естетику
4. проф. др Александар Попов, за културу
5. Лазар Гроздановић, за спорт
6. Живорад Николић, за медије
7. проф. др Масајуки Ивата (Јапан), за укупно стваралаштво и осведочено пријатељство према Србији.
Добитницима под редним бројевима 1-6 награде су уручене на Другој свечаној академији Удружења која је одржана у понедељак 17. децембра 2012. године, у уметничкој школи „Artimedia“ у Београду.

Видети више: http://www.krivak.rs/index.php/nagrada-srpski-krivak/228-urucena-godisnje-nagrade-srpski-krivak-2012.html
_________