Овде ћемо убудуће публиковати одабране прлоге на ову тему. За почетак – један новински чланак објављен колико данас.
__________________________
Безразложан страх од монархије
У тексту у рубрици „Погледи“, професор Куљић даје своје погледе на питање промене имена града Зрењанина у Петровград. Па каже: „(име) Зрењанин симболизује републику, грађанску државу, антифашизам и интернационалистичку левицу. Петровград је знамен монархије, династичке крви, власти по божјој милости, антиантифашизма и националне државе“.
Да видимо. Име Зрењанин симболизује антифашизам – да, интернационалистичку левицу – такође, републику – да, мада једнопартијска друштва у много чему знатно више личе монархијама. Грађанску државу у мери какве их данас знамо – нимало. Дуго сам, скоро колико и професор Куљић, живео у тој „грађанској држави“ и добро знам да су се питања и интереси грађана решавали само ако нису ни у најмањој мери доводила у сумњу ставове и интересе апсолутно владајуће комунистичке партије, или не дај боже Тита лично. У питању је била комунистичка држава – диктатура и сваки јавни дисонантни глас резултирао је критиком, казнама и затвором.
Петровград је знамен монархије – да. Не знам шта значи „династичка крв“, осим ако није, као и „власт по божјој милости“ плеоназам за појам монархије,умножен да би се ставу додала „тежина“. Петровград је могао бити и знамење националне државе, али исто тако и знамен вишенационалне заједнице,јер је име граду дато у тренутку када је то држава била управо таква. „Антиантифашизам“ има јасну и логичну импликацију да назив Петроград указује на одбрану или повратак фашизма. Као да су краљ и влада били у изгнанству у Берлину, а не у Лондону и да су имали (веће или мање) везе са Недићем и Љотићем, а не са (својим министром) Михајловићем и антифашистом Титом. А где је монархија, ту су, по професору Куљићу, и теократија и патримонијализам (деспотија),тј. попови и тамјан. Мирис тако непријатан данашњим демократама. Ствар је много баналнија. Комунисти су 1945. име једног краља заменили именом свога човека, Жарка Зрењанина, о коме ни онда, а поготово данас ништа не зна 999 од 1.000 грађана Србије. Који се борио за своје идеале и интересе и због тога трагично страдао 1942. године, као и стотине хиљада других Срба убијених током окупације и усташке, комунистичке и четничке страховладе. Не верујем да би промена имена града Зрењанина довела до приближавања мрачним монархистичким друштвима. Знамо добро колико би то било „страшно“, као што знају грађани Велике Британије, Холандије или Норвешке.
Озрен Карамата, Земун
___________ Извор: Политика, рубрика „Међу нама“, Београд, 13. април 2013, стр. стр. 23
ЛеЗ 0003480
„Железничкa линијa 45. упоредника“ 