Белешка уз роман МОДРО БЛАГО
Душан Костић рођен је 23. јануара 1917. године у Пећи. Оца
није запамтио, јер је умро неколико месеци после Душановог рођења.
Растао је поред мајке, која је била праља и шваља и поред ујака
Миљана ковача. Гладовало се и живело сиротињски, како сам писац
рече једном. Школовао се у Плаву, Колашину, Подгорици, Гусињу,
Беранама. Почео је да објављује прве песме, као гимназијалац.
Студирао је до 1941. године на београдском Филозофском факултету
југословенску књижевност и српски језик, а онда отишао у партизане.
После рата је радио у Танјугу, у Борби, Радио Београду, листовима и
часописима Младост, Књижевност, Књижевне новине, Савременик.
У Политици ради од 1951. године до пензије 1968.
Објавио је низ песничких књига: Пјесме (1947, Земљи
вољеној (1948), Поема о граду и љубави (1950), Прољеће над ровом
(1951), Говор земље (1951), Зов лишћа (1954), Мреже (1955),
Шлеп уморне воде (1968), Лирика југа (1977 ), Архипелаг (1978),
Морија (1980), Отапање лудила (1987), Чарнојевић (1989),
Почетак апокалипсе (1993), Кошмар (1995) и др.
Прво дело за децу, поему Градић Јеленгај објављује 1954.
Роман за младе Глува пећина излази 1956, роман Сутјеска 1958.
Романе Модро благо (1963) и Гора Коштанова (1967) објавио је у
Сарајеву.
Д. Костић објавио је низ избора из свога песништва, као и
књиге путописно-есејистичке прозе. Добитник је угледних награда и
признања. Живео је у Београду и Херцег -Новом.
– Роман Модро благо писао је лирски пјесник. То се види у
сликама природе, ритму реченица, бујности осећања која ову књигу
прожимају – духом старине, љубави, племенитости и храбрости –
овим речима Д. Лакићевић препоручује ову занимљиву књигу. Костић
се враћа стално природи, а то му омогућује и место збивања романа:
приморски градић, између сунца и звезда, неба и мора, али и језик
романа – богат, сочан, разуђен, сличан вегетацији паркова
медитеранских предела… Трагање за закопаним средњевековним
благом добија неочекиван и узбудљив обрт. Какав – откријте сами!
ЛеЗ 0003494