LUDILO JE AUTOBIOGRAFSKA KALKULACIJA
Jer nikad nisi bio bliži dvojniku
Dvojniku koji je hrabriji i razgovetniji
i koji ti je predvideo
to prerušavanje u baraku
znao je tvoju slabost
neblagovremenog i svakog drugog nesnalaženja
u umnoženom iskušenju
tebi je uvek bila bliska jednina
krošnjasti samac na preseku letnjih puteva
kolac na ledini,
stablo bez okoline, granje u izdašnoj praznini visine
providni nanos vetra
drvo osuđeno na zamisao,
neizvesno nadimanje metafore
zato,skloni se,
zaćuti kad stignu deca
pozna narav i mlada ljutnja
nisu mir, nisu oslonac
tvoje baračko stanje
prinudni samoizbor, drži crve na okupu
čuva labave čvorove,
drhtanje i otresa gnezda
ali, to je umišljeno obnavljanje,
domovi sad su različiti
samo je tebi svaki znak pomak
tvoj se barački oklop
sasvim udaljuo i od poljskih miševa
i od ruskih pesnika
uskoro će se pokazati godovi
svaka laž do gole kože
RAZBIJANJE MUČNINE
Osmehni se, osmehni
Razneži, proklet bio
Zamisli da si nameran
Osetljiv i bez uticaja
Cela se krošnja višnje
Otresla i veje po tebi
U gustom si,preslatkom
oblaku od latica
lice ti se u pogledu gubi
kao što se i okolina poništava
prokleti haiku
proklete tesne pesme
okretni mig svesti
veština u teskobi
reč,pigment i voda iz sećanja
slika po slika u tesnoj prisebnosti
božanstvo bez sasvesti,
oprez bez ikakve ljubavi
i kap po kap neukrotivog voćnog traga
mali dremež nakon velikih tema
predah od tajne izdaje
slatki ukus prećutanog
TU ČAK NI POEZIJA NE POMAŽE
Samo pogledom
Kotlinom, smrzlom pokoricom
Mrazom žvaćućim u prokopima
I rupama,
Između železno otvrdlih plastova
Davno vitog pruća
dole ,dole
odakle ko slepe oči
mutna okna
uvis zjape
dve ledene bare
smrtne cipele čapljinog mužjaka
poznojesenjeg smrtnog svata
ptica što umire od studi i kajanja
i šta si video -to
i šta tišti sada- to isto
slika li se ,zbori li se
ne samo bar neki pomak
da se desi
i To je To
(Iz rukoppisa…)
ЛеЗ 0003505
„Железничкa линијa 45. упоредника“ 