Slučaj Bobana Miletića

 

narušavanja osnovnih prava čovjeka Bobana Miletića Bapsija iz Knjaževca, Srbija. Ovdje se ne radi ni o Bošnjacima ni o Srbima. ni o Hrvatima. Ovdje se radi o ljudima, prije svega. Mada jedan moj aforizam veli: „Prije 20 godina su bili drugovi. Danas su gospoda. Ljudi nigdje nema!“

Ime mu je Boban Miletić – Bapsi, književnik je i satiričar iz Srbije koji je osuđen za VERBALNI DELIKT u Srbiji 2000.g. Ali 2009.g. ponovno valovi cinizma i totalitarizma prijete Bapsiju.

Ovo je pismo koje mi je dostavio kolega Miletić dana 27.4.2009.g.:

 

„Ja sam Boban Miletić Bapsi , jedini osudjeni pisac u SRJ. 9-og  juna 2ooo.god. u Okružnom sudu u Zaječaru osudjen sam na pet meseci zatvora  zbog knjige „Srbijo , majko , plači „ . Pre  toga 1999. godine bio sam 20 dana u pritvoru . Sudija koji me je osudio Veroljub Cvetković , od 2005. god. sudi u Vrhovnom sudu Srbije . Lustracija –ha –ha – ha!!! Lustracija po DOS-manlijama : Kaznite žrtve – nagradite dželate ! Vrhovni sud Srbije 28-og decembra 2000.god. ukinuo je presudu od 9-og juna 2000-te i vratio na ponovljeno sudjenje Okružnom sudu u Zaječaru , do koga nikada nije došlo , jer mi je amnestiju totalno protivpravno potpisao Koštunica dr. Vojislav , tadašnji predsednik SRJ .

U toku 2001 i 2002 . god. državnim organima nudio sam vansudsko poravnjanje na šta  su oni ostali i gluvi i nemi . Onda sam krenuo da pravdu ostvarim na sudu , a bolje da nisam . Nakon bezbroj ročišta 2006-e god. presudom Opštinskog suda u Knjaževcu P.br.979/05 od 02.03.2006 za nezakonit pritvor dobio sam milion dinara (tada od 12.000 do 13.000 Eura) , a za smrt majke , koja je umrla od  infarkta za vreme ročišta 28.12.1999.god. nula dinara , jer pobogu umrla je , po nalazu veštaka , zbog zapušenja konorarne arterije .Ovo je cinizam otprilike kao kada bi komandir nekog nacističkog logora izjavio da su logoraši poumirali usled anoreksije i izvesnih problema sa plućima . Ovu presudu Opštinskog suda u Knjaževcu potvrdio je Okružni sud u Zaječaru G.ž.1200/06  20.06.2006 i presuda je postala pravosnažna . U izvršnom postupku pred  četvrtim opštinskim sudom u Beogradu , a čije rešenje je potvrdio Okružni sud u Beogradu , ja sam stekao uslove da novac podignem . To sam i uradio u oktobru 2006.god . Sada skoro tri godine posle država od mene traži da vratim 700.000 dinara (danas oko 7.000 Eura) sa sve kamatom , a to je više nego što sam dobio . Ovo me podseća na onu kultnu rečenicu Ilije Čvorovića u filmu Balkanski špijun :“ ’Ajde ti sada lepo sve priznaj , a Djura će ti oprostiti što te je tukao !“  Ovo treba da vratim radi neosnovanog obogaćenja ?!

U medjuvremenu ja sam pare potrošio , jer nigde u zakonu ne stoji da bilo ko u ovoj zemlji ne sme da potroši svoje pare i u kom vremenskom roku . Meni je savest čista pred Bogom i narodom . Ni na jednog sudiju , a bilo ih je poprilično , počev od Opštinskog suda u Knjaževcu , zaključno sa Okružnim u Beogradu , nisam vršio pritisak , podmićivao ili ucenjivao.  Novac mi nisu dosudile neke moje privatne sudije , niti sam u državni  trezor ušao sa heklerom i čarapom na glavi kao neki …Ove sudije što su mi dosudile novac su sudije Republike Srbije i valjda su išle u istu školu gde i Vida Petrović Škero , bivši predsednik VSS  i njeni potčinjeni u tom sudu , a koji su mi sudili reviziju- nezabeleženu u istoriji VSS dugoj 163.godine .

Rev . 2783/06 presudile su sledeće sudije : Stojan Jokić , predsednik veća i članovi : Nikola Stanojević , Zvezdana Lutovac , Ljiljana Ivković –Jovanović i Mirjana Grubić . Revizija je prilog za istoriju beščašća i klasičan primer državnog terorizma . Ova revizija je „sve po zakonu“ i nažalost je nepromenljiva . Podsetio bih i Vidu Petrović Škero i njene potčinjene u VSS na neke slične „sve po zakonu“ presude iz mračnog srednjeg veka. Tada su mnoge žene , nakon presuda najboljih sudija toga vremena , spaljivane na lomači pod presudom da su veštice. 1600-te godine , 17-og februara, spaljen je i Djordano Bruno zbog uverenja i tvrdnji da se zemlja okreće oko Sunca . Danas , svako iole normalan i minimalno obrazovan se nad tim presudama zgražava . Daće Bog zgražavaće se i nad ovom njihovom revizijom mog predmeta . Presuda nije dovoljno da je pravna da bi bila pravedna . Mi , obični mali ljudi u Srbiji danas željni smo svega , ali ponajviše pravde . Pravde , pravde gospodaru ! – govorahu robovi u davna vremena , za koja pomislismo da su zauvek prošla. Zbog ove revizije mene sada zamenik republičkog  javnog pravobranioca tuži radi neosnovanog obogaćenja.

Imam 44.godine . Ceo svoj život sam se borio protiv kriminala i kriminalaca , a za dobrobit svih nas , a sada sam doživeo da budem progonjen i maltretiran više nego bilo koji kriminalac ove zemlje . Nemam nešto naročito materijalnih dobara , ali i ono što imam izvolite DOS-manlijsko – SPS-ovske bitange , otimajte . Ali , znajte samo jedno : Oteto prokleto!!! Pogledajte samo kako su završili Brozovi dželati  koji su ubijali časne srpske domaćine i otimali im imovinu . Pogledajte kako su prošle , ili kako prolaze njihove porodice , a prošlo je tek dva , ili tri kolena , a poznato je da Božja pravda tera do devetog kolena .

Za ovaj moj slučaj znaju i Boris Tadić , predsednik Srbije , ministarstvo pravde , zaštitnik gradjana i mnogi drugi . „Mudro“ ćute i saučestvuju u zločinu prema meni i članovima moje porodice . Odgovorno tvrdim da u ovoj nesrećnoj zemlji i psi lutalice i divlje svinje imaju veća prava nego ja i članovi moje porodice . Neka je proklet svako u ovoj zemlji do devetog kolena , počev od Borisa Tadića , pa do najsitnijeg činovnika u sudu koji se drzne da meni i članovima moje porodice otme makar hemijsku olovku . Daj Bože!!!

U  Srbiji ja sam simbol najnezakonitijeg hapšenja i najsramnijeg sudjenja  u poslednjih 30 . godina . Posle 5 – og  oktobra i navodnih demokratskih promena nijedan ministar policije mi se nije izvinio za nezakonito hapšenje , niti pak ministar pravde za nezakonito sudjenje , niti je bilo ko iz vlasti došao da poseti moju porodicu i mene da vidi kako živimo i ponudi neku pomoć . Da su bar doneli 100.grama kafe i deci po krem bananicu .

Za sve ovde napisano posedujem dokumentaciju .

Moja adresa je :

Koste Racina 39  Knjaževac

Telefon 019/737-399

 

Pozdrav Boban Miletić Bapsi „boban-miletic-bapsi

(….)

P:S.Bez obzira  na cenu i posledice ja ću se boriti i uz Božju i pomoć   časnih i poštenih ljudi ove zemlje izboriti da Srbija postane zemlja sa vladavinom prava, u kojoj će svi njeni građani biti jednaki pred zakonom . To je najmanje što mogu da uradim za svoju i svu ostalu decu u Srbiji – da im u nasleđe ostavimo normalnu zemlju , a za ostalo neka se sami izbore radom , pameću , obrazovanjem …

ŠTO  JE  PRAVO  I  BOGU  JE  DRAGO !!!

Takođe , moj predmet se od decembra 2006 .god. nalazi u Strazburu. Ali , koliko sam upoznat  umesto da rešavaju moj slučaj , slučaj otporaša iz Požarevca i slučajeve ljudi čija se oteta imovina ubrzano prodaje , umesto da im bude vraćena  , kao što je to bio slučaj u svim bivšim komunističkim zemljama , oni u Strazburu se bave Kebinim švaleracijama . Preko 4000 predmeta drastičnih kršenja zakona , iz Srbije  u kojima pravda ne da se traži , već se za pravdom vrišti – čeka , a oni nesrećnici rešavaju  Kebine  švaleracije . Sramota !!! Uskoro će , izgleda , najteža kletva u Srbiji biti : „ Dabogda po  pravdu išao u Strazbur !““

Ovo su bile opore rečenice Bobana Miletića Bapsija.  Mojim tekstom želim izraziti podršku kolegi Miletiću kao čovjek prema čovjeku, bez obzira da li nam se politička uvjerenja razilaze unutar ovovremenih viđenja društva i okruženja u kojem živimo.

Zbog čega ovo radim? Iz jednostavnog, zaista jednostavnog razloga: Da svi konačno na prostorima bivše Jugoslavije pokušamo makar nakratko otvoriti oči i probuditi se u proljeću nadanja iz zimskog sna dugog evo skoro već dvije decenije.

Molim vas da ovaj dopis uputite na što više adresa institucija koje se bore za ljudska prava. Odavde do Stambola…kako bi naši stari kazali. I do Pešte, do Beča, ali i dalje. Do Strazbura, kako veli kolega Miletić. Ovo nije borba samo za Bapsija i njegovo osnovno ljudsko pravo! Ovo je borba za pretpostavku življenja svih nas. Ne samo u Srbiji. Već i u Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Crnoj Gori, Makedoniji i Hrvatskoj. Na vlasti su bivši komunisti na svim ovim prostorima. Provjerite i vidjećete da egalite, fraternite i liberte na prostorima bivše Jugoslavije i nije ništa drugo do paravan za opštenarodnu pljačku neslućenih razmjera. Bez obzira da li se mi zvali bilo kako drugačije osim samo…ljudima. No, ne zavaravajmo se! Opasni su ljudi koji progone Bapsija. Jer na ovim prostorima vlada ANARHIJA, ali ORGANI(ZIRANA)ZOVANA. Ista ona koja omogućava da u središtu Zagreba bude ubijen novinar Ivo Pukanić. Ista ona koja omogućava da osuđeni kriminalac i robovlasnik u krugu Suda BiH u Sarajevu šamara civile. Ista ona koja proganja književnika Nikolaidisa u Crnoj Gori. Ista ona koja u Sloveniji poziva književnika na informativne razgovore zbog navodnih stavova o policiji. Ista ona…

Uvezanost pretpostavki vladavine na ovim prostorima i jeste uspostavljena na strahu od drugoga i drugačijeg. Nije mi samo jasno kako će u tom slučaju reagirati na ovaj dopis! Obzirom da potpisnik ovog teksta jeste Bošnjak, da ne kažem Musliman, ali niti je Komunista ni Nacionalista! Potpisnik ovog teksta je vratio knjižicu SKJ-u 1986.g. dok su mnogobrojni članovi današnjih stranaka na vlasti sve do 1992.g. (a neki čak i danas negdje u u sehari), čuvali odnosno čuvaju crvenu partijsku knjižicu.

Ponavljam molbu uz nadu da tamo negdje daleko postoji nada…Nada da će prestati ova golgota Bapsijeva. Da će prestati golgota svih nas, „normalnih“ ljudi ovih prostora, ljudi, odnosno osoba koje žele živjeti životom dostojnim čovjeka. 

Završiću naglašavanjem da ovaj dopis potpisujem kao čovjek Sabahudin Hadžialić bez bilo kakvih drugih predznaka koji bi me određivali kao člana ove ili one institucije. To želim iz razloga da izbjegnem manipulaciju od onih koji me odmah žele poistovjetiti sa ovom ili onom strankom, sa ovim ili onim udruženjem. Ako me, pak, ova ili ona stranka, odnosno ovo ili ono udruženje želi podržati, dobrodošli su. Prije svega, treba nam hitna i žestoka podrška svih institucija koje se bave zaštitom ljudskih prava na prostorima bivše Jugoslavije.

Publikujemo veći deo pisma. Objavljivaćemo ubuduće dopise i iz drugih krajeva bivše Jugoslavije o ovakvim i sličnim slučajevima… Oni moraju biti potpisani, argumentovani, sa što je moguće manje ideoloških kvalifikacija….

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s