Песме Александра Петрова на француском

Александар Петров

НЕБЕСКА  ПАУНИЦА

На зиду цркве,

у подножју Кавказа

репатица звезда, хиљаду шездесет шесте,

оставила је, руком непознатог писца, траг.

Француз Бросе је, средином прошлог века,

посетио цркву, прочитао запис

и објавио у свом

„Voyage archeologique…“

Вреди ли спомињати, зато,

да се у међувремену историја

уплела у односе између писца

и звезде, руке и камена,

и избрисала речи.

Историја, додуше, нема чекић и длето.

Неко други гради или руши њено име.

Природа је нешто друго.

Звезда нам стиже у тачно заказано време.

Без обзира на припреме, говоре, дочек.

Сувишни су пророци, мученици, свеци.

Једеино иза ње

ако не стоји неко

ко нас је све једном

пустио у покрет.

Шта нам је чинити онда?

Поново звезду уцртати у камен?

Смерно проверити часовник

и подесити време?

На чијој руци?

Чијом руком?

Пођимо јој, ипак, у сусрет.

На питање – „Боже, откуд ви овде?“ –

одговоримо: „Напредак.“

Гошћа нас гледа

стооким дугиним погледом.

Питамо: „Памтиш Ајнштајна?“

„Кога? Сећам се старог Фрање, Никија.

Какав благ поглед!“

„Ама не, професор физике из Цириха.

Јеврејин. Теорија релативитета…“

„Је ли то Јевреји по свемиру траже

обећану земљу? Где су сад?

Да ли је Берлин Нови Јерусалим?

Јерусалим нови Берлин? Нешто треће?

Исмаил и Исак, браћа, најзад ко браћа,

у Палестини?

Рим? Где је Рим?

Србија, још на Балкану? На небу?

Сарајево? Бечко? Крст? Месец?

Социјализам, још у моди? Где?

Крвари ли црвена муза?

Жене? Радничка диктатура

збаци ли окове брака?

Шта се, у међувремену, збило?“

Какав то дух, зао или добар,

говори из моје Ars Poetica?

Чему иронија?

Смем ли без ње да вратим казаљку

за седам пута седам и девет пута три?

Швајцарски одбрамбени механизми.

Фројд. Кауч. А кауч лети на ломачу.

И сан умире у сну.

На јави еротичка слика.

Рајско дрво окићено плодовима.

Седмогодишњи дечак, Орвел,

на дрвету. Зелене јабуке.

Пита прву: „Кад?“

„Догодине.“ И тако редом

све до

Nineteen eighty four.

Господарица света шири лепезу

свог барокног тела. Низ дуге ноге

котрља сунчеву лопту. Хвата је

сјајним црним ноктима.

Ватрени лептири око њене главе.

Поворка девојачких српова.

Приносе јој златно класје.

Грожђе.

Добро нам дошла, опет, небеска паунице.

_________________________

АЛЕКСАНДАР ПЕТРОВ

„ПЕТА СТРАНА СВЕТА“ 

Промоција књиге песама на француском у УКС,

ТРИБИНА  ФРАНЦУСКА  7 

УТОРАК,  1. НОВЕМБАР  2011,  19.00

УЧЕСТВУЈУ:  ПРОФ. ДР АЛЕКСАНДРА ВРАНЕШ, ПРОФ. ДР ЈЕЛЕНА НОВАКОВИћ ,  ДР  СВЕТЛАНА ШЕАТОВИЋ ДИМИТРИЈЕВИЋ, ДР МИЛАН БУЊЕВАЦ, АЛЕКСАНДАР ПЕТРОВ

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s