У СРЕДИШТУ ДВА КРУГА / Мирослав Тодоровић

Над рукописом песничке збирке СтОЈана БОГдановића: О ДА, ОДА

 У  простору ,  између два круга, одвија се животни и стваралачки пут песника збирке О ДА ( ОДА). Овим текстом ће  се предочити други стваралачки круг описан песмом. Овај песнички круг из чијег центра песник годинама доследно себи  мотри, промишља, записује, памти, заборавља, из заборављеног слуша одсјаје минулих времена, оне који га у сну позивају да их помене у песми, да  их „оживи“  на начин песме. Да чује невидљиво, И да напуни, Рилкеовим речима казано, своју „златну кошницу – невидљивог“.

У тој кошници су  збирке: Биг Бен (Београд,1977),   одлазим а остаје нејасно (Крушевац – Књажевац,1990), зна се (Ниш,1991), црна рупа (Зајечар, 2003; Ниш,2004)   господар (Ниш, 2004) човек песма,(Врање,2007) Бдења и буђења (коауторска,Сврљиг-Књажевац, 2010) Трунке (Књажевац,2011).

Ове збирке својим   вредностима потврђују изузетност песничког дела Стојана Богдановић, али због  инертности критике када су   у питању самосвојни ствараоци  ова поезија чека  компетентне тумаче. Рачуна на време и његову непоткупљивост. У  досадашњим приказима истицана су карактеристике  ове поезије: садржајност  оригиналност, „поезија која дише на живот и време“, иронијски дискурс   и хумор,   епска бука у лирској  души човека овог тла, звук судбине и историје кроз животе и ликове његовог  породичног стабла, аутопоетички кредо снажне с/мисаоности изражен у стиховиме дубоке сагласности са  универзалном  природом песничке речи,  снажне симболике и метафоричне вишеструкости, „особених језичких конструкција и хипокористика“, „лукаво се окористио пооштреним поентама“(Стојковић) у песмама – причама, изградио је властити „патент“ песме, он „маестрално визира егзистентне оквире у традицијском етосу“ (Ђуровић), „у универзална, озбиљна, дуговечна питања, на које често ни човек, а ни математика ни поезија, немају коначне одговоре – провлачи хумор ироничног дискурса, али само наизглед релативизујући их“…и када се „шали“ позива на дубље тумачење света око нас (И. Коссанић), „Стојан Богдановић, Песник = математичар, нас својом комплексном поезијом озбиљно забавља песничка реч његова је дубоко утемељена у Реч-и човек песма“(Тодоровић)…

Познаваоци Богдановићевог песништва аргументовано истичу високе вредности и сврставају га у сам врх поезије  српског језика. Студиознија рецепција његовог дела ће ове оцене потврдити и указати на просторност подтекстуалних сфера ове поезије.

Нова збирка двоименована О ДА  (ОДА) је потврда песничке зрелости и зенитне  позиције његовог певања. Онај, спољашњи тематски круг, захвата „хеленске теме“, али са суштинском одликом Богдановићевог певања и  његовог односа према стварности,  према историји  и феномену данашње „употребе историје“, њене употребе у актуелним стварањима историје на начин како  се на земаљској позорници та  сурова игра „вољом богова“ играла.  У песме уноси колико свој комплексан „поглед искоса“, толико и однос према стварности, обједињен личном филозофијом, сочног иронијско-хуморног дискурса, који је „заштитни знак“ његовог песништа. Скоро све песме носе одлике песникове природе и уверљиво потврђују  Богдановићев-ски иронијски поглед  у чијем су ужету сплетени хумор и парадокс, бритка мисао и као и резимирајућа поента

У низу песама   предочава аутопоетичке ставове, оне  који су  окосница његове  извансеријске књиге Човек песма која са збиркама Господар и Црна рупа представља комплексан песнички триптихон. Разуме се, они су и у осталим збиркама, али Човек песма је индетификовала песму и њеног творитеља, објавила се са  „по лику и духу“ његовом, јер: сваки је човек друга песма/ и само је човек песма / сваки је човек човек и жена / да се не лажемо / постоје различите ране. У једначини човек – песма су сублимирани садржаји његових певања.

О ДА = ОДА окупља 50  (По столећа) песама, прича у стиху. Већ у  првој песми Акропољ је алегоријска прича  луцидно осмишљена да заокружи  инверзивни еволуитивни ток „Да је човек од мајмуна постао свиња… са ироничном  опсервацијом свињске памети  која „…може у огледалу да препозна  свињу – благо њој. / Није речено да ли дотична свиња  види да је свиња  / Или само види свињу. / Већина свиња које свакодневно срећемо не би одушевило то огледало..“. Песник   је вешто  „скројио ову песму – причу“  сатиричног преплета која подстиче  на размишњање, сугерише и друге

токове које ће  две речи поентирати (Тууугооо; Лееелеее!)  У песми је и пасаж о женама и гускама које читаоца  разведре  и  подстакну да  размисле о песниковој  луцидности или је песник намеравао да кроз хуморну оптику песме прикаже своје ликове.

У дањем току песме је поглед у прошлост, на оне који су водили ратове, и „Кроз небеску тријумфалну капију…“отишли у историју. Ко?  „Ти, како их називају лордови, султани, дуждеви, / Сви редом имали су превелике уши. / Не, не могу рећи да су били коњи.“ У  хармоничниј синтези стихова находи се  сублимирана историја коју ови стихови резимирају у иронијске обојене стихове.  Али, овај мајстор поенте,  у конкретним призорима за повод песми,  исписује завршне стихове који казују како „…два – три дорска стуба, два крндеља….стрпљиво стоје у ред, не дирају никога, /

Као ветерани у Србији испред продавнице хлеба. Ево како овај песник уноси у „хеленску тему“  српску стварносну тему – причу.  Она је, као и низ других песама,  су доказ  умешне композиције и моћ песме  да спознајно, по Стојановом умећу предочи  као снажну и садржајну  песму ововремене полифоније.

У песми „Повратак из Грчке“ Бранислав Петровић пише: „Небесна душо! Плаче / Онај ког неспозајно таче.“  Песник Богдановић је неспозајно такао, спознајно испевао,  јамачно се   осмехнуо затварајући ову  песму речју:  Сунце.  Јер, ту где он стоји стајао је Перикле, и као увек Руља не види ништа. / Водичи такође.  Али, то је био само сан, тренут када се песник „обрео“ у обличју Перикла.  Живот бо сен и сан, записа Сава Немањић, мотив сна у Стојановој поезији, је у функцији промене песничких планова – визура. Тако ће се у песми Са Трема  наћи Акропољ, Атина и  Трем на Сувој планини, са којег се Види Србија.

Из спољашњег тематског круга песник се враћа у средиште, да уз своје огњиште промишља и поручи, али, на његов начин: Кад боље размислим,  /Да није сунце / Ви не бисте ни постојали…Па, ја сада не бих био Перикле. / Пржи ли пржи

Овим завршним стихом  „објашњава“ се медитација о значају сунца у његовој трансформацији у  Перикла.   Богдановић припада оном реду уметника који, Андри-ћевим речам казано, „изненаде читаоца познатим“. И доиста, његова  песма,  и стих ,  у темама, мотивима, у ликовима и ситуацијама у којима се налази: У хладовини једне атинске теверне…, / Одавде из таверне дивим се сунцу…/  Са оне људске стране   недостаје много стубова  из грчке историјеима поред садржајне  пуноће и мисаону концизност, непредвидљивост, са парадоксом  и способношћу да кроз реминисценције на хеленски  теме изрази и „личне“ ововремене у духу своје поетике.

О томе песма „Дорски стуб“:

 

 Надица је била дорски стуб,

 Носила је фамилију на леђима

 Да је она сад ту, не би падао град.

 Она би се са Господом договорила,

 Макар на кредит,

 

Па ја сада не бих био Перикле.

Пржи ли пржи.

Мали би јој био жирант.

Из средишта два круга, животног и  тематског, овај песник зна да усагласи античке мотиве   са подацима из властите   биографије, звук прошлости са својим сликама и призорима, да наличје приче прикаже као  лице, да  хармонизује  смисаоно поље  чије су жиже  теме песама  ове збирке:  Богови, Енглези, Надица, цар Душан, Цвеће, Милосрдни анђео, Мисао, Вук и Европа, Трмка, Певање, Кум Радоња, Пегаз, Гатара, Бабићи, Мати…Краљ и престо, са завршном терцином која поручује: Живот је као лептир, / Не притискајте га, / Покварићете му боју.  У њој је проговорила душа песникова потврђујући да је поезија оно што мисли душа. Ова велика минијатура  о животу са ехом зена  је као суза  радосница на лицу горштака.  Суза  у чијем  се бисеру види цео живот.

Богдановић је песник посебног кова  о чему недвосмислено говоре његове песме, поготову оне  које кроји  уводећи у песму Клеопатру, чича Живомира, рундова Рапчу…док одвија свитак песме Мисао ( Мисао је неухватљива / као да је она Бог, а не ја.) која сликовито ниже песникове слике са животним искуствима, у лично сплиће спознајно, промишља теме изражавајући сопствену поетику мисли  у којој се његова песма разграњава  на све стране и представља својеврсну „причу“  о „певaњу и мишљењу.“ У  видном пољу Богдановићевих  тема је и Вучић („Вук и Европа“,  Трмка,  Певање…са одликамa које га репрезентују  као атипичног, оригиналног, песника са осећајем да  у  лирске  унесе наративне  нити, наративне обоји хуморном иронијом  својственом његовом поимању песме која  …мора да буде, мора да зна,.. и наравно све мора да се запржи…  А како се песма сама пише (Борхес) тако је и овај песник вођен песмом исписао антологијске песме, а  тамо где је настојао да буде „господар песме“ написао  је садржајно занимљиве  песме умешно повезујући наративне нити  у причу песме саздану  од конкретних  слика до  метафизичке слутње  вечности(Мисао, Вук и Европа ,Трмка, Певање, Он и кум Радоња).

Богдановићева   песма зна, држи се песниковог приниципа да треба да има мисао, да садржајем искаже супстнацијалне  теме, да кроз биографске чињенице   и доживљај изрази универзалне  вредности колико певања толико и садржаја са свим асоцијативним  призивима тема,   језика,  симбола   и слика са  оним оплемењујући песниковим иронијским дахом чиме се нијансе значења надопуњују.  У овој поезији се налазе гномски искази: О настанаку песме ( Треба то да ме погоди / Или да ме је погодило, / Па ме још гађа, / И са собом ме свађа),  о мислима ( Пусти мисао да иде својим путем / Ионако је дошла без тебе…), о певању (Певање је најбољи лек за добро здравље…), али, Господ је људима подарио гласне жице / Да би се чуо Глас Божји, / А они се умислили).

Овај песник се није умислио кроз њега збори  ово време  и ово тло са искуствима историје и поезије која се укрштају у његовим поетским причама…

О да, испевао  је  ОДУ   пуним гласом животног песничког искуства, ослушкујући живот и време, мотрећи и промишљајући све(т) око себе,  на начин песме из које је чуо, у свом гласу, „звук судбине“ овог тла, своје претке и Глас Божји.

Амен.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s