УМРО САВА БАБИЋ / Лаза Лазић

IN MEMORIAM

У суботу, 24. новембра, ујутру, преминуо је у Београду доктор Сава Бабић, универзитетски професор, књижевник, есејиста, књижевни критичар, истраживач културне баштине и знаменити преводилац. Најширим кругу поштовалаца уметничке и научне литературе познат као преводилац књижевних и научних дела с мађарског језика, Сава Бабић је велики број дела мађарске лепе књижевности, нарочито есејистике, представио српској публици, одигравши можда централну улогу у приближавању и разумевању два суседна народа, пошто су се у његовом тумачењу на нашем језику нашла многобројна остварења једне велике и узбудљиве књижевности. У потпуности је заслужан за откриће забрањеног и прећутаног великог, светски значајног дела Беле Хамваша. Сава Бабић је објавио знатан број књига и радова о писцима наше старије и савремене лепе књижевности. Био је страстан посленик на пољу књижевности уопште, омиљен педагог и предавач на универзитетима и популарним трибинама, сарадник готово свих наших литерарних часописа и организатор културних екскурзија… Дело Саве Бабића је огромно. Губитком Саве Бабића српски народ, наука и уметност губе једног од горостаса своје писане, говорене, преношене и неговане речи, једног од највећих својих подвижника и носећих стубова прелепог свог језика, чијој је величини допринео и умео да га повеже са људским говором уопште, са духом и ширином европске кулуре у целини.

Сава Бабић је имао нарочити слух за савремену српску књижевност. Довољно би било поменути само његове студиозне књиге о Милораду Павићу или Данилу Кишу. У погледу преводилачког умећа наших великих преводилаца такође, његово дело је одало пошту многим делатницима на овом пољу (Змају у првом реду). Награђен високом наградом за животно дело, убројао се у ред најпробранијих познавалаца умећа превођења у нас, као што су С. Винавер, М. Н. Ђурић, Д. Милошевић, К. Мићевић и други. Превођење је најдубља врста читања, Сава Бабић је овој племенитој вештини, поред знања, укуса и одмерености додао и веома продубљено познавање нашег српског језика, даром чији је корен у пореклу из народа снажне, свеже и данас скоро заборављене лексике. Српски језик упокојењем Саве Бабића губи једног од својих најуспешнијих чувара. У погледу човечном био је карактера крајње пријатног, веселог, скромног, рекао бих милог, био је увек окружен великим бројем најискренијих поштовалаца и пријатеља. Велики, душеван човек. Дан његовог одласка један је од оних када се нисмо стидели својих суза.

(Извор:УКС)


Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s