Хармоника Вука Драшковића

Одломак, из романа Via Romana –  0 коме је реч, истргнут је из исповести јунака  Арслан-бега Дубровчанина, алис Сиротог Божидара.

* * *

Идуће године, око Ђурђева дана, уселих се у овај сарај у Орлову, а два месеца иза тога опет се запутих у Јасеново. И моји двори и џамија бијаху завршени. „Џамија у селу без иједног муслимана, то може само ођекаре“, пецкао ме је Расим-ага Ођекаре док смо јахали ка Јасенову. „Алах свемогући пронаће вјернике“, говорио је млади хоџа, кога сам повео да буде имам у џамији без муслимана. По повратку у своје село, Касим Луговић је оцу и мајци озидао цркву, а иза брда џамију за оне који су прихватили нашу вјеру. Исто је урадио и Хилмија Барбарић. Ја сам, ето, ишао на велику прославу, да наградим невјернике што ми озидаше двор, у коме нећу живјети, и џамију, у којој нећу клањати, нити ће, осим хоџе и два његова помоћника, ико други у њу улазити. Тако су мислили сви у мојој пратњи и чудили се мојој лудости и самовољи. Нико од њих није знао да ја добро познајем Јасеново и људе у Јасенову.

Пред џамијом, уз ријеку, врћели су се јагањци на ражњу, цичала хармоника и окретало се коло. Зађох међу Јасеновчане, руковах се са њима, а и попричах са некима. Ђеци раздијелише бомбоне и шећерлеме, а старијим женама, међу њима и својој мајци, лично даровах свилене мараме. Онда сав народ замолих да уђе у у џамију и саслуша хоџину молитву. Клањали смо само ми, муслимани, а остали су слушали и посматрали. По мом договору са хоџом, то потраја кратко, а Јасеновчани, због арапског, не разумјеше ниједну ријеч. Опет према договору са мном, на српском им се обрати Расим-аги Ођекаре….

Via Romana  Овај одломак је преузет из најновије књиге Вука Драшковића (Via Romana, Вечерње новости, Београд, 2012, стр. 131- 132 ), тиражног писца (књига штампана у 30. 000 пр.). Две речи, из тог текста, неподвучене – цичала хармоника – ту су  пале, док  су, највероватније, и писац и коректор и уредник –дремали! Они, који су прочитали књигу, и запазили ову омашку, њима не морам да објашњавам. Али, онима који нису, њима треба скренути пажњу. И Хомеру се то дешавало, да задрема, а некмоли писцима много мањег дара. Елем, да ли постоје хармонике у том времену  Арсланагића ( прва половина 17 века) и у Херцеговини, и у Италији, и у Немачкој?

Сматра се да је прву хармонику конструисао Кристијан Фридрих Лудвиг Бушман 1822. у Берлину. Хармонику је патентирао Цирил Демиан 1829. у Бечу. Његова хармоника је имала тастере само на једној страни, док је друга служила само за развлачење.

Дакле, ако хармонике нема у том  времену којим се наводно роман бави, онда је боље било додати неки други инструмент; и то треба обавезно урадити у неком од следећих издања, ако их буде било… За писца који хоће да тумачи прошлост, и најмање ситнице из прошлости обавезују…

   Бела Тукадруз

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s