Nagrada Meša Selimović: Pitki, iskreni zapisi

ZORAN BOGNAR (Beograd)

1. „GASTRONOMADSKE PRIČE“, Vladislav Bajac („Arhipelag“)

2. „DUGOVEČNOST“, Svetislav Basara („Laguna“)

3. „EP O VODI“, Enes Halilović („Albatros plus“)

4. „RADIVOJE GOVORI“, Milenko Pajić („Prosveta“)

5. „KUKAVIČLUK“, Aleksandar Lukić (UKS)

Kao urednik GA „Dereta“ normalno je da iz etičkih razloga nisam mogao da glasam za autore čije sam knjige uredio, stoga na ovom mestu iz ovogodišnje bogate produkcije izdvajam romane S. Basare, M. Pajića i E. Halilovića, kao i lucidnu knjigu gastronomadskih priča V. Bajca. Takođe, iako je poezija skoro proterana iz Srbije, baš kao onomad iz Platonove države, na ovom mestu ističem odličnu pesničku knjigu A. Lukića, sjajnog pesnika iz Požarevca.

STOJAN ĐORĐIĆ (Beograd)

1. „ŠLUSTRIK“, Milen Alempijević („Albatros plus“)

2. „PUN MJESEC I OGLEDALO“, Želimir Mlađenović („Svet knjige“)

3. „ALL INCLUSIVE“, Ljubica Arsić („Laguna“)

4. „POSMRTNA MASKA“, Laslo Blašković („Arhipelag“)

5. „SLATKA SMRT“, Nenad Šaponja (KOV)

Mada pripoveda o pomalo neobičnim junacima i minulim vremenima, u živopisnoj evokaciji cirkuskog ambijenta i klovnovskog života, Alempijević tako razvija romanesknu naraciju da njome uvodi teme iz savremenog života otkrivajući nove fenomene i izazove čovekove intime, a sve to u sugestivnoj umetničkoj interpretaciji. Pričama o izbegličkom životu u Kanadi, Mlađenović, vešto prepliće autobiografska iskustva sa spisateljskim imaginiranjem. Njegove priče nisu samo hronika o doseljeničkom životu, već uporedo s tim dobijaju sugestivnost tananije literarne artikulacije savremenog egzistencijalnog iskustva.

Dvanaest priča s putovanja čine zbirku Lj. Arsić, u kojoj se osim putovanja govori uvek i o – ljubavi, naizgled, nepretenciozno, skoro usput, a u stvari, majstorski. Pišući o savremenim ljubavnim vezama, autorka razvija naraciju oslanjajući se najviše na deskripciju, na opis koji je i veoma podroban, a i fragmentaran, zapravo, selektivan, koji kad se sve sabere, pruža potpuniju sliku ne samo ljubavih veza, već ukupnog života junaka priče.

Kao i u ranijim svojim romanima, Blašković i ovoga puta od tema iz savremenog života, stvarnosno obojenih, vešto oblikuje romanesknu interpretaciju koja, osim fragmentarne ali uverljive romaneskne slike svakodnevnog života, ide ka sve intenzivnijoj doživljajnoj i vrednosnoj artikulaciji. Večna umetnička tema smrti Šaponji je povod, ako ne i baš jak izazov, za oblikovanje onotološke konkretizacije i interpretacije u kojoj smrt nije užasavajuće oličenje ništavila, već zbog obeshrabrujuće stvarnosti života postaje crna zamena uveliko obesnažene nade u srećniji ishod.

Nagrada Meša Selimović: Pitki, iskreni zapisi | Kultura | Novosti.rs.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s