Stanić: Više nas poštuju drugi

KADA bismo, tragom ideje o istoriji kao učiteljici života, budućnost umeli da čitamo iz sopstvene prošlosti,pouku o srpskom jedinstvu i slozi mogli bismo da prepoznamo i u priči o šestorici trgovaca i jednom pesniku i advokatu iz Pešte. Oni su 1826. godine osnovali Maticu srpsku, prvu književnu, naučnu i kulturnu instituciju u našem narodu.

Matičini osnivači ponikli su sa različitih prostora – Jovan Demetrović (Dalmacija), Petar Rajić (Banat), Andrej Rozmirović (Srem), Josif Milovuk (Slavonija), Jovan Hadžić (Bačka), Gavrilo Bozitovac i Georgije Stanković (Pešta). Svi su, uprkos velikim razlikama, pa i međusobnim svađama, bili duboko svesni potrebe celovitosti i jedinstva Srpstva.

– Takva formula dragocena bi nam bila i danas – ukazuje dr Dragan Stanić, nedavno izabrani predsednik Matice srpske. – Kada bismo takvo duhovno jedinstvo i saborni duh uspeli da izgradimo danas, daleko lakše bismo rešavali probleme na planu očuvanja naše kulturne, pa i državne celovitosti. Kosovska iskušenja su krajnje drastična, ali i u Vojvodini neki političari zdušno rade na tome da se u budućnosti otvori novo žarište nalik na kosovsko.

* Kada smo i zašto izgubili nacionalno samopoštovanje i veru u sopstvene vrednosti i tradiciju?

– Kada su Srbi u 19. veku počeli da obnavljaju svoju državu morali su da slamaju mnoge otpore, pre svega turske, ali i austrijsko-nemačke. Kako tada, tako i danas mi tražimo formulu svog opstanka. Danas imamo i dodatnu otežavajuću okolnost – američki uticaj na Evropu i Balkan. U dugotrajnim pritiscima kojima smo bili izloženi mi kao da zaboravljamo da jesmo stari evropski narod sa snažnim kreativnim duhom, koji smo tokom istorije ispoljili. Za razliku od Srbije, ostale države koje su nastale na zgarištu Jugoslavije nemaju takve probleme sa velikim silama. One, štaviše, imaju veću ili manju podršku velikih sila. …….

Stanić: Više nas poštuju drugi | Kultura | Novosti.rs.

PESNIK NEGRIŠORAC PROFESOR dr Dragan Stanić rođen je 1956. u Trsteniku. Filozofski fakultet završio je u Novom Sadu, magistrirao i doktorirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu predaje teoriju književnosti i kreativno pisanje poezije. Pod pseudonimom Ivan Negrišorac autor je 10 knjiga pesama, jednog romana, dveju književnokritičkih studija, dveju drama. Dobitnik je više književnih nagrada: Zmajeva nagrada, Žička hrisovulja, nagrada „Branko Ćopić“, „Rade Drainac“, „Đura Jakšić“, Gračanička povelja…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s