Alesandro di Meo: Srbi se nikada nisu savili

POMOĆ DESETINAMA PORODICA Arhitekta po profesiji, zaposlen na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Rimu „Tor Vergata“, Alesandro di Meo radi na doktorskoj studiji „Kultura i teritorija“, paralelno sa studijom crkava i manastira na Kosovu i Metohiji. Istinski humanista, član je udruženja „Most za“, organizacije koja se bavi posledicama koje moderni ratovi imaju na civilno stanovništvo. Inicirao je prikupljanje sredstava za nabavku opreme za pedijatrijska odeljenja bolnice „Majka i dete“ u Beogradu, lekove i robu za Crveni krst Srbije u Kraljevu, za lečenje srpske dece obolele od teških bolesti u Italiji. Organizovao je izlete i gostoprimstvo deci iz izbegličkih porodica u Italiji i finansijsku pomoć desetinama porodica.

ŽIVOTNI IZBOR U Knjizi „Jedan osmeh za svaku suzu“, Di Meo opisuje kako je 1999. godine, umesto na fudbalsku utakmicu otišao na proteste zbog NATO bombardovanja.
– Bio je to izbor svakog normalnog čoveka. To je bilo životno opredeljenje, morate da izaberete pravu stranu u pravom trenutku. Ta priča završava se tako što je moj tim izgubio utakmicu jer je igra bila nameštena, od mnogo jačih timova i uprava. Bilo je u tome simbolike: kako moćnici odrede tako će biti, neko će izgubiti utakmicu, neko rat. Odatle je počela priča koja traje do danas, kada sam se priključio da kao volonter pomažem Srbima na Kosovu – kaže Di Meo.

SRBIJA ŽRTVA * Napisali ste da je Srbija napuštena od svih…
– Jugoslavija je bila kao brod koji tone, a svi miševi – bivši susedi, druge republike – beže. Srbija jedina nije pobegla nigde i ostala je natovarena tim bremenom. Oni koji su otišli imali su samo dobrobit i olakšice, a Srbija koja je ostala, imala je samo probleme i ima ih i dan-danas. Ne želim da demonizujem nijedan narod, ni Hrvate ni Albance, međutim činjenice govore da su svi oni na neki način profitirali, a jedino je Srbija stradala. To su sankcije, izbeglice, bolesti zbog osiromašenog uranijuma kojima je zasuta.

* Pišete da je u narko-državi Kosova mafija ušla u sve pore društva.

– Sada vidim da varvarstvo pobeđuje kulturu. Nažalost, današnji varvari na Kosovu ne samo što uništavaju srpsko kulturno dobro, manastire, kuće, prave od ljudi taoce u malim enklavama, nego zapravo rade nešto mnogo perfidnije – pokušavaju da izbrišu memoriju, sećanje na srpske korene na Kosovu i Metohiji. Nije čudno što je NATO uspostavio savez sa kriminalcima umesto sa drugom stranom, prvo sa Rugovom, pa sa ovima dalje…

* Zašto?

– Pa zato što kriminalci bolje kontrolišu teritoriju. Rugova je iskorišćen u propagandne svrhe, bio je predstavljen kao neko ko je pacifista, a onda su dalje prešli na novije – Tačija i ostale. Veliki novinar sa „Rai tre“ Rikardo Jakona napravio je paralelu izemeđu Kosova danas i Avganstana, i tog narko-biznisa koji se odvija, o putu droge.

* Da li ste u Italiji samljeni u ovakvom mišljenju?

– Naprotiv, ima puno ljudi koji misle kao i ja, i znaju istinu. Ali javne ličnosti, pogotovo novinari koji žele da naprave karijeru u Italiji, ne mogu uvek da kažu istinu zato što je to demokratija koja to ne dozvoljava. Ista stvar kao i svuda: ako imaš za vratom onoga za koga radiš, koji te plaća, koji je jak i traži od tebe da budeš politički korektan, onda ne možeš da pričaš o istini. Istinu plasira i objavljuje poneki časopis sa malim tiražom. Neki stariji italijanski političari, mnogo iskusniji, vezani za NATO, imaju dobru parolu i dobro indoktriniraju mlađe kolege.

Kažu: „Možeš da pričaš jednu glupost i da je stalno ponavljaš, i onda će ona na kraju da postane istina i ljudi će da počnu da veruju u nju“. Kad je počelo bombardovanje mala partija levice pozvala je na proteste, ali umesto da bude dva miliona ljudi na ulicama, bilo je dve hiljade. Niko nije imun na NATO, svi su pod kontrolom Velikog Brata.

* U tom maniru čujemo i priče o albanskom svojatanju srpskih manastira?

– Upravo je to poenta, taj varvarizam, namera da se prisvoji tuđa istorija. Svoj doktorski rad upravo počinjem istraživanjem o tome. Pre tri godine, na fakultetu gde radim, jedan albanski student počeo je svoj doktorat upravo suprotnom tezom, pokušavajući da pokaže kako su svi srpski pravoslavni manastiri u stvari albanski. Na svu sreću, univerzitet je tezu Albanca zaustavio, jer istoriju moraš da dokažeš, ne možeš da pričaš fantazije.

Alesandro di Meo: Srbi se nikada nisu savili | Društvo | Novosti.rs.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s