Javorka noću beži iz kuće užasa

NISMO nas dve, ni naša majka, krive za ovo što je otac učinio. Nisu kriva ni moja deca, koja ni u Jagnjilu nemaju mira.

 

Ovako je Zorica Lazić, ćerka Javorke i Ljubiše Bogdanović, u sredu, govorila ekipi reportera „Novosti“, dok smo se raspitivali kako se nose sa tragedijom i uspevaju li majku Javorku da oporave od teškog šoka. Drhtala je Zorica, u crnini i tišini dvorišta, u kome je kuća Bogdanovića. Jedva je govorila. Preko ove kapije, mada ih niko ne osuđuje, retko ko prelazi. Nesrećna što joj je, ni krivoj ni dužnoj, sudbina namenila da nosi večiti pečat – „dete ubice“. I da, u vremenu kada je potrebna svojoj deci, njihovom detinjstvu i školovanju, od njih mora da krije novinske naslove. I svaki razgovor joj teško pada.

 

Policija koja dežura u dvorištu upozorava novinare da su oni tu „da se poštuje volja Bogdanovića“. Zoričina i Slavičina majka, Ljubišina supruga, Javorka Bogdanović za to vreme je bila u kući. Odmarala se od, za nju, napornog dana. Posle previjanja rana u zdravstvenoj stanici u Velikoj Ivanči, ona je u sredu, drugi put, posetila grob sina Branka i svekrve Dobrile, prvih Ljubišinih žrtava.

 

– Kada je videla da se na grobu Despotovića okupila rodbina, uputila se prema njima. Niko joj nije rekao da nije dobrodošla – pričaju nam u Ivanči. – A zašto bi, kada je i ona sama žrtva. Prišla je grobu Despotovića. Kod Davidove humke najduže se zadržala. Zapalila sveću njemu, njegovoj mami Jovani, tati Goranu, Mikajlu i Mileni. I tugovala za Davidom koga je volela kao da joj je najrođeniji.

 

U Ivanči, u zaseoku Stubline, gde žive Bogdanovići i gde su živele njegove žrtve, za „Novosti“ pričaju da je Javorka svesna Ljubišinog zločina.

 

– Pitali smo: da li ona zna? Odgovorili su nam i Bogdanovići i Despotovići – zna.

Uprkos prevelikom teretu koji se navalio na pleća čitave porodice Bogdanović, Javorka, ipak, govore komšije, želi da ostane u Stublinama. Vuče je kuća u kojoj je rodila Branka, Slavicu i Zoricu, iz koje je sina ispraćala u vojsku i udavala kćeri. Prenoći kod ćerke Zorice u Jagnjilu, a ujutro traži da se vrati.

I ćerke je prate i o njoj brinu. A o imanju – zet Rade Lazić, koji je u sredu traktorom orao njivu ispod kuće Bogdanovića.

– Kako god bilo, da li ćerke Bogdanovića odlučile da se imanje proda, Rade ne želi da se njive zaparlože. Od sahrane, on je u taštinoj kući. Nama je najteže bilo kad su, u kamion, utovarivali krave. Godinama su mleko Bogdanovići poklanjali.

Kroz zaseok Velika Ivanča, u kojem je pre deset dana, u stravičnom masakru Ljubiša Bogdanović, ubio trinaestoro svojih komšija i rođaka – satima niko ne prolazi………………………………..

TEŠKO BEZ DRAGANE NE mogu nikako na posao. Dragana i ja smo u istom pogonu, u mladenovačkoj „Keramici“, radili. Uvek zajedno. Uvek u slozi – govori Rajko Stekić, suprug Dragane Stekić i sin Danice Stekić, koji je smrt izbegao jer je otišao na posao. – A nismo ni primetili, mada nam sad ljudi pričaju da takve sloge, kao što je bila među nama, nije bilo. Ne snalazim se. Ne znam ni gde je šećer, kafa… Ništa ne znam bez nje. Zahvalan sam kolegama iz „Keramike“, koji sedam meseci ne primaju platu, a došli su i pomogli mi.

 

Javorka noću beži iz kuće užasa | Hronika | Novosti.rs.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s