Radomir Damnjanović: Furunu sam ložio slikama

UMETNIK bogate, uzbudljive i dinamične međunarodne karijere (kako ga karakteriše Jerko Denegri), Radomir Damnjanović Damnjan suočava se ovih dana u Galeriji RTS sa svojim ranim radovima. Kao kontrapunkt ovoj „priči“, nedovoljno poznatoj i stručnoj javnosti, stoje novija dela blistavo postavljena u galerijskom prostoru Klepić na Dorćolu. To je jedan od razloga što je na kraće vreme svoju milansku adresu zamenio beogradskom.

* Kako ste se osećali suočeni sa sopstvenim mladalačkim delom?

– Zahvaljujući stručnjacima Narodnog muzeja obavljen je zaista pravi istraživački posao jer je moje rane radove teško naći. Zapanjujuće mi je bilo da su našli čak 21 sliku. Bio sam veliki skeptik – mislio sam da to ne postoji! Ta dela nisam video pola veka i bio sam zatečen. Za mene je bio veliki doživljaj da mogu da im priđem. Međutim, shvatio sam da to više nisu moje slike. Kad sam počeo da ih analiziram imao sam doživljaj kao da ih je radio neko drugi.

* Dakle, narcisoidnost nije proradila?

– Video sam neku figurativnu umetnost koja je iskakala iz programa po kom smo radili na Akademiji. To je bila jedina konstatacija pri pogledu na ta dela. Zapravo, video sam da sam savladao ne ono „šta“, već „kako“.

* Zašto ste bili zapanjeni da je Ljubica Miljković iz Narodnog muzeja našla čak 21 vašu sliku?

– Kao sasvim mlad slikar bio sam u jednom trenutku u stanju velike smetnje iznutra. Osećao sam veliki pritisak i želio sam da se oslobodim svog tog ranog dela taloga. Odluka nije bila laka: spalio sam oko 70 slika i više od 1.000 crteža. Furunu sam ložio danima. I stvarno, katarza je bila potpuna, bolje sam se osećao i mogao sam oslobođen da nastavim da radim.

* Novije slike u galerijskom prostoru Klepić sasvim drugačije deluju nego svojevremeno u „Cvijeti Zuzorić“?

– E, to je priča o beogradskim izlagačkim prostorima. U „Cvijeti“ su napravljene neke galerije koje su dobre za numizmatičare, za babe i žabe. Nekad je to bio odličan celovit izložbeni prostor. Tu sam imao priliku da vidim „Lenjina“, Sretena Stojanovića, visokog 10 metara… Kasnije su se ljudi „dosetili“ da podrum u kom je bila besplatna radionica za umetnike pretvore u noćni klub i kafanu, da dobro smišljen prostor paviljona ispresecaju glomazim stepeništima i trapavom galerijom. Galerija ULUS je dobra za slikara koji radi malo i retko. I dobra je za one koji šetaju korzom ližući sladoled da malo zavire. Najbolji izlagački prostor je Muzej „25. maj“, ali seljačko građanstvo misli da je to daleko i nedostupno…………………

 

 

Radomir Damnjanović: Furunu sam ložio slikama | Kultura | Novosti.rs.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s