Oskar Davičo: Večito gladan beskraja

DEČJI CRTEŽIU JESEN, 1954. spazih, ispred „Mažestika“, Oskara Daviča. Zaputi se, preko ulice, i zaustavi se kod Grafičkog kolektiva. Kretoh za njim, i stadoh, uporedo, pred izlogom u kome su bili poređani nekakvi dečji crteži. Ne obraćajući pažnju na mene, pesnik promrmlja: „Pa ja, u stvari, od slikarstva razumem i volim jedino dečje crteže“. Onda me pogleda: „Mi se poznajemo… jesi li počeo da pišeš pesme? (Rekao sam mu, pri prvom susretu, da se „spremam“; sećao se te neobične izjave.) Izvukoh svežanj hartija iz unutrašnjeg džepa vetrovke i pružih mu ga. On, s nogu, prelista rukopis zadržavajući se na nekim strofama, i pogledajući me, iskosa, kao da nešto upoređuje, ili proverava. „Ovo nije loše, ovo uopšte nije loše… Daj, prekucaj, pa donesi, pokrećemo novi časopis“ – zapisao je Danojlić u Zborniku ovu anegdotu.

(Zamimljiva svedočanstva za malu decu!!)

Oskar Davičo: Večito gladan beskraja | Kultura | Novosti.rs.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s