Matija Bećković: Svi Njegoševi grehovi

PREPUŠTEN FRANCUSKOJ 7NjEGOŠ je, po Bećkovićevim rečima, svoja dela za života potpisivao bez imena – „Pustinjak cetinjski“, ili imenom i inicijalima uz koje je redovno navodio zvanje – „Vladika crnogorski“. 
– Na knjigama objavljenim posle njegove smrti zvanje je izbrisano. A njegovo zanimanje nije bilo sporedno ni za ono o čemu je pisao, ni kako je pisao ni kako je čitano, tumačeno i doživljavano ono što je napisano. Vremenom nije samo crkva odvojena od države, nego je i najznačajniji srpski vladika posle Svetog Save, odvajan od svog vladičanstva. Kao da ga je i Crkva čiji je vladika prećutno prepuštala Francuskoj 7 – rekao je Matija.

PROHUJA pola Njegoševe 200. godišnjice, a vlasti Srbije još je ne spomenuše birajući ugao kako da priđu ovom nepotrebnom i neočekivanom jubileju. Kažu da na spisku godišnjica koje će se obeležiti ove godine u Srbiji – Njegoša nema. Niko zbog toga nikome nije ništa prigovorio – rekao je u četvrtak akademik Matija Bećković, u Srpskoj književnoj zadruzi, predstavljajući „Službu pustinjaku cetinjskom“ – knjigu svojih beseda, ogleda i pesama posvećenih Njegošu, pisanih različitim povodima u protekle četiri decenije.

Govoreći o odnosu prema jubileju, autor je dodao:

– Proslava u Crnoj Gori otpočela je pod imenom „Njegoševih 200“, ali je ostalo nejasno čega: gigabajta, zvezdica, linkova, sumnjivih privatizacija… Da bismo izbegli robovanju prošlosti, očigledno se traži neka otvorena forma, da se Njegoševa 200. godišnjica ne prećuti. Ali nije nađena nikakva. A mogli smo sve obaviti na skajpu ili blogu, da ljudi nikud ne putuju i okupljaju se bez razloga.

Bećković je, zatim, podsetio da isto onako kako je nekad Njegoš na Cetinju svog strica Petra Prvog proglasio za sveca tako je Njegoša ove godine proglasio svetiteljem mitropolit Amfilofije, a da je Sabor SPC tu odluku skinuo sa dnevnog reda ovogodišnjeg zasedanja.

– Sveti Petar Drugi Petrović Njegoš očigledno se nije najbolje snalazio posle smrti. Teško je pobrojati grehove koje je počinio uplićući se u aktuelne događaje. Danas su možda najsporniji njegovi stavovi o Kosovu i Briselskom sporazumu od kojih on ne odustaje uprkos realnosti u kojoj živimo. SKZ i Matica srpska rizikovali su i ovog puta, i na svoju ruku počeli da obeležavaju Njegoševu 200. godišnjicu – zaključio je Bećković.

Pogled na Njegoša – njegovu pojavu, delo, podvig, Bećković je, po rečima Dragana Lakićevića, glavnog urednika SKZ, započeo pesmom „Grob na Lovćenu“ još 1971, kada je neverovatno postalo moguće: da se zavetna kapela na Lovćenu, u kojoj je bio grob najvećeg pesnika, ukloni i da se namesto oltara podigne Mauzolej. Od te pesme Matija se stalno bavio Njegošem. Veliki odjek imao je njegov ogled „Nad Njegoševim rukopisom“ u „Savremeniku“, odnosno predgovor Matijinom izboru Njegoševe poezije pod naslovom „Pustinjak cetinjski“.

Predstavljena knjiga donosi i sedam pesama među kojima su i „Lelek mene“, „Jedino mjesto“, „Neboš, „Cetinje“, „Njegoš„ i „Čoek“. Saizdavač je Srpsko kulturno društvo „Slovo ljubve“ iz Bara.

Matija Bećković: Svi Njegoševi grehovi | Kultura | Novosti.rs.

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: