U Manasiji pronađena jedina manastirska kuhinja

MANASTIR Manasija, zadužbina despota Stefana Lazarevića, sa najmonumentalnijom grobnom crkvom moravske Srbije, otkrio je ove godine još jednu svoju tajnu. Nakon pronalaska groba despota Stefana, srednjovekovne trpezarije, najveće u našoj sakralnoj arhitekturi, nedavno je u jugozapadnom delu manastirskog dvorišta otkriven dosad jedini poznati srednjovekovni kompleks manastirske kuhinje.

– Pored dvospratnog objekta pronađena je i velika furuna prečnika sedam metara – kaže Marin Brmbolić, rukovodilac arheoloških istraživanja u Manasiji. – To je dosad jedina otkrivena srednjovekovna furuna na našim prostorima. Do ovog otkrića, u našoj stručnoj literaturi, samo se pretpostavljalo kako su izgledale tadašnje kuhinje. Izgled ovog objekta ukazuje da je bio važan u životu monaške zajednice.

Zidovi kuhinje su, po rečima našeg sagovornika, izuzetno očuvani. Njihova visina premašuje i tri metra.

– Istraživanja se privode kraju. To je ogroman kompleks. U našim manastirskim celinama još nije pronađen sličan objekat, tako da ne možemo da ga poredimo. I peć je zasad jedinstvena kod nas. Najbliža analogija u svetu može biti manastir Jovana Bogoslava na Patmosu u Grčkoj. Tu je otkrivena slična, prečnika tri metra. Naša peć je dva puta veća. Zato smo mi, arheolozi, sada u problemu. Ne možemo da pronađemo bilo kakve analogije, pa da je uporedimo na osnovu sličnih nalaza. Jer, takvi nalazi ne postoje.

DESPOT STEFANPRE šest godina u javnosti je veliku buru izazvalo otkriće da je u Manasiji sahranjen despot Stefan Lazarević, a ne, kako se do tada mislilo, u Koporinu.
Prvi put je DNK analiza upotrebljena u srpskoj arheologiji.
– DNK analizom, koju su radili naši najveći stručnjaci iz Instituta za sudsku medicinu, potvrđeno je da je muška osoba, čije kosti počivaju u Manasiji u prvom stepenu srodstva sa knezom Lazarom, odnosno da mu je sin – kaže Brmbolić. – Mošti se danas nalaze u kivotu u Manasiji.

Kuhinja, kao i trpezarija, ukazuje na brojnu monašku zajednicu koja je tamo boravila.

– Trpezarija je pravljena za najmanje 300 monaha. Trebalo je negde napraviti hranu za njih – kaže Brmbolić. – Otkriveno je i mnogo pokretnih arheoloških nalaza, poput kuhinjske keramike, izuzetno luksuzne trpezne keramike, arheoloških predmeta od metala, koji su korišćeni u razne svrhe. Pronađena je i zanatska peć, takođe neviđena na ovim prostorima.

Arheološka istraživanje Manasije započeta su 2005. i traju do danas.

– Predviđeno je da se 2014. završe istraživanja u porti manastira. Time će Manasija, koja je na preliminarnoj listi za svetsku baštinu, biti jedini srednjovekovni manastir u našoj zemlji koji je u potpunosti arheološki istražen – ističe Brmbolić. – Posao potom preuzimaju arhitekte, koji će konzervirati i pokušati da vrate prvobitni izgled trpezarije, koju još zovu Resavska škola.

Brmbolić tvrdi da Resavska škola nije bila smeštena u trpezariji, već je to bila cela Manasija.

– Ne možemo poistovetiti Resavsku školu sa jednim objektom. Monasi nisu sedeli u klupama i prepisivali bogoslužbene knjige, već su to radili u svojim ćelijama. Ali, trpezarija, dimenzija 16h32 metra, spada u najveće dosad otkrivene kod nas. Prizemlje je korišćeno kao magacinski prostor, dok su monasi jeli na spratu.

Inače, u proteklih nekoliko godina Manasiji je vraćen izgled izuzetno utvrđenog manastira. Severni i zapadni bedemi su rekonstruisani, kao i ulazne kule.

I živopis manastira, u kom se ističu „Sveti ratnici“, jedna od najlepših srednjovekovnih fresaka, je obnovljen. Vraćen je i stari kameni ikonostas, a sve ikone i ostali pokretni materijal su konzervirani…

U Manasiji pronađena jedina manastirska kuhinja | Kultura | Novosti.rs.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s