BOR, drvo zapis, star više 400 godina, simbol je prijepoljskog sela Kamena Gora, uz samu srpsko-crnogorsku granicu. Već dva dana je stožer oko koga se okuplja brojna ekipa filma u nastajanju „Na mlečnom putu“ Emira Kusturice.
– Ovakvog bora nema do Afrike. Iako star, predivno izgleda. Njegova šupljina omogućava da se nas dvoje u njemu sakrijemo – objašnjava Kusturica filmsku scenu u kojoj će sa glavnom junakinjom, italijanskom divom Monikom Beluči, uteći od potere. Od nepriatelja će ih tu zaštiti roj pčela.
Posle Trebinja i Zelengore, ekipa filma o ljubavi i ratu, slojevitoj priči iz tri dela o biblijskim temama, stigla je na goru na kamenu, na visini od 1.200 metara. Kamere i akteri se uskoro sele u Mokru Goru, pa u okolinu Trebinja.
Na pitanje „Novosti“ do kada će trajati snimanje, reditelj i tumač uloge monaha Koste odgovara:
– Ako Bog da, snimaćemo sve dok ne bude dobar! Do maja iduće godine…Prvi put će biti prikazan u Kanu, a u bioskope će stići na jesen.
O izboru partnerke, sa kojom pred kamerama beži pred ratnim vihorom i posle čije pogibije oblači monašku odoru, Kusturica kazuje:
– Privatna privlačnost je, zapravo, jedna ljudska karakteristika koju ja pokušavam da dobijem. Monika je za potrebe ovog snimanja naučila da govori srpski jezik, jer je njen lik napola Srpkinja, a napola Italijanka. Tako da je ona u filmu kao ličnost i kao neko ko ume da glumi, ali pre svega kao dobar lik.
Kamere nastavljaju da „zuje“, ali i pčele. Čitav roj kidiše na vojnika pod punom ratnom opremom, koji pokušava da pretraži šupljinu velikog bora.
Od napasti ga spasavaju dvojica kompanjona, pa se pred žaokama naljućenih insekata daju u beg preko brega. Za njima trče kamermani i deo ekipe, dok su ostali i brojni znatiželjnici na pristojnom rastojanju.
Dok statisti-vojniku, što ga je ujela pčela pod stoletnim granama bora, lekarka pokušava da da injekciju, a on odbija, pravdajući se da je kao pripadnik specijalne jedinice – primio serum za celu godinu.
Nestrpljiv je Mihailo Kijanović, unuk pčelara Slobodana, čije su „krilate apotekarke“ bile statisti.
– Da li će deda skoro? Nevreme će, eno od Durmitora, omlatiće nam grad žito, a svaki čas bi trebalo da stigne kombajn!
Munje i gromovi požuruju ekipu. Monika Beluči, nažalost mnogih gorštaka, ali i Prijepoljaca, koji su došli da vide svetsku zvezdu, odlazi helikopterom za Mećavnik.
Koji čas ranije je, kao i Kusturica, primila darove predstavnika opštine – sliku Belog anđela iz srednjovekovne Mileševe i rakiju „ognjena“ – od maline, dunje i medovaču. Uz zahvalnost na darovima, osmehom je slomila stroge organizatore koji su zabranili snimanje i razgalila srca prisutnih, rekavši na engleskom: „Hoćete li da se slikate?“.
Kusturica: Monika Beluči je dobar lik | Kultura | Novosti.rs.
„Железничкa линијa 45. упоредника“ 