Mirča Kartaresku: Knjiga je kao bunar

U IŠČEKIVANjU da jedna od njegovih 20 knjiga, od kojih su neke evropski bestseleri, bude prevedena i na srpski jezik, rumunski književnik Mirča Kartaresku (57) postao je laureat Osmog međunarodnog književnog festivala, u četvrtak završenog u Novom Sadu.

Time je ovaj prozni pisac, književni kritičar i publicista, obogatio svoj ionako pozamašan fond nagrada osvojenih u svojoj zemlji, Italiji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Sloveniji…

– U Novi Sad, na poziv mog prijatelja Jovana Zivlaka, došao sam sa strepnjom upravo zbog toga što na srpskom govornom području nisam do sada objavio nijednu knjigu – poverava nam se Karataresku, bivši profesor rumunskog jezika na bukureštanskom i nekoliko evropskih univerziteta, koji je i član Evropskog parlamenta za kulturu.

* Da u eri savremenih komunikacija ni jezik nije brana dobroj knjizi, uverili ste se lično na ovom festivalu…

– Puno kolega iz drugih zemalja i čitalaca iz ovog grada prilazilo mi je i hvalilo moje knjige. Sve vreme okružen sam pažnjom i poštovanjem i neizmerno sam srećan zbog toga.

* Dela su vam prevedena na 21 jezik, a na srpskom zastupljeni ste samo u „Antologiji rumunske savremene poezije“ Slavomira Gvozdenovića. Koju svoju knjigu najpre preporučujete srpskim izdavačima?

– Pisao sam „teške“, ali i pitke, lako čitljive knjige. Voleo bih da u srpsku kulturu uplovim lagano. Zato bih preporučio zbirku pripovedaka „Zašto volimo žene“ iz 2004. godine, koja je u Rumuniji prodata u 150.000 primeraka. Po toj knjizi objavio sam i feljton u francuskom časopisu „Ele“.

* Znači li to da ste vi uspeli ono što mnogi nisu – da odgonetne odgovor na večito pitanje o ljubavi prema ženama?

– Odgovor nije jedan, ima ih 50 i pobrojao sam ih na poslednjoj stranici knjige. Uprkos tome, mislim da nisam uspeo da ponudim kompletan odgovor. Jer, svaki čitalac će dodati barem još jedan svoj razlog.

* Koliko poznajete srpsku književnost?

– Intenzivno je srpska književnost prevođena u Rumuniji pre dvadesetak godina, onda je to počelo da jenjava. Zato najbolje poznajem i cenim klasike srpskog modernizma – Pavića, Kiša, Popu, Pavlovića, Puslojića. Na moju veliku žalost, vaši mlađi pesnici retko se prevode na rumunski jezik.

KANDIDAT ZA NOBELA* Priča se da slovite kao najozbiljniji kandidat svoje zemlje za Nobelovu nagradu u narednih 20 godina…
– Priča se. Ali, ovog trenutka nisam potpuno spreman za to, nemam ni dovoljan broj godina. Verujem da će se u narednoj deceniji moje delo obogatiti, da će porasti. Zato vas molim da mi ovo pitanje postavite ponovo kroz sedam, osam godina.

* Da li će knjiga u ovom obliku uspeti da doživi 22. vek?

– Kriza je sveopšta, ali mislim da ona knjizi ne može presudno da naudi. Ubeđen sam da će uvek svuda u svetu postojati ljudi koji vole da čitaju. Verujem u taj divni predmet, knjigu, i siguran sam da ona nikada neće umreti.

* Ne čini li vam se, ipak, da su književnost i kultura sve manje cenjene jer ih potrošačko društvo gura na marginu…

– Ni najmanje me ne zabrinjava sudbina poezije u svetu, a naročito ne na Balkanu. Poezija se ne sagledava kroz knjige stihova, ona je prvenstveno način na koji se sagledava i spoznaje svet. Pesnika će uvek biti. Pesnik je onaj ko je celog života čedan poput deteta, ko ne dozvoli da ga poraze pohlepa, mržnja, zavist…

* Šta tačno znači vaša metafora „knjiga je kao bunar“?

– Znači da nam knjiga ne dolazi u ruke kada smo žedni, ali je tu negde i čeka nas. Pisac nije neko ko treba ljudima da govori kako da žive svoje živote, šta da vole, a šta ne, u šta da veruju… Pisac je samo običan čovek koji očajnički pokušava da razume sebe.

 

 

 

 

 

Mirča Kartaresku: Knjiga je kao bunar | Kultura | Novosti.rs.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s