Архиве категорија: Ванредна вест – хитно!

ПРЕМИНУО ПЕСНИК НИКОЛА ЦИНЦАР ПОПОСКИ

 

 

Клас међу класовима. Звижд. Јун 4.-5, 2014. Фотодокументација Заветина
Клас међу класовима. Звижд. Јун 4.-5, 2014. Фотодокументација Заветина

Јуче, 04. јуна 2014. године, престало је да куца срце великог српског, македонског и православног песника НИКОЛЕ ЦИНЦАРА ПОПОСКОГ (Струга,Македонија,1944.). Отишао је тихо у сну као, најзначајнији божији одабраници и одшелници. У седам деценија свог узбудљивог и надсве садржајног и креативног живота остварио је замашни песнички опус од двадесетак књига, започет 1972. године песмозбирком Нерођени, затим са Кармом (1976), Струшким пројектом (1980) и нажалост завршеним трилогијом У ГЛАС СА СВЕЦИМА 2013. године. На том трновитом стваралачком путу изградио је необично оргиналан поетско, филозофски и духовни пројекат посвећен промишљану света у контраверзном пољу одсјаја и одраза смисла и његов утицаја на карактер и енергију људске и историјске, емотивне и интелектуалне судбине. За своју песничку мисију награђен је бројним књижевним југословенским, српским и румунским наградама: Ракићевом, Балкаником за поезију Академије Исток-Запад (Куртеа де Арђеш), Карађорћевом,Аркином, Скерлићевом и др.Његове песме заступљене су у великом броју антологија и прегледа савремене српске поезије, а превођене су и на више страних језика.О његовим књигама афирмативно су писали најзначајнији српски писци: Јовица Аћин, Бошко Томашевић, Вук Крњевић, Чедомир Мирковић, Душан Стојковић, Зоран Милисављевић, Мића Цвијетић и многи други. Био је „велика истина истицања источног ума и путоказ у путеном крвотоку на православном небу“. У духу његове поезије пулсирала је свест о корену света појединца, знакова и ознака мисионарских сензација живота и смрти, а свето у дослуху и дијалогу са Богом.

Зоран М. Мандић

Advertisements

Мали НОБЕЛ Василевском

НОВОСТИ, субота 10 мај 2014. Први стубац : Признање Василевском
НОВОСТИ, субота 10 мај 2014.  14. стр. Први стубац : Признање Василевском

Ристо Василевски

НА ОБАЛИ ДЊЕПРА

На обали Дњепра,
Осећам обале Дунава.
Речна острва
Куцају као срца
Да их одрже у животу.

Знам њихову црну утоку;
Тражим њихова изворишта
Која морају бити иста,
Мада потичу с различитих страна.

Видим себе како течем
Средином њихових матица,
Како се по ко зна који пут
Уливам у Црно;
Како се, потом, узводно,
Враћам свом новом изворишту.

Кружим, дакле, као време,
Свестан да обнављам живот
Који ће неко други живети.

Кијев, 13. 10.2007.

 

ТРИ СПОМЕНИКА

На истом месту,
Три споменика:
Метална дуга која надвисује брда
И боје покаже
Тек кад се упале ноћна светла;
Монумент ослободиоцима
Чији се смисао победе мења
Па ће, можда, испасти
да су двапут поражени –
Једном у рату који су добили,
Други пут у миру који су изгубили,
И – трећи: живи,
На који слеће јато голубова.
Слећу му на руке, из којих једу хлеб,
На главу, из које црпе мудрост мировања
И стапања с природом,
На леђа и рамена, на колена,
Која додир њихових ноктију
Примају као лек буђења
Од већ исходаних путева.
Цупкају, збијају се око њега,
Отклањају сваку сумњу
У своју верност,
Постају плашт
Који га штити
Од сваког изненађења.

Објективом забележена слика:
Три споменика,
Сваки смисао за себе,
Пред очима светог Владимира
Одишу трајањем
Коме ми нисмо склони.

Кијев, хотел „Украјина“, 12.10.2007.

 

ЈУТРО У КИЈЕВУ

Мићу Цвијетићу

Буди се град, дише заједно са мном,
Дизалице дижу сунчане кровове.
Прелепе госпе такнуте ноћашњим сном
Журно улицама пробуђене наде лове.

Хотел „Украјина“ језика страних пун,
Као да новим животним ритмом дише.
Ка речима без граница отискује се чун
У коме се нова страница свести пише.

Плове жеље као толико пута пре,
Док се у неком гротлу опет замка спрема.
О, зар ће, поново, узалуд бити све,
Зар божје око на небу увек дрема?

Чекам пријатеља, сумњи се не дајем.
Зар сам због ње стигао довде с њим?
Зар дасам пловим небом, да се кајем
Што сам пристао на ово што сада мним?

Кијев ме чека, идем да ме пригрли.
У Лавру ћу ући ослобођен свих страсти.
Унутарњи глас, мисао чиста, порив врли,
Ни пред каквим изазовом неће пасти.

Познајем света сва ружна лица.
Ал’, ипак, знам да је створен без граница.
Претворићу се у реч, у мудрог свица,
Да их прелетим као неухватљива птица!

Кијев, 11.10.2007.

________ Из рукописа Р. Василевског

ZAŠTO AMERIKA IZDAJE „REPUBLIKU KOSOVO“?

Zašto SAD izdaje Kosovo?

Pitanje o stvaranju međunarodnog tribunala za Kosovo pred našim očima postaje višestruko i sve zamršenije pitanje. Vlasti u Prištini se svim silama trude da ovu instituciju, koja je prvobitno planirana da bude pod kontrolom vodećih svetskih država i izvan okvira kosovskog sudskog sistema, stave pod svoju “savetodavnu platformu”.

Jasno je da bi takva praksa učinila nemogućim ne samo istraživanje zločina koje je počinila “OVK” nego bi pretvorila novi sudski organ u još jedno sredstvo međunarodno-pravnog legitimiteta kosovskog režima i samoproglašene “Republike Kosovo”.

Određeni krugovi u EU, po svoj prilici, nemaju ništa protiv sličnog stanja stvari. “EU ne predlaže samo da se stvori Tribunal koliko da se stvori specijalizovani sud u okvirima sudskog sistema Kosova”, konstatacija je sadržana u saopštenju kancelarije EU na Kosovu.

Jedini ustupak žrtvama kosovskih ratnika na koji su spremni tvorci novog sudskog organa je u spremnosti da se “osetljive procedure” (poput saslušavanja svedoka) sprovode izvan granica Kosova. Međutim, i to je još uvek pod velikim znakom pitanja pošto odluku o stvaranju Tribunala mora da ratifikuje “Skupštine Kosova”, a tamo se protive bilo kakvim naznakama o sudskoj istrazi protiv njihovih “heroja”.

Jakup Krasnići, predsednik “parlamenta” je čak izjavio da će saglasnost predsednice Jatifete Jahjage i šefa vlade Hašima Tačija za stvaranje Tribunala dovesti Kosovo na “opasnu raskrsnicu”.

Još odlučnije je raspoloženo takozvano “Udruženje ratnih veterana OVK” i opozicione partije, posebno veoma aktivna u praktično već započetoj predizbornoj kampanji Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja.

PRITISAK NA TAČIJA

Međutim, to pitanje ne svodi se samo na pomenute odnose na liniji Priština-Brisel. U procesu stvaranja novog tribunala za Kosovo u sadašnjoj etapi aktivno su se priključile i SAD, ili konkretnije, Džonatan Mur, šef Odeljenja za centralnu i južnu Evropu Stejt departmenta.

Posetivši ovih dana Prištinu radi susreta sa Tačijem i drugim zvaničnicima, on im je praktično postavio ultimatum: ili će kosovske vlasti pristati na stvaranje novog sudskog organa ili će se pitanje izneti na Savet bezbednosti UN sa perspektivom jednoglasne odluke svih stalnih članova, uključujući Rusiju i Kinu.

“SAD su čvrsto uverene da je to jedini način da se ide napred”. Štaviše, Mur je istakao da će rad budućeg tribunala “biti koncentrisan na zaključcima iz izveštaja Dika Martija”, specijalnog izveštača OEBS koji je krajem 2010. objavio svedočenja o zločinima kosovskih separatista, uključujući i činjenice o “crnoj transplantologiji”.

Haradinaj, lider Alijanse za budućnost Kosova, uveren je da vlasti u Prištini neće uspeti da izbegnu donošenje nepopularne odluke ili će se u suprotnom time baviti Savet bezbednosti. “Mi se moramo odlučiti za jednu od dve neugodne varijante. Ali se moramo odlučiti da li želimo da preuzmemo odgovornost na sebe i glasamo po pitanju suda u parlamentu ili će to pitanje biti rešeno u SB UN”. O tome da su SAD u određenoj meri pooštrile svoj odnos prema Albancima svedoči i curenje materijala o delatnosti na stvaranju specijalnog suda koji radi u Prištini pod patronatom misije EU i koji između ostalog istražuje slučaj klinike Medicus u Prištini. Tužilac ovog suda Amerikanac Klint Vilijemson dužan je da dostavi svoje zaključke do sredine juna. Prema kosovskim izvorima, u izveštaju će biti reči o postojanju “dovoljno dokaza za podizanje optužnice”, pa tako i o činjenicama koje je saopštio Dik Marti.

Upravo pritisak iz Vašingtona može postati glavni faktor koji će na kraju primorati vlasti u Prištini da pristanu na stvaranje tribunala za Kosovo. Tači, koji može postati ključna figura u budućoj istrazi, uzdržava se od zvaničnih izjava. Međutim, u kuloarima upravo on aktivno pritiska kosovske poslanike da glasaju kako žele EU i SAD.

Peter Blomjer, nemački diplomatski predstavnik u Prištini, već je upozorio da, ukoliko Kosovo odustane od stvaranja suda, tada “kosovske vlasti mogu biti optužene za opstrukciju sudskih procedura” sa svim negativnim posledicama za međusobne odnose samoproglašene države sa međunarodnim institucijama.

GEOPOLITIČKI RAZLOZI

A, da bi se konačno slomio otpor kosovskih Albanaca, zapadne diplomate su već savetovale Krasnićiju da stavi na glasanje statut međunarodnog suda u paketu sa dokumentima o produžetku mandata misiji Euleks.  Već pominjani Mur takođe je stavio do znanja da oba pitanja moraju biti rešena u sadašnjem sazivu kosovskog parlamenta, tojest pre za leto planiranihandat vanrednih izbora.

Takođe treba imati u vidu da mandat Euleksu mora biti produžen najmanje na dve godine, a mandat neće biti smanjen na savetodavnu funkciju, na čemu je uzalud insistirala Priština.

Dakle, po svoj prilici, kosovski poslanici nemaju nikakvu mogućnost da glasaju drugačije pošto misija EU i dalje ostaje jedna od ključnih spoljnih podrški samoproglašene kosovske državnosti. Postavlja se pitanje zašto su upravo sada određeni krugovi u SAD i EU odlučili da daju novi impuls istraživanju “crne transplantologije” i drugih činjenica iz izveštaja Dika Martija?

Informacije kojima raspolažemo daju nam pravo da ovo pitanje povežemo u prvom redu sa predstojećim izborima za Evropski parlament, koji će se održati krajem maja. Evroskepticizam, koji munjevito dobija na snazi, postavlja birokratiji u Briselu neprijatna pitanja, pa tako i povodom trošenja novca poreskih obveznika.

I finansiranje više milijardi dolara u kosovsku crnu rupu upravo spada u takve sumnjive troškove. U takvoj situaciji Brisel nema izbora osim da pokrene zakonsku proceduru s tim da ili zauvek i ubedljivo očisti svoje kosovske štićenike od svih optužbi ili da prostor Kosova očisti od prethodnih figura.

A za SAD kosovski pravac tradicionalno predstavlja jedan od rejona globalne političke igre, u kojoj se kombinuju ustupci u nekim pitanjima radi dobijanja ustupaka u drugim. U određenom stepenu izdajući Kosovo, Vašington na neki način šalje i signal Rusiji – posebno u uslovima pravljenja za Zapad krajnje neugodnih paralela Kosovo–Krim.

Geopolitička igra na Balkanu se nastavlja.

Petar Iskenderov

(Fondsk)

ZAŠTO AMERIKA IZDAJE „REPUBLIKU KOSOVO“?.

Do sada evakuisano 300 ljudi, počelo spasavanje putnika zarobljenih u dva zavejana voza | Srbija

DRAMA koja je počela u petak, izvlačenjem promrzlih ljudi zavejanih u smetovima na severu Vojvodine nastavila se u toku noći i danas.

Iako se sa spasavanjem nastavilo, pa su cele noći Vojska Srbije, žandarmerija, Sektor za vanredne sitaucije i Sektor za puteve Srbije vodili je borbu za oslobađanje i tako omogućili da se iz zavejanih vozila evakuiše 200 ljudi, jak vetar zarobio je dva međunarodna voza na pruzi između Zmajeva i Vrbasa.

Akcije dodatno otežava kiša koja je počela da se ledi pri zemlji. Građani koji su zapali u nevolju na zavejanim putevima u Srbiji mogu se obratiti za pomoć putem telefona 011/228-29-10 i 011/228-92-08

Pratite situaciju sa nama iz minuta u minut…

11:27 – VLADA: ANGAŽOVANA VOJSKA I POLICIJA

Vlada Srbije odlučila da se u evakuaciji putnika sa zavejanih puteva u Vojvodini angažuju sve neophodne snage Vojske Srbije, MUP-a, Žandarmerije, Ministarstva saobraćaja i zdravstvene službe.

10:44 – IZ ZAVEJANIH KOLONA IZVUČENO 300 LjUDI

Kako je saopšteno iz opštine Mali Iđoš u noći između petka i subote više od 300 ljudi izvučeno je iz zavejanih kolona koje su se formirale na autoputu E75 i magistralnom putu M22 između Bačke Topole i Malog Iđoša. Kolone putničkih i teretnih vozila počele su se formirati u petak oko 20.00 sati, kada se na 63. kilometru autoputa Horgoš-Novi Sad prevrnuo šleper. Na lice mesta odmah su izašli čelnici opštine koji su do ranih jutarnjih časova naredNog dana pomoću opštinske mehanizacije iz smetova izvlačili i zbrinjavali ljude u DomU kulture u Feketiću, gde su putnici mogli da se zagreju, okrepe i odmore..

10:20 – KOLONA OD 200 AUTOMOBILA KOD FEKETIĆA

Deo auto-puta od Novog Sada do Subotice i dalje je zatvoren, oko 200 putnika koji su bili zavejani na ovoj deonici evakuisano je i smešteno na toplo, ali se oko 200 vozila nalazi u koloni kod Feketića, kazao načelnik Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije Goran Nikolić. Deo vozila iz te kolone oko 6.00 sati jutros otišao ka Novom Sadu praćen mehanizacijom, ali da se potom ponovo preprečilo vozilo koje je dovelo do stvaranja nove kolone. Blokada je nastala u obe trake, i iako iz pravca Subotice mašine rade na pročišćavanju puta, očekuje se njihov dolazak kako bi čistile put i iz pravca Novog Sada, dodao je Nikolić. On je kazao da je auto-put Novi Sad – Subotica zatvoren u oba pravca, ali da problem prave nesavesni vozači.

09:50 – ZBOG SNEŽNIH NANOSA ZATVOREN PUT ZRENjANIN – KIKINDA

Zbog snežnih nanosa i snažnog vetra olujne jačine magistralni put Zrenjanin – Kikinda se zatvara, navedneo je danas u obaveštenju Štaba za vanredne situacije grada Zrenjanina. Za saobraćaj je zatvorena deonica puta od Zrenjanina do Elemira, stoji u saopštenju. Svi oni koji kreću na put i idu ka fabrici Kaučuka moraju koristiti alternativni put Zrenjanin – Elemir, odnosno moraju proći kroz naseljeno mesto Elemir.

Iz Štaba za vanredne situacije grada Zrenjanina, apeluju na vozače da na put ne kreću bez preke potrebe.

09:13 – LEDENA KIŠA POČELA DA PADA

Deo auto-puta od Novog Sada do Subotice i dalje je zatvoren, ali su svi putnici koji su bili zavejani na ovoj deonici, njih oko 200, evakuisano je i smešteno na toplo, kazao je načelnik Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije Goran Nikolić. Nikolić je Tanjugu kazao da je ostalo još svega nekoliko vozila, dok su 52 vozila i tri autobusa evakuisana tako što je saobraćaj preusmeren na suprotnu traku autoputa. Nikolić je kazao da problem trenutno pravi ledena kiša koja pada na području Subotice.

08:49 – VETAR OLUJNE JAČINE, OČEKUJU SE I KIŠA I SNEG

U Srbiji će danas biti pretežno oblačno, u većini krajeva sa slabom, kratkotrajnom kišom, koja će se ponegde u košavskom području lediti pri tlu, a u Timočkoj Krajini očekuje se hladno sa snegom. Kako je saopštio Republički hidrometeorološki zavod, vetar će biti slab i umeren, južni i jugoistočni, u košavskom području jak sa olujnim udarima, a ujužnom Banatu i orkanske snage. I u Beogradu će danas biti pretežno oblačno i vetrovito, a tokom dana moguća je kratkotrajna kiša, koja bi se ledila pri tlu. Vetar će biti jak, jugoistočni (košava) sa udarima olujne jačine.

 

08:30 – BEZ NAPLATE PUTARINE IZ PRAVCA SUBOTICE KA NOVOM SADU

Zbog vanredne situacije na području Vojvodine prouzrokovane nevremenom, koje je izazvale zastoj u saobraćaju formirajući kolone vozila, neće se naplaćivati putarina iz pravca Subotice ka Novom Sadu da bi se ubrzao protok vozila, saopštilo je JP „Putevi Srbije“.Putarina se neće naplaćivati u cilju što bržeg raščišćavanja i ubrzavanja protoka vozila, navodi se u saopštenju.

 

08:09 – ZATVOREN GRANIČNI PRELAZ HORGOŠ

 

Zbog snažnog vetra i snežnih nanosa koji dostižu visinu i do 3,5 metra za saobraćaj je zatvoren granični prelaz Horgoš, na deonici Subotica-Novi Sad u oba smera, saopštilo je JP „Putevi Srbije“. Saobraćaj je blokiran kod Bačke Topole, gde pripadnici žandarmerije i Sektora za vanredne situacije pokušavaju da se probiju do zavejanih vozila, dok je odblokirana kolona vozila u smeru ka Novom Sadu, kod Siriga, navodi se u saopštenju.

Apeluje se na sve učesnike u saobraćaju da zbog nepovoljnih vremenskih prilika i otežanog odvijanja saobraćaja naročito na teritoriji Vojvodine ne kreću na put bez preke potrebe, da koriste zimske pneumatike i budu posebno oprezni, prilagode brzinu kretanja uslovima na putu i poštuju ograničenja brzine i postojeću signalizaciju.

07:47 – PREKID ŽELEZNIČKOG SAOBRAĆAJA ZBOG SNEŽNIH NANOSA

Zbog snežnih nanosa i snažnog vetra između Zmajeva i Vrbasa trenuno je u prekidu železnički saobraćaj na magistrali Beograd – Novi Sad – Subotica, izjavio je jutros Tanjugu direktor Medija centra železnica Srbije Nenad Stanisavljević.

„Zbog vremenskih neprilika na pruzi stoje dva međunarodna voza i to od ponoći voz koji je sinoć krenuo iz Beograda za Budimpeštu, a jutros od 4.00 sata voz koji iz Budimpešte saobraćaja za Beograd, rekao je Stanisavljević precizirajući da u oba voza ima po 50-ak putnika i svi su dobro.

On je rekao da su stručne službe železnice Srbije na terenu, a na lice mesta dovezene su dodatne lokomotive, ali za sada ni po dve lokomotive nisu uspele da pokrenu ove međunarodne putničke vozove.

07:20 – DO SADA IZVUČENO 188 OSOBA, MEĐU SPASENIMA I STRANCI

Na auto-putu Subotica – Novi Sad, gde od 30 minuta posle ponoći traje akcija izvlačenja putnika, do sada je izvučeno 188 osoba, 49 vozila i tri autobusa, a oslobađanje traje i dalje, izjavio je jutros Tanjugu načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Predrag Marić.

Najveći deo izvučenih je smešten u Malom Iđošu i Feketiću, a među nima ima i stranih državljana.

Vojska raščišćava deo Bačke Topole, a u toku je i akcija žandarmerije i Sektora za vanredne situacije na magistralnoj pruzi Beograd-Novi Sad-Subotica gde su između Zmajeva i Vrbasa zaustavljena dva međunarodna voza, rekao je Marić.

 

Do sada evakuisano 300 ljudi, počelo spasavanje putnika zarobljenih u dva zavejana voza | Srbija | Novosti.rs.

Andrić, čuvar budućnosti

NA Filološkom fakultetu u utorak je predstavljena „Digitalna arhiva rukopisne zaostavštine Ive Andrića“, što čini prvu fazu projekta kritičkog izdanja „Celokupna dela Ive Andrića“. Ministar prosvete Tomislav Jovanović ocenio je da je reč o prelomnom trenutku u našoj kulturi.

 

– Danas, kada kao država stojimo na otvorenoj kapiji Evrope, u jednu novu tehnologiju uvodimo čoveka koji je odavno, mnogo pre nas, postao deo Evrope i sveta, a zauvek ostao svoj – poručio je ministar Jovanović i dodao da će njegovo ministarstvo pomoći Filološkom fakultetu u pripremanju digitalizacije naše sveukupne kulturne baštine.

 

Kritičko izdanje celokupnih dela Ive Andrića, po oceni dekana Filološkog fakulteta Aleksandre Vraneš, predstavlja „odgovoran čin čuvanja naše baštine u svrhu razvoja naučnih istraživanja“.

 

– Mali je broj pisaca u našem narodu čije je stvaralaštvo zaokruženo kritičkim izdanjem celokupnih dela. Lično, kao bibliograf, rad na ovom projektu Ive Andrića doživljavam kao privilegiju – poručila je Vranešova i dodala da je ovaj fakultet započeo formiranje sopstvene digitalne biblioteke.

 

Digitalizacija Andrićevih rukopisa, dostupnih u Arhivi SANU, završena je u potpunosti. U elektronsku formu stavljeno je 118.100 dokumenata, među kojima su i rukopisi našeg nobelovca koji dosad nisu bili poznati kulturnoj javnosti.

 

– Ljudi koji se budu bavili Andrićem moći će iz svog kabineta, iz svoje kuće da koriste ova dokumenta za sva buduća istraživanja. Time je učinjen veliki korak ka izradi kritičkog izdanja njegovog dela. Kao veliki pisac i naš jedini nobelovac, on je to odavno zaslužio – rekao je Dragan Dragojlović, upravnik Zadužbine Ivo Andrić. On je podsetio da je ova institucija vlasnik autorskih prava i da je osnovana da štiti i promoviše delo našeg nobelovca.

 

I profesor Jovan Delić složio se da je digitalizacija Andrićeve zaostavštine veliki kulturni događaj.

 

– Dobro je znati da se institucije koje su od vodećeg nacionalnog značaja udružuju oko ovakvih, kapitalnih projekata – kazao je Delić.

 

– U 21. veku čekaju nas velika iskušenja i niko nam ne može obećati ono što smo imali – poručio je profesor Aleksandar Jerkov i podsetio:

 

– Imali smo izvanrednu književnost koja premašuje granice naših moći i sposobnosti. Ako će nas nešto čuvati u budućnosti i pomoći nam da prosperiramo, onda se valja uzdati da su to najveća dostignuća srpskih stvaralaca, u ovom slučaju, Ive Andrića.
OTRGNUTI OD ZABORAVA

IDEJNI tvorac Andrićevog instituta Emir Kusturica smatra da je dobro što se, u trenucima velike dezintegracije, „ljudi udružuju po osećanjima i po dužnosti“.
– Andrićev institut biće podrška svim projektima koji su vezani za velikog pisca, i ne samo njega, nego i za sve ono što vadi iz zaborava naše velikane – kazao je Kusturica.
– Ova akcija ne služi razvijanju nacionalizma, već buđenju svesti o našim velikim ljudima, da ne zaboravimo ko smo i gde ćemo.

 

 

 

 

 

Andrić, čuvar budućnosti | Kultura | Novosti.rs.

Vitalij Šentalinski: „Zločin bez kazne“

LET IZNAD BEZDANA NIKAKO nisam mogao da završim ovu trilogiju. Milioni su tamo poginuli i svi hoće da vaskrsnu. Imao sam nekoliko varijanti ali ni sa jednom nisam bio zadovoljan. To pitanje sam rešio u snu, video sam reči: „Iznad bezdana“. Svi živimo iznad bezdana. Sanjao sam i nastavak: „nad bezdanom se može samo leteti“, i to je kraj knjige. Svi moji junaci su leteli nad provalijom, ali su imali krila, to je bio njihov talenat – kaže Šentalinski.

____________________________________________

Vitalij Šentalinski o podsećanju na pisce, žrtve sovjetskog terora. Do sada rehabilitovano oko 3.000 pisaca stradalih u logorima

_____________________________________________

U Staljinovim logorima stradali su milioni, a među njima i hiljade poznatih i nepoznatih pisaca i pesnika. Jedna istorija ruske književnosti završila je pred streljačkim vodovima, a da to ne potone u potpuni zaborav potrudio se ruski pisac Vitalij Šentalinski, koji je u utorak u Srpskom PEN centru i Ruskom domu, predstavio knjigu „Zločin bez kazne“, završni deo trilogije o žrtvama sovjetskog terora, u izdanju „Rusike“.

Šentalinski je 20 godina posvetio istraživanju tajnih dosijea u ozloglašenoj Lubjanki i borbi da se u svest vrate ti ljudi koje je KGB tamo zatrpao, kao i njihovo delo i rukopisi. Osnovao je i Komisiju, zahvaljujući čijem radu je do sada rehabilitovano oko 3.000 ruskih pisaca koji su stradali od 1917. godine. Među tim imenima je i legenda ruske poezije Nikolaj Gumiljov, koji je rehabilitovan 1991.

– U ovoj strašnoj temi potreban nam je kvalitetan prelaz. Akumulirali smo mnogo znanja o tragediji 20. veka u Rusiji, koja je postala svetska tragedija, neviđena po razmerama. Trebalo bi toga da postanemo svesni, da znanje pređe u podsvest, količina u kvalitet, potrebna nam je katarza, pročišćenje. Put od tame ka svetlosti – objašnjava autor trilogije, koji u zaključku knjige ističe da se „ruski Nirnberg nije dogodio“.

U knjizi se nalaze i pisma koje su Ana Ahmatova i Boris Pasternak napisali Staljinu, a Šentalinski, za „Novosti“, objašnjava o čemu je reč:

– Staljin je bio neostvareni pesnik, i pošto mu nije uspelo da bude pesnik, davao je veliki značaj pesnicima. Tačno je znao ko je dobar, a ko loš. Oko loših se nije mnogo trudio, dok se prema vrhovima naše poezije – Pasternaku, Ahmatovoj i Mandeljštamu, odnosio ozbiljno, ali se sa njima i igrao kao mačka s mišem. Kada su prvi put uhapsili sina Ahmatove Lava Gumiljova zajedno sa njenim drugim mužem, ona je napisala pismo Staljinu sa molbom da joj oslobodi sina. Pasternak mu je istog dana napisao pismo sa istom molbom. Staljin ga je oslobodio, voleo je da stekne slavu milosrdnog vladara. Ali ga je kasnije tri puta hapsio i slao u logor – kaže autor.

Ovaj pisac, koga prati priča da je prvi dobrovoljno ušao u Lubjanku, naglašava da mu je cilj bio da se umesto pečata „stroga tajna“ koji je nosila svaka fascikla KGB-a, pojavi pečat „čuvati večno“.

 Vitalij Šentalinski

– Druga glava knjige zove se „Pesnik terorista“ i govori o Leonidu Kanegiseru koji je imao 22 godine, bio drug Cvetajeve, Jesenjina i mnogih drugih pesnika. Streljan je 1918. godine. Našao sam u njegovom dosijeu beleške koje je zapisivao pred streljanje.

Mislite da je možda pisao o tome kako mu je žao što će umreti i kako je nesrećan?

Ne. Pred streljanje mislio je o sudbini Rusije i pisao filozofske tekstove. U tim rukopisima je stajalo: „Tama je uporna, stoji i hrani se sama sobom.“

To mi je bio ključ za ovu knjigu – kroz sliku te tame opisao sam sve što sam hteo. Drugi ključ, kao spas od tame, našao sam u rečenici koja glasi „O čoveče, spoznaj svoje dostojanstvo“, koju je zapisao jedan sveštenik iz Uralskog Orla.

„Pokidala se veza s vremenom“, govorio je Šekspir. Moje knjige služe da se vreme između epoha ne prekine, one su lek od istorijskog zaborava – kaže Šentalinski.

 

SAMO LOGOR

Šentalinski kaže da Staljin nije smatrao Mandeljštama dobrim pesnikom.

– Kada je Mandeljštam bio uhapšen, Staljin je pozvao Pasternaka i pitao ga da li je ovaj majstor. Posle Pasternakovog odgovora „samo“ ga je proterao u logor, nije ga streljao. Očekivao je da će ovi pesnici pisati pesme u njegovu slavu – kaže nam Šentalinski.

 

Vitalij Šentalinski predstavio knjigu „Zločin bez kazne“ | Kultura | Novosti.rs.

Zaječar: Lažni brak zbog nasledstva i penzije

ZAJEČAR – Zbog sumnje da je fiktivno venčao rumunsku državljanku D. M. (51), sa jednom starijom osobom iz zaječarskog sela Dubočane, policija u Zaječaru uhapsila matičara iz tog mesta G. S. (51).

„Brak“ između osobe, koja je u trenutku „venčanja“ imala gotovo 90 godina, i Rumunke obavljen je kada „mlada“ nije bila u Srbiji, pa je, navodno, u matičnu knjigu upisan lažni datum.

Po dosadašnjim saznanjima, Rumunka je radila na imanju starijeg čoveka iz Dubočana, koji je nedavno preminuo. U dogovoru sa „mladoženjom“, ona je pristala da se uda za njega, kako bi nasledila njegovo imanje i penziju, dok je matičar, nezvanično, bio zadužen da u matičnu knjigu venčanih stavi lažan datum što je urađeno iz razloga jer po našem zakonu žena stiče pravo na nasledstvo samo ako je u braku duže od tri godine.

U matičnoj knjizi je, po nepotvrđenim saznanjima, zavedeno da je brak sklopljen pre više od tri godine, odnostno, u trenutku kada se D. M. nalazila u Rumuniji.

Protiv matičara je podneta prijava zbog zloupotrebe službenog položaja, a protiv Rumunke zbog sumnje da je falsifikovala službene isprave. Njima je određeno dvodnevno policijsko zadržavanje.

Zaječar: Lažni brak zbog nasledstva i penzije | Srbija | Novosti.rs.

Koje oružje bi moglo biti upotrebljeno u napadu na Siriju

…… Za lansiranje krstarećih raketa mogli bi biti upotreljeni „Arli Berk“ razarači dugi 154 metra. SAD u istočnom Mediteranu imaju četiri takva razarača. Oni su jedni od najbolje naoružanih američkih razarača i to je bio jedan od prvih ratnih brodova SAD sa sistemom filtriranja vazduha koji šiti od nuklearnog, biološkog i hemijskog oružja.


Nosač aviona „UŠ Nimic“, jedan je od dva američka nosača aviona u tom regionu dug skoro 330 metara na koji može stati do 85 aviona. Drugi nosač koji SAD imaju u tom regionu je „UŠ Hari S Truman“.

Bombaredri F-16 važe za jedne od najpouzdanijih i najefikasnijih vojnih aviona u svetu. Oni imaju višestruku namenu i mogu da napadaju druge avione u vazduhu, kao i da pronalaze i uništavaju mete na zemlji. Oni su oslonac američkog vazduhoplovstva i imaju domet od oko 3.220 kilometara.

Avion „F-15 Strajk Igl“ je višenamenski avion namenjen brzim napadima velikog dometa na zemlji. Opremljeni su „Lantirn“ sistemom za navigaciju i ciljanje koji poboljšava preciznost napada korišćenjem laserski navođenih bombi. Ako Francuska bude učestvovala u napadima, ona ima krstareće rakete „Skalp“ sa dometom od oko 500 kilometara koje mogu biti lansirane sa aviona „Miraž 2000“ i „Rafal“. ….

 

Koje oružje bi moglo biti upotrebljeno u napadu na Siriju | Svet | Novosti.rs.

Srbija tražila podatke od Facebooka samo o jednom korisniku

BEOGRAD- Srbija je u prvoj polovini godine od kompanije Facebook zatražila podatke o samo jednom korisniku, ali ih nije dobila, objavljeno je na ovoj društvenoj mreži.

Kada je reč o regionu, Hrvatska je zatrazila podatke o dva korisnika, kao i Crna Gora, ali nisu dobili odgovor, dok je Makedonija uputila devet zahteva koji se tiču 11 korisnika, od čega je Facebook odgovorio na 33 odsto.

Podatke o korisnicima je u ovom periodu od te drustvene mreže tražilo više od 70 država, odnosno Facebook je primio više od 25.000 zahteva za podacima.

Od toga je američka vlada uputila 11.000 do 12.000 zahteva za oko 20.000 korisnika, navodi se u izveštaju o transparentnosti i dodaje da je Facebook predao podatke za 79 odsto zahteva.

Na drugom mestu je Indija sa 3.245 zahteva koji se tiču 4.144 korisnika, a Facebook je odgovorio na polovinu.

Nemačka je na trećem mestu sa 1.886 zahteva za 2.068 korisnika, a Facebook je odgovorio u 37 odsto slučajeva.

Neki su zahtevi bili povezani sa „kriminalom i nacionalnom sigurnošću“, saopštio je Facebook, ne navodeći druge detalje, prenosi portal poslovni.hr.

„I dalje vršimo pritisak na američku vladu kako bi omogućila još veću transparentnost u vezi sa tim zahtevima, pa i u vezi sa posebnim brojčanim podacima i vrstom zahteva u oblasti nacionalne sigurnosti“, navodi se na mreži.

Facebook obećava da će objaviti „nove informacije o SAD-u čim za to dobije zakonsku mogućnost“.

Američke tehnološke kompanije pod pritiskom su nakon otkrića o američkom programu praćenja komunikacija PRISM-u pomoću kojega je američka Agencija za nacionalnu sigurnost (NSA) od njih dobila hiljade digitalnih podataka o korisnicima interneta.

Te su se kompanije, kao i Facebook, potrudile da objave detalje o tim zahtevima američke vlade kako bi umirile svoje korisnike i klijente.

Slične informacije objavile su i kompanije poput Googla i Microsofta.

Šefovi špijuniraju preko „Fejsbuka“

Šefovi špijuniraju preko „Fejsbuka“

Gugl i Fejsbuk dominiraju digitalnim oglašavanjem

Srbija tražila podatke od Facebooka samo o jednom korisniku | Društvo | Novosti.rs.

U Manasiji pronađena jedina manastirska kuhinja

MANASTIR Manasija, zadužbina despota Stefana Lazarevića, sa najmonumentalnijom grobnom crkvom moravske Srbije, otkrio je ove godine još jednu svoju tajnu. Nakon pronalaska groba despota Stefana, srednjovekovne trpezarije, najveće u našoj sakralnoj arhitekturi, nedavno je u jugozapadnom delu manastirskog dvorišta otkriven dosad jedini poznati srednjovekovni kompleks manastirske kuhinje.

– Pored dvospratnog objekta pronađena je i velika furuna prečnika sedam metara – kaže Marin Brmbolić, rukovodilac arheoloških istraživanja u Manasiji. – To je dosad jedina otkrivena srednjovekovna furuna na našim prostorima. Do ovog otkrića, u našoj stručnoj literaturi, samo se pretpostavljalo kako su izgledale tadašnje kuhinje. Izgled ovog objekta ukazuje da je bio važan u životu monaške zajednice.

Zidovi kuhinje su, po rečima našeg sagovornika, izuzetno očuvani. Njihova visina premašuje i tri metra.

– Istraživanja se privode kraju. To je ogroman kompleks. U našim manastirskim celinama još nije pronađen sličan objekat, tako da ne možemo da ga poredimo. I peć je zasad jedinstvena kod nas. Najbliža analogija u svetu može biti manastir Jovana Bogoslava na Patmosu u Grčkoj. Tu je otkrivena slična, prečnika tri metra. Naša peć je dva puta veća. Zato smo mi, arheolozi, sada u problemu. Ne možemo da pronađemo bilo kakve analogije, pa da je uporedimo na osnovu sličnih nalaza. Jer, takvi nalazi ne postoje.

DESPOT STEFANPRE šest godina u javnosti je veliku buru izazvalo otkriće da je u Manasiji sahranjen despot Stefan Lazarević, a ne, kako se do tada mislilo, u Koporinu.
Prvi put je DNK analiza upotrebljena u srpskoj arheologiji.
– DNK analizom, koju su radili naši najveći stručnjaci iz Instituta za sudsku medicinu, potvrđeno je da je muška osoba, čije kosti počivaju u Manasiji u prvom stepenu srodstva sa knezom Lazarom, odnosno da mu je sin – kaže Brmbolić. – Mošti se danas nalaze u kivotu u Manasiji.

Kuhinja, kao i trpezarija, ukazuje na brojnu monašku zajednicu koja je tamo boravila.

– Trpezarija je pravljena za najmanje 300 monaha. Trebalo je negde napraviti hranu za njih – kaže Brmbolić. – Otkriveno je i mnogo pokretnih arheoloških nalaza, poput kuhinjske keramike, izuzetno luksuzne trpezne keramike, arheoloških predmeta od metala, koji su korišćeni u razne svrhe. Pronađena je i zanatska peć, takođe neviđena na ovim prostorima.

Arheološka istraživanje Manasije započeta su 2005. i traju do danas.

– Predviđeno je da se 2014. završe istraživanja u porti manastira. Time će Manasija, koja je na preliminarnoj listi za svetsku baštinu, biti jedini srednjovekovni manastir u našoj zemlji koji je u potpunosti arheološki istražen – ističe Brmbolić. – Posao potom preuzimaju arhitekte, koji će konzervirati i pokušati da vrate prvobitni izgled trpezarije, koju još zovu Resavska škola.

Brmbolić tvrdi da Resavska škola nije bila smeštena u trpezariji, već je to bila cela Manasija.

– Ne možemo poistovetiti Resavsku školu sa jednim objektom. Monasi nisu sedeli u klupama i prepisivali bogoslužbene knjige, već su to radili u svojim ćelijama. Ali, trpezarija, dimenzija 16h32 metra, spada u najveće dosad otkrivene kod nas. Prizemlje je korišćeno kao magacinski prostor, dok su monasi jeli na spratu.

Inače, u proteklih nekoliko godina Manasiji je vraćen izgled izuzetno utvrđenog manastira. Severni i zapadni bedemi su rekonstruisani, kao i ulazne kule.

I živopis manastira, u kom se ističu „Sveti ratnici“, jedna od najlepših srednjovekovnih fresaka, je obnovljen. Vraćen je i stari kameni ikonostas, a sve ikone i ostali pokretni materijal su konzervirani…

U Manasiji pronađena jedina manastirska kuhinja | Kultura | Novosti.rs.