НАГРАДА „ГРИГОРИЈ СКОВОРОДА” ЗА ОПУС ВАСИЛЕВСКОМ

НОВО МЕЂУНАРОДНО ПРИЗНАЊЕ ВАСИЛЕВСКОМ

Из Украјине је управо стигла вест да је песнику и академику Ристи Василевском додељена велика украјинска награда која носи име највећег украјинскпог филозофа и писца Григорија Сковороде – „Врт божанских песама” („Сад божественних пíсен“). Одлуку о овом великом признању, које су поред Василевског добили и еминентни украјински писац и есејиста, академик Валериј Шевчук – Народни херој Украјине, члан Украјинске академије наука, лауреат награде „Иван Дзуба” и Националне награде Украјине „Тарас Шевченко”, затим угледни пољски писац Богдан Задура; познати руски писац Петро Захаров и истакнута енглесна списатељица Наоми Фојл. Од украјински песника и песника ово високо признање припало је и Ани Багрјани и Дмитру Чистјаку, члану Европске Академије наука, књижевности и уметности (Париз), професору Кијевског универзитета.

Одлуку о овом великом међународном признању, које се додељује од 2005. године, донео је међународни Комитет у саставу: Васиљ Слапчук, истакнути украјински писац и научник, лауреат награде „Тарас Шевченко” – председник, и чланови: Марко Роберт Стех, доктор славистике из Торонта; Војчех Пестка – еминентни пољски писац и лауреат многих међународних признања; проф. др Евгениј Нахлик – директор Института „Иван Франко” Украјинске академије наука; др Игор Пављук – писац, виши научни сарадник Института за књижевност Украјинске академије наука и професор Лавовског националног универзтитете „Иван Франко”; Јевгени Баран – научник и председник Ивано-Франкијевске обласне организације Националног савеза писаца Украјине и Петро Сорока – писац, доцент Тернопиљског националног педагошког универзитета „В. Гнатјук”.

У саопштењу Комитета се наводи да је за ово међународно признање ове године приспело више од 250 номинација из Украјине и света.

Ово је, иначе, треће велико међународно признање Василевском у овој години. Пре њега, Василевски је добио Малу Нобелову награду у Русији и „Златни прстен” у Македонији, што говори о његовом великом угледу не само код нас него и у свету.

_________

= извор: Лауреати «Саду божественних пісень»-2014

Комітет із нагородження Міжнародною літературною премією імені Григорія Сковороди «Сад божественних пісень» нещодавно визначив цьогорічних лауреатів престижної відзнаки.

На чолі зіркового списку – літературознавець, академік НАН України, Герой України, Шевченківський лауреат Іван Дзюба та письменник, лауреат Національної премії України імені Тараса Шевченка Валерій Шевчук, відзначений нині за книгу «Пізнаний і непізнаний Сфінкс: Григорій Сковорода сучасними очима».

Отримали почесну міжнародну нагороду й видатні зарубіжні письменники: Богдан Задура (Польща); Петро Захаров (Удмуртія), Рісто Василевські (Сербія) та Наомі Фойл (Великобританія), а також відомі українські поети й перекладачі: Анна Багряна, яка нині мешкає в Македонії, та член-кореспондент Європейської Академії наук, мистецтв і літератури (Париж) Дмитро Чистяк.

Відзначено й ученого, ректора Полтавського національного педагогічного університету імені Володимира Короленка, доктора філологічних наук, професора, академіка Академії наук вищої освіти України Миколу Степаненка, знаного кримськотатарського поета Сейрана Сулеймана (Сімферополь), мецената Ігоря Палицю (Луцьк) та трьох львів’ян: відомого письменника Миколу Петренка і

талановитих перекладачів із перської мови: викладача Львівського національного університету імені Івана Франка, члена Національної спілки письменників України Романа Гамаду й художницю Надію Вишневську.

Міжнародну літературну премію імені Григорія Сковороди «Сад божественних пісень» засновано у 2005 році за сприяння Національної спілки письменників України, Інституту літератури імені Тараса Шевченка Національної академії наук України та міжнародних громадських організацій.

Серед лауреатів минулих років – Микола Жулинський, Василь Голобородько, Михайло Слабошпицький, Рауль Чілачава, Кость Москалець, Павло Вольвач, Віра Вовк, Віктор Баранов, Сергій і Тетяна Дзюби, Юрій Барабаш; Імант Аузінь, Димитр Христов, Ріта Кіндлерова, Войцех Пестка, Збігнєв Фрончек, Інга Крукаускене, Сігвард Ліндквіст, інші відомі письменники, науковці, перекладачі, журналісти, актори, художники, музиканти, працівники освіти і культури, громадські діячі й меценати з України, Великобританії, США, Швеції, Бразилії, Болгарії, Чехії, Польщі, Сербії, Македонії, Латвії, Литви, Ізраїлю, Росії та Білорусі.

До складу Комітету з нагородження премією імені Григорія Сковороди «Сад божественних пісень» цього року ввійшли Василь Слапчук – голова журі, письменник і науковець, Шевченківський лауреат; члени Комітету: Марко Роберт Стех – літературознавець, письменник, доктор славістики в Канадському інституті українських студій (Торонто); Войцех Пестка – відомий письменник, лауреат міжнародних літературних премій (Польща); Євген Нахлік – доктор філологічних наук, професор, директор Інституту Івана Франка НАН України; Ігор Павлюк – письменник, доктор наук із соціальних комунікацій, старший науковий співробітник Інституту літератури НАН України, професор Львівського національного університету імені Івана Франка; Євген Баран – голова Івано-Франківської обласної організації Національної спілки письменників України, науковець; Петро Сорока – письменник, доцент Тернопільського національного педагогічного університету імені В. Гнатюка.

Цього року надійшло майже 250 подань і пропозицій з усіх регіонів України й закордону. Зокрема, кандидатури Анни Багряної та Сейрана Сулеймана на здобуття премії висунула міжнародна громадська організація «Чернігівський інтелектуальний центр», яка нині об’єднує 48 українських і зарубіжних письменників, журналістів, перекладачів та науковців (керівник – Сергій Дзюба).

Василь СЛАПЧУК,
голова журі

Dačić: Bivša Jugoslavija je bila utopija

BEČIĆI – Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić poručio je danas, na regionanom Samitu 100 biznis lidera Jugoistočne Evrope, da države Zapadnog Balkana konačno treba da definišu zajedničke interese, kako bi na njima, a ne na ljubavi, počivala njihova buduća saradnja.
„Moramo da tražimo zajedničke interese. Ne verujem u ljubav između bivših jugoslovenskih naroda i narodnosti, jer da je ona iskreno postojala ne bismo ni ratovali. Verujem samo u zajednički interes. Ako budemo sposobni da ga nađemo, imaćemo jak region“, rekao je Dačić na završnom panelu dvodnevnog samita na kojem su predstavnici vlada država regiona govorili na temu „Dogovor za novo doba“.
Nekadašnja Jugoslavije je, prema njegovim rečima, bila utopija i zato ni danas ne treba živeti u iluziji da je potrebno praviti neku novu Jugoslaviju, ali je potrebno ići u što veću povezanost sa ciljem ostvarivanja zajedničkih interesa.
On je predložio formiranje zajedničkog tela, nekakvog balkanskog saveta, koji bi po uzoru na skandinavski savet, bio konsultativnog karaktera i služio da se bolje zastupaju zajednički interesi.
„Interes nam je da svi zajedno budemo bolje pozicionirani, da imamo povećan nivo ekonomske aktivnosti, da imamo otvoreno tržište za promet robe kapitala i ljudi. Mi to još nemamo u potpunosti u ovom regionu. I dalje se gleda na to ko odakle dolazi, ali i bilateralni primeri ne govore da je svima pođednako stalo da imamo takav pristup“, rekao je Dačić.
To, kako je objasnio, znači da ne može, na primer, Srbija samo da bude tržište za Sloveniju i Hrvatsku već da mora biti partner, odnosno da i njihovo tržište mora da se otvori za Srbiju.
Dačić je istakao da se ne sme dozvoliti oživljavanje srednjovekovnih koncepata koji su region delili carskim rezom, i Sloveniju i Hrvatsku integrisati u EU a ostale države regiona ostaviti u njenom predvorju.
Predsednik Vlade Srbije je osvrćući se na evrointegrativne procese u regionu konstatovao da se sve države Zapadnog Balkana danas suočavaju sa uslovima koji nisu bili ispostavljani drugim zemljama na putu ka EU, ali da, iako se ta činjenica mora uvažavati, niko u regionu ne treba da se oseća inferiorno.

Dačić: Bivša Jugoslavija je bila utopija | Ekonomija | Novosti.rs.

Stiglo 100 rukopisa romana

Konkurs za najbolji neobjavljeni roman koji je raspisao Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Republike Srpske završen je juče. Romane koji su prijavljeni na konkurs ocjenjivaće stručni žiri, čiji sastav će biti poznat za nekoliko dana. Najbolji roman biće objavljen u izdanju Zavoda i nagrađen poveljom i novčanom nagradom u iznosu od 15 000 KM, a osim prvog najboljeg Zavod će da objavi još dva visoko ocijenjena rukopisa.

 

Videti više, izvor:  Konkurs Zlatna sova 14.05.2013. : http://youtu.be/0yTuAEPDpW0

Nagrada će biti dodeljena u septembru mesecu 2013.

ОДЛУКА СКУПШТИНЕ КЛУБА “ЉУДИ ГОВОРЕ” ДА ИЗДАВАЧ ЧАСОПИСА БУДЕ СРПСКА НАЦИОНАЛНА АКАДЕМИЈА КАНАДЕ

Драги чланови Културног клуба часописа ”Људи говоре”,

Подсећам вас још једном да ће се одржати Годишња скупштина Клуба у недељу, 19.  маја, у 11 часова у Српском центру при Цркви Сабора светих Срба у Мисисаги.
Сви претплатници на часопис ”Људи говоре” су и чланови Клуба часописа ”Људи говоре” којима је важно да одлуче шта ће бити са овим часописом.
Најљубазније вас молим да неизоставно присуствујете овом састанку јер ће се на њему донети судбинске одлуке о опстанку овог часописа:
1. Статут Клуба;
2. Доношење одлуке о уласку Клуба у СНА;
3. Избор нове Управе Клуба.

После Скупштине прославићемо Славу часописа и клуба.

*
СРПСКА НАЦИОНАЛНА АКАДЕМИЈА КАНАДЕ И КЛУБ ЧАСОПИСА “ЉУДИ ГОВОРЕ”
славеславе

Светог Саву (летњег) и СветегНиколаја (српског)
Недеља, 19.маја 2013. у 13 часова,
у Српском центру при Храму Сабора Срба светитеља.

Програм:

Молитва и пресецањеколача;
Поздравниговорпредседнице СНА, г-ђеСофијеШкорић, њеноснивач;
Историјатрада СНА подноси г. ДушанБијелиц – Босанац, оснивач;
ПесмеСветогСаве и СветогНиколајаказујуглумци: КсенијаВучевић, ДраганаЖивић-Илић, ЉиљанаСтошић и МладенОбрадовић;
Изворнесрпскенароднепесмеизводипевачкагрупа ”Божури” из Кичинера.
Водитељпрограма: ДрагицаВељовић-Браунштајн
Свистедобродошлинанашеславе!
Управе СНА и Клуба ”Људиговоре”
*
ОДЛУКА СКУПШТИНЕ КЛУБА “ЉУДИ ГОВОРЕ”  ДА ИЗДАВАЧ ЧАСОПИСА БУДЕ СРПСКА НАЦИОНАЛНА АКАДЕМИЈА КАНАДЕ

ЧлановиСкупштинеКлуба ”Људиговоре”, насвојојГодишњојскупштиниодржаној у СрпскомЦентру у Мисисаги 19.маја 2013. изгласалису одлукуда у  будућеовајклубрадеподпокровитељствомСрпсканационалнаакадемијаКанаде, саследећимправимаАкадемије, Клуба и Редакцијечасописа:

Академија
–          Академија ће у будуће бити издавач часописа ”Људиговоре” и то ће бити посебно истакнуто у импресуму часописа;
–          Напрвојпоткорицичасописаписаћеследеће: “All copy right reserved.
The views expressed in articles published in Ljudigovore do not necessarily represent the view of the publisher”;
–          Часописћеотворитирубрику ”Догађаји у СНА” и у њојпратитисвекултурнепрограме и пројектеАкадемије;
–          Одсвакогбројачасописа ”Људиговоре” Академијићеприпастипотребанбројкопијазањенепотребе, алиневишеодједнечетвртинетиража;
–          осталипримерцисвакогбројечасописаделићесебесплатнодонаторимакојипомажуштампањечасописа и активностиКлуба и Академије;
–          свичлановиКлубапостају и члановиакадемије, с тимштоћесењиховедонацијазаштампањечасописаводитиназасебномрачунучасописа ”Људиговоре”;
–          свенаменскедонацијезачасопис ”Људиговоре” књижићесеназасебномрачунучасописа.

Клуб
–          дасечланови и органиКлубаукључе у свепрограмеАкадемије;
–          даКлуб и његовиорганизадржесвасвојадосадашњаорганизационаи делатнаправа;
–          Клуб ”Људиговоре” и његоваУправазадржавајуправоизбора и разрешењачлановаРедакцијеистоименогчасописа.

Редакција
–          Редакцијачасописазадржавасваправауређивачкеполитикечасописа ”Људиговоре”. ТаправаимнесмејуограничаватиниАкадемија,,нињенаУправа, ниКлуб , нињеговауправа. Часописмораостатислободан и независтан, сасвојатриуређивачкакритеријума: естетски, етички и духовнојединствокојезаписује у свакомбројунасвојојпрвојстраници.
У случајудабилокојеправоАкадемије, Клуба или Редакције буде ускраћено, Академија има право да откаже покровитељство Клубу и часопису.На исти начин Клуб  и часопис имају право да самоиницијативно напуст епокровитељство Академије уколико су њихова праваускраћена.

У Торонту, 20.Маја 2013.
ПредседникКлуба ”Људиговоре”:
Главни и одговорниуредникчасописа ”Људи говоре”:
*
СТАТУТ
СРПСКО-КАНАДСКОГ КУЛТУРНОГ КЛУБА „ЉУДИ ГОВОРЕ / PEOPLE SAY“
 
I. ОСНОВНА ПРАВИЛА РАДАКЛУБА

Члан 1.
Овим статутом регулишу се следеће одредбе: о имену Клуба, о  његовом заступању; о циљевима и програмима који се у њему остварују; о остваривању јавног рада Клуба; о чланству и цлановима; правима и обавезама чланова; о Управи и руковођњњу Клубом, о саставу Управе и Скупштине и њиховим овлашћењима, начину одлучивања, условима и начину избора и разрешењу дужности чланова Управе и преседавајућег Скуплштине;о трајању мандата те одговорности чланова; о имовини и располагању с могућом добити, начину стицања имовине; о престанку постојања, те поступка с имовином у случају престанка постојања овог клуба.

Члан 2.
Назив Клуба је: Српско-Канадски културни клуб”Људи говоре”.
Скраћени назив: Клуб.
Адреса Задруге је:
2381 Dundas Street W
Toronto, ON M6P 1X2

Члан 3.
Клуб је регистрован као удружеље грађана приOntario Ministry of Govrnment Services.Клуб је непрофитно правно лице.

Цлан 4.
Клуб има печат.
Печат Клуба је округлог облика, пречника 25 мм (1 инч), с уписаним текстом уз ивицу,  кији гласи: SERBIAN-CANADIAN CULTURAL CLUB –TORONTO. Простор између попуњава латинични лого клуба и часописа. Пецат чува и користи председник задруге и главни уредник цасописа :”Људи говоре / People Say”. Уз њихову дозволу пецат могу користити и други чланови Управе Клуба.

Члан 5.
Клуб заступају чланови Управе.Скупштина може овластити и друге особе да заступају Клуб.

II. ЦИЉЕВИ И ДЕЛАТНОСТИКЛУБА

Члан 6.
Клуб је основан у цуљу неговања и унапређивања језичко-књижевне културе грађана, као и свих других облика уметничког и културног изражавања.Основна нацела делована Клуба јесу: естетско , етичко и духовно јединство .

Члан 7.
Делатности Клуба су:
–         публиковање часописа ”Људи говоре”, на два језика (српски и енлгески) и других листова и књига;
–         презентације свог часописа и других канадских и српских часописа и књига;
–         превођење књижевних текстова српских и канадских књижевника;
–         организовање предавања, трибина, семинара, курсева и симпозијума из свих области уметности и културе за све грађане;
–         организовање смотри младих талената;
–         информисати јавност о својим активностима у календару културних догађаја у Клубу и на сајту часописа;
–         помагати међупровинцијску размену културних програма у Канади, канадско-српску сараењу и интернационалну;
–         формирати колекцију слика и скулптура часописа ”Људи говоре” од радова уметника о којима часопис пише;
–         организовати ликовних изложби у Клубу ”Људи говоре”;
–         организовање концерата класичне и џез музике, као и појање изворних народних песама.

Цлан 8.
Рад Клуба је јаван. Јавност рада Клуба остварује на начине утврђене овим Статутом:
–         све културне догађаје у Клубу оглашавати у канадским медијима и преко интернета;
–         у часопису ”Људи говоре” редовно објављивати календар догађаја у Клубу;
–         на сајту часописа најављивати све догађаје, писати извештаје и коментаре после одржаних свих програма;
–

III. ЧЛАНСТВО У КЛУБУ

Члан Клуба може постати свако физичко и правнолице.

Члан 10.
Чланом Клуба се постаје уписом у регистар чланова који води секретар Клуба;

Цлан11.
Скупштина задруге одређује годишњи износ чланарине.

Цлан 12.
Права и обавеза чланова Клуба су:
–         да учествује у свим културним програмима и пројектима Клуба, као извођачи или као рецепијенти, у зависности од сопственогт  интересовања и склоности;
–         да дају предлоге за рад пројекате Клуба;
–         да предлажу и бирају чланове управе и буду бирани у Управу;-
–         уцествовање у управљању пословима Клуба;
–         да чувају и подижу угледа Клуба;
–         да плаћају чланарину идонације за штампање часописа и других публикација;

Члан 13.
Чланство у Клубу престаје:
– добровољним иступом
– неплаћањем чланарине
– искљуцењем.
Члан се брисе из Регистра чланова Клуба, без посебне одлуке, уколико до 1 јануара наредне године (када се усваја годишњи план тада) не плати чланарину за предстојећу годину.Ово равило важи за сваку календарску годину.

Одлуку о искључењу члана из Клуба доноси Управа.Искљуцени цлан има право да поднесе жалбу Скупштини Клуба. у року од тридесет дана, рачунајући од дана донете одлуке,
Скупштина је дужна решити жалбу у року од 30 дана рачунајуци од дана доставе жалбе. Одлука Скупстине Клуба о искључењу је коначна.

Члан 14.
Клуб се може уцланити у савез организација у култури или сзаједницу  другихклубова културе у Канади и у свету.
Одлуку о савезу доноси Скупштина.

IV. ОРГАНИ КЛУБА
Члан 15.
Органи Клуба су :
– Скупштина,
– Управа,коју сачињавају:
– председник,
– потпредседник,
– секретар,
– благајник,
– главни и одговорни уредник часописа “Људи говоре”,
– главни уредник и организатор свих јавних скупова Клуба,
– координатор за Канаду,
– координатор за Србију,
– координатор за Европу и остали део света,
– Редакција часописа ”Људи говоре” / ”People Say”.

СКУПШТИНА
Члан16.
Скупштина је највишиорган управљања Клуба.Сачињавају јесви чланови Клуба.

Члан17.
Скупштина може бити редовна , изборна и ванредна. Скупштина редовно заседа минимално једном у току године.Ако Скупштина заседа само једном за ту календарску годину она аутоматски постаје и изборна.
Седницу скупштине сазива председник Управе Клуба.
У одлуци о сазивању Скупштине Управа утврђује дневни ред седнице, као и дан и место одржавања седнице.
Савет је дужан сазвати седницу Скупстине када то затражи најмање 1/3 чланова Клуба.
У свом захтеву за сазивање Скупштине предлагачи су обавезни предложити дневни ред седнице.
Ако Управа не сазове седницу Скупстине у року од 30 дана од дана доставе захтева из става 4. овога члана, сазваће је предлагачи.Одлука Управе или предлагача мора да садржи предлог дневног ред,место и дан одржавања седнице.

Члан 18.
Редовном Скупштином председава председник Управе Клуба. У одсуствости председника, Скупштином може да председва било који чланУправе .У случају одсуства свих члановаУправе Клуба, Скупстина ће, на поцетку седнице, јавним гласањем одредити особу која ће преседавати седницом.
Изборном Скупштином председава члан Скупштине кога она изабере гласањем на почетку седнице.
О раду Скупштине воде се записници, са најважнијим детаљима , који се чува у архиви Клуба.

Члан 19.
Скупштина одлучује законски ако је минимално половина + 1 цлан присутно од свих чланова Скупштине, а одлуке се доноси ако за њу гласа више од половине присутних чланова,

Члан 20.
Скупштина Клуба:
–           утврђује  стратегију развитка Клуба,
–           доноси и мења Статут Клуба,
–           доноси финансијски план и завршни рачун,
–           доноси друге акте и одлуке везане за рад Клуба,
–           бира и разрешава дужности све чланове Управе Клуба,
–           разматра и усваја известај о раду Клуба,
–           даје и усваја предлоге за рад Клуба,
–           одлучује о жалбама чланова на одлуке о искљуцењу из Клуба;
–           одлучује о престанку рада Клуба,
–           обавља и друге послове, одређене законом или Статутом.

УПРАВА КЛУБА

Члан 21.
Извршне функције и друге послове одређене овим Статутом обавља Управа Клуба.
Управу Клуба бира Скупштина на мандат од једне године.

Цлан22.
Управа Клуба  одкучује о следећем:
–           урврђује годишњи предлог Програма рада и Статута који се подноси Скупштини на разматрање и прихватање,
–           утврђује предлоге програма делатности и планове рада,
–           брине о спровођењу усвојеног програма рада и извршења одлука Скупштине Клуба,
–           управља имовином Клуба,
–           подноси известај о раду Клуба Скупштини Клуба,
–           именује посебне комисије и слицна тела према потреби, и одређује им задатке,
–           брине се о упознавању јавности с радом Скупштине Клуба,
–           надзире материјално и финансиско пословање Клуба,
–           доноси одлуке о искљуцењу чланова из Клуба,
–           обавља и друге послове предвиђене Статутом и другим општим актима Клуба.
–           бира и разрешава чланове Редакције часописа ”Људи говоре”.

Цлан 23.
Дужности председника Клуба:
–         да заступа  Клуб у свему,
–         да сазива Скупштину Клуба,
–         да руководи радом Скупштине Задруге.
За свој рад Председник је одговоран Скупштини.
Председник подноси Скупштини Клуба годисњи известај о раду Управе Клуба.
У случају одсутности или спречености, председника у свим пословима замењује потпредседник.

Члан 24.
Секретар и благајник.
Секретар:
–           секретар обавља струцно–административне послове у Клубу, –         брине и води регистар о свим члановима Клуба,
–           води сву службену коресподенцију Клуба.
Благајник:
–           Благајник брине о свим финансијским потребама Клуба.
–           Одговоран је за целокупно финансијско пословање Клуба.

Члан 25.
За рад у појединим подручјима деловања Клуба Скупстина или Управа Клуба  могу основати сталне и повремене комисије, секције или друга радна тела.
Одлуком о оснивању комисија , секција или радних тела утврђује се њихов састав, задатак, време за које се оснивају и одговорност за обављање послова.

Члан26.
Управа Клуба одлуцује законски ако је минимално 6 присутних чланова. Управа одлуке доноси већине од присутних чланова,

Члан 27.

Редакција часописа ”Људи говоре” / “People Say” самостално води уређивачку политику часописа и других издаља Клуба.Управа Клуба не меша се у уређивачке послове Редакције.

V. ИМОВИНА И НАЧИН СТИЦАЊА ИМОВИНЕ

Цлан 28.
Имовину Клуба чине:
–           новчана средства,
–           покретне ствари,
–           некретнине,
–           ауторска и друга имовинска права.

Члан 29.
Задруга стиче имовину:
–           од донација за часописа: “Људи говоре” и друге програме Клуба,
–           од чланарине,
–           од добровољних прилога и дарова,
–           из других извора у складу са законом.

Члан 30.
Известај о материјално-финансијском пословању подносе Скупстини на разматрање и прихватање.
председник и благајник Клуба.

VI. ПРЕСТАНАК ПОСТОЈАЊА КЛУБА

Цлан 31.
Клуб престаје постојати у случајевима предвиђеним законом.
У случају престанка постојања Клуба преостала имовина ће припасти пропорционално и размерно према оснивачком учесћу чланова Клуба, или ће се поклонити некој другој српској хуманитарној организацији, одлуком оснивача.
У случају престанка постојања Клуба темељном одлуке Скупштине, она мора бити донета двотрећинском већином гласова присутних на седници, с тим да се седница Скупштине може одржати ако је писутно више од половине од свих чланова Клуба.

Члан 32.
Статут Клуба доноси Скупштина, после проведене расправе, двотрећинском већином гласова од укупног броја присутних чланова, а тај број мора бити већи од половине чланова Клуба.

Цлан 33.
Тумачење одредаба овог Статута даје Скупштина Клуба.
Тумачење других аката Клуб даје Управи Клуба.

У Мисисаги, провинција Онтарио, 19.Маја 2013. године
Председник Клуба
 

Pismo majora Binela: Srbi ne smeju da zaborave prošlost

Pismo Pjera Binela koji je bio osuđen što je Srbima odavao planove NATO bombardovanja. Zbog podrške Srbima ostao i bez priznanja Legije časti. Narod koji nema prošlost, nema ni budućnost

BOMBARDUJUĆI Beograd, kao što su to činili nacisti za vreme Drugog svetskog rata, saveznici su sebe ocrnili za večnost. Tim rečima, između ostalih, bivši major Pjer Anri Binel, kog su francuske vlasti osudile zbog špijunaže u korist naše zemlje, uputio je, preko svoje prijateljice iz Pariza Mile Alečković, pismo podrške građanima Srbije, na četrnaestu godišnjicu NATO bombardovanja.

– Pre četrnaest godina, počela je NATO agresija protiv ponosnog i slobodnog srpskog naroda, drama koja se dogodila uz saučešće dela javnog mnjenja koje su zloupotrebili NATO i njegovi sateliti. Upravo zato sam odlučio da osujetim takvu nesreću. Bio sam primoran da iza rešetaka francuskog zatvora pratim dalji tog događaja koji će njegove učesnike i krivce zadugo istorijski obeležiti – istakao je u svom pismu Binel.

Bivši francuski oficir osuđen je zbog otkrivanja potencijalnih ciljeva neposredno pred bombardovanje NATO. U ekskluzivnom intervjuu za „Novosti“ na desetogodišnjicu bombardovanja Binel je objasnio da je na komadu hartije napisao određeni deo elemenata koji su se nalazili u radnom dokumentu s tabelama, tipovima i brojem važnih vojnih ciljeva koji bi mogli da budu bombardovni.

To je, kao šef kabinteta francuskog predstavnika pri NATO u Briselu, predao srpskoj vezi, generalu Jovanu Milanoviću. Vojni sud u Parizu ga je zbog toga osudio u decembru 2001. na pet godina zatvora, od čega tri uslovno. Za „Novosti“ je tada rekao da se ne kaje i da bi i sada učinio isto, kada bi se našao u sličnoj situaciji.

U pismu podrške upućenom ovih dana, Pjer Anri Binel ističe da se, priznavnjem nezavisnog Kosova i Metohije od strane vašingtonskih satelita, drama danas nastavlja, podsetivši na to da je i Francuskoj svojevremeno bio oduzet Alzas, pa da ga je vratila.

– Narodi koji nemaju prošlost, nemaju ni budućnost. A oni koji sačuvaju svest o tome ko su i šta su, svest o onima koji su ih stvorili, ako od modernizma uzmu ono što je dobro, mogu da nastave put dalje – poručio je Binel, koji je, zbog svoje podrške Srbima, ostao i bez priznanja Legije časti…..

Pismo majora Binela: Srbi ne smeju da zaborave prošlost | Reportaže | Novosti.rs.

ЧАСОПИС „ОРФЕЈ“> ПОЗИВ НА САРАДЊУ / Живко Малешевић

ГИМНАЗИЈА БАЊА ЛУКА

Поштовани!

Будући да се ове године у нашој школи спрема нови културни
пројекат до сада и један од најкомплекснијих: претварање листа
Орфеј у мултидисциплинарни часопис ( књижевност и умјетност,
историја, филозофија, социологија, психологија, култура и медији )
који ће излазити два пута годишње, позивамо вас да својим радовима
учествујете у креирању његовог садржаја:
есеј из ваше области;
уобличени сегменти научних радова;
поезија, проза или нека друга стваралачка област;
интервјуи са познатим ствараоцима или научницима;
преводи савремених текстова ( умјетничких, научних,
есејистичких…);

Радове до половине маја слати на адресу:

casopis.orfej@gimnazijabanjaluka.org

С поштовањем!

Живко Малешевић,
Главни и одговорни уредник

моб: +38765543866

„ Сеоска улица у Мишљеновцу “ / Драгомир Глишић … и остало

ГЛИШИЋ, ДРАГОМИР (Ваљево, 1.3.1872.— Београд, 17.6.1957.), Србија.

Уље/платно, дим. 46,0 x 60,0 цм, ориг. оквир, дим. 60,7 x 74,7 цм, сигнирано: д.д.к. ДГлишић 1932.

Иза на платну аутор исписао посвету 4.4.1942.г.,. хрватском књижевнику Звонимиру Кулунџићу, који се у то вријеме у Београду бавио писањем предговора и текстова за проспекте/каталоге изложби. На горњем дијелу блинд раме аутор оловком написао:

Мотив из Звижда окр Пожаревачки “село Мишљеновац”. – Откупљена од обитељи Звонимира Кулунџића у Загребу.

Један од највећих пленериста Београда-Србије у 20. стољећу

„ Сеоска улица у Мишљеновцу “

Господине професоре Лукићу, неизмјерно сам Вам захвална на анализи фотографије умјетничке слике за коју до неки дан нисам знала који би наслов требала имати јер никако нисам разазнала точан испис на ћирилици, те сам захвална кустосицама МГБ чији одговор прилажем:
Што се тиче натписа на слици Драгомира Глишића, желимо само да Вам укажемо на једну малу корекцију. Наиме, на натпису пише:
Мотив из Звижда окр Пожаревачки “село Мишљеновац”
Област Звижд налази се у источној Србији, у оквиру Браничевског округа, и центар му је општина Кучево. Село Мишљеновац налази се у саставу ове општине.
Административна подела Србије раније је подразумевала и Пожаревачки округ, који данас више не постоји. Град Пожаревац такође је у оквиру Браничевског округа.
Срдачан поздрав,
Јасна Марковић и Ангелина Банковић

*

Веома поштовани проф. Лукић,

У Вашем одговору госп. Дурлићу стоји мишљење да сликани мотив могуће није сликано за вријеме Збијега тијеком 1.свј.рата.
То је точно, као што сте могли видјети на посланој документацији гдје се налазе димензије и техника сликања, пише да је сликана 1932.године (слика потписана ДГлишић 1932) видјети привитак, стога је могуће једино (ако уопће јест) да је за вријеме Збијега урађена скица (?). Или је могуће да сам ја предвидјела код моје интерпретације пријевода ћирилице и ријеч Звижд ишчитала као Збијег. Тако би на крају испало да је сликани мотив направљен искључиво за вријеме боравка сликара Глишића у Мишљеновцу, дали за вријеме осликавања цркве или иконостаса то би тек требало утврдити, а то за ову слику није потребно. Мени као власници Збирке изузетна је важност била сазнати о којем се селу ради.

Увијек остајем на располагању да пошаљем фотографије слике у највећој резолуцији која се може користити као архивска фотографија (како је некада изгледало село Мишљеновац) или ако треба чак слику посудити за одређену изложбу о селу или ретроспективу радова сликара Драгомира Глишића. У Вашем одговору такођер наводите некадашњу сурадњу са гђом Љ. Ш. уједно и потомке сликара Драгомира Глишића, те сам слободна упитати дали се може некако доћи до њихова контакт телефона и особе, уједно и емаил адресе јер би их упознала о постојању слике која је 1942. године била дар хрватском књижевнику Звонимиру Кулунџићу, у привитку фотографија посвете.
Још једном велика ХВАЛА на анализи сликана мотива, и остајем Вам на располагању за додатне упите и будућу сурадњу.
Са захвалношћу и дужним поштовањем,
Унив.Дипл.Рест. слика Нарциса Душевић, Мастер Ресторер
специјалист за рестаурирање дјела Старих мајстора и
Представник твртке ФСТ1875 за Југоисточну Еуропу

(www.stuflesser.com )

*

..

Господин  Паун Ес Дурлић, етнолог

Поштовани господине Дурлић,

изузетна ми је част вас поздравити и  замолити за разумијевање слања ове електронске поште.

Укратко образложење: радим на каталогизацији Об. Збирке и за неколико дјела сликара из Србије међу којима је и слика Драгомира Глишића. Прије два дана запримила сам одговор кустосице гђе. Мијајловић из Музеја града Београда у којему ми је помогла ишчитати и превести са ћирилице на латиницу текст који се налази на полеђини слике и тако смо након више десетљећа сазнали гдје се налази сликани мотив, иначе сада знамо да иза слике пише сљедеће:

Мотив Збијега “ Из Звижда код Пожаревачког села Мишкановац“ које је насликао сликар Драгомир Глишић (у привитку видјети фотографије). Очито је да је сликани мотив био насликан за вријеме збијега у 1. свј. рату (или касније на основу скице).

Иначе ова слика је откупљена из оставштине књижевника Зв. Кулунџића у Загребу. Иза слике налази се ручно исписане посвета умјетника са годином даривања.

Жељела сам да пронађем више података о селу/рајон Звижд и село Мишкановац и одмах сам пронашла вашу страницу под насловом www.паундурлиц.цом , форум.власи.србије којој као етнолог истражујете Порекло Влаха источне Србије- Алмажани у Звижду-пример Пасујона из Дубоке.

Молим Вас да ми опростите на одузимању Вашег драгоцјеног времена, и ако ми можете помоћи и прецизније казати гдје се налази сликани мотив (дали у мјесту Звижд или Мишкановац и дали и данас постоје насликане куће, и на крају дали се некоме у селу или регионалном музеју може обратити да се добије фотографија сликана мотива, гдје и коме, уједно можемо послати и све податке о дјелу.

У очекивању повратних информација, примите моје најсрдачније поздраве.

С поштовањем,

Унив.Дипл.-Рест. Нарциса Душевић из Ријеке.

*

Веома поштовани госп. Дурлић,

неизмјерно сам вам захвална на одговору и радује ме могућност да се добију прецизнији подаци о сликаном мотиву као и указана могућност да се у догледно вријеме с ваше стране могуће препозна сликани мотив на локалитету и да се касније успореди да ли је исто као некад.

У привитку Вама и колеги професору шаљем фотографију исписа оловком на полеђини оквира које је написао сликар Глишић те се надам да ће те Ви донијети исправну одлуку о којем се селу ради, такођер шаљем и све податке о дјелу, од димензија до године настанка и године када је поклоњено хрв. књижевнику Зв. Кулунџићу те прилажем фотографију на којој је посвета исписана на полеђини платна слике.

У очекивању одговора већ како будете стигли, примите лијепе поздраве из Ријеке.

С поштовањем,

Нарциса.

*

Поштовани господине Лукићу!

Прослеђујем Вам овај имејл који сам управо добио од колега из Хрватске.

Мислим да ће Вас садржај заинтересовати.

Ваш имејл сам нашао претражујући мрежу са кључном речи „Мишљеновац“.

Молим Вас да нам помогнете да дознамо који је део Мишљеновца био мотив за ову сјајну слику, као и да проверимо да ли је можда којом срећом нешто од тога сачувано!

А могуће је и то да помогнете да се сазна нешто више о њеном аутору и околности како се он и када задесио у селу.

Ако сте се удаљили од села, био бих Вам веома захвалан да ме упутите на неког мештанина са којим бих могао да се повежем, јер намеравам лично да одем тамо на терен поводом ове слике.

Унапред се захваљујем!

Срдачан поздрав,

Паун Ес Дурлић, дипл. етнолог.

Кустос и директор Музеја у Мајданпеку у пензији.

____________________   Напомена Уредника:

Све је, кажу, добро, што се добро сврши. Сад барем знамо у ком је селу и приближно када настала слика пок. Драгомира Глишића. Који је то тачно део Мишљеновца, опет се може, донекле приближно утврдити, узимајући у обзир један детаљ: слику бунара у позадини слике „Сеоска улица у Мишљеновцу“. Постојала су и још увек постоје само три бунара у Мишљеновцу највише налик ономе на слици, и они се налазе дуж оне улице са које се улази са источне стране села у Мишљеновац; реч је о улици крај порте сеоске која иде на југ села, према гробљу Доње Мале (у Поточићу). Међутим, већина тих зграда, које су постојале у време када је Глишић боравио у Мишљеновцу срушене су  шесдесетих, седамдесетих, као и ограде… Међутим, могуће је да ће старина Мих. С Лукић (1925. године рођен, један од најстаријих житеља) моћи да препозна јер има добро памћење, право место где је Глишићева слика настала. Чекамо да се врати из болнице, да поразговарамо…

Ево неколико фотографија снимљених у истој мишљеновачкој улици данас, тј. последњих неколико година.

источни улаз у Мишљеновац, улица крај месне цркве (снимак Иван Лукић)

..

улаз у Мишљеновачку порту, (снимак из 2010, Иван Лукић)

..

Мишљеновачка црква (снимак из 2010, Иван Лукић – Фотодокументација „Заветина“)

…

Сокак Вујчића- Стевића (Банкера) (2010)

Сеоска раскрсница, Кућа Шк.; са бунаром у дну (2010, снимљено из правца Бошњака)

Улица што из центра села води према раскрсници Шк. Крај напуштене куће Милета Савића (2010)

Наравно, да се много тога изменило у односу на тридесете и четрдесете године 20. века у Мишљеновцу.

Више о селу може се сазнати из монографије о Мишљеновцу Мих. С. Лукића, која је, колико знам, распродата пре неколико година.

Више о Драгомиру Глишићу погледати на следећим локацијама:

https://sites.google.com/site/zaostavstinarukopisna/umetnici-secana/dragomirglisicvalevo1mart1872%E2%80%93beograd17jun1957

https://sites.google.com/site/zaostavstinarukopisna/umetnici-secana/kakojeslikardglisicdospeouselomislenovac

https://sites.google.com/site/zaostavstinarukopisna/umetnici-secana/dragomirglisic1872-1957predragdragojevic

Indijanski Poglavica iz Palm Springsa:Richard Milanovic

Marko Lopušina | Ričard Milanović, poglavica Indijanaca i kralj kasina je samo jedan od naših ljudi u Kaliforniji, milijarder koji želi da investira po Srbiji.

Jedini Srbin u SAD koji se stalno druži sa Barakom Obamom, američkim predsednikom danas jeste Ričard Milanović iz Palm Springa. Ovaj vlasnik banke, dva hotela, dva kasina i na hiljada hektara zemlje u indijanskim rezervatima je republikanac. Ujedno je Milanović i poglavica plemena Agua Caliente Covilja Indijanaca, koje je vlasnik većeg dela zemljišta u Palm Spingsu i nekoliko kockarnica koje plemenu donose milijarde dolara profita.

Kao visoki funkcioner vladajuće Republikanske stranke Milanović je uvek bio na predizbornim konvencijama i bivšeg predsednika Džordža Buša. Imalo smo priliku da posetimo ovog Indijanca srpske krvi u njegovoj kompaniji u Palm Springsu. Dočekao nas je u svom kabinetu, gde je kod njegovbog stola stajala perjanica poglavice. Kada smo ga upitali kada se poslednji put video sa Barakom Obamom, naš sagovonik nam je pokazao fotografiju staru svega nedelju dana.

– Bio sam sa Obamom na jednoj konferenciji. A u Palm Spring mi je dolazio i guverner Arnold Švarceneger. Obojici sam dao dobre novčane priloge kao podrušku njihovoj politici – iskreno nam je rekao Ričard Milanović.

Ovaj potomak Stevana Milanovića, Srbina iz okoline Karlovca, koji je došao u Ameriku da kopa rudu i oženio se Indijankom, je kažu naši ljudi, danas najbogatiji Srbin na planeti, jer njegovo pleme ima godišnji obrt od preko 8 milijardi dolara. I dok pleme Agva Kalijente i grupa Kajula Indijanaca, kojoj ovaj Srbin pripada, smatraju da je Milanović “heroj i zaštitnik indijanske kulture i suvereniteta”, američki magazin “Biznis” je ovog 67-godišnjeg biznismena proglasio najuspešnijim poslovnim čovekom u nacionalnoj kockarskoj industriji. Zbog toga su ga nazvali “kralj kasina”.

Na pitanje odkud mu energija da se istovremeno bavi i biznisom i politikom, Milanović otvoreno kaže:

U meni teku snažna indijanska i snažna srpska krv. Od oca sam naučio da radim, a od majke Lavern Migel iz plemena Agva Kalijente da se borim. U mom poslu pokreću me dve stvari, sposobnost da slušam druge ljude i želja da vidim kako svi daju sve od sebe, posebno oni koji rade sa mnom. Veoma sam ponosan na svoje šestoro dece, koji pohađaju univerzitete u Kaliforniji i svetu. Moj sin Šon radi sa mnom i verujem da će me naslediti! …

Видети више:   http://serbianna.com/srpski/archives/435

Видети још:      http://youtu.be/KHSKMHXa0Js

УРУЧЕЊЕ СВЕТСКЕПРАВОСЛАВНЕ КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА

САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ
 
l
 
ФОНДАЦИЈA ИВАНКА МИЛОШЕВИЋ
 
УРУЧЕЊЕ
СВЕТСКЕПРАВОСЛАВНЕ КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ
БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА
 
ЛАУРЕАТИМА
 
ИВАНУ ЧАРОТИ (2011)
 
И
 
ГАНЧУ САВОВУ (2012)

          Светска православна књижевна награда БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА биће уручена на свечаности у сали “Слободан Селенић”  београдског Сајма књига у среду, 24. октобра у 12 часова.

          БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА је једина књижевна награда православног света и додељује се православним књижевним ствараоцима који, надахнути хришћанством, изражавају биће својих православних народа, њихових темеља и светиња.

Награду додељује Фондација ИВАНКА МИЛОШЕВИЋиз Чикага. Лауреати Чарота и Савов су званични гости Фондације и београдског Сајма књига.

Иконе Пресвете Богородице Тројеручице лауреатима ће уручити  Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије и Преосвећени епископ шумадијски господин Јован.

На уручењу Награде о делу  Ивана Чароте беседи песник Зоран Костић, а о делу Ганча Савова његов српски биограф Петар Станишић.

Стихове говори драмска уметница Ивана Жигон.

Повеље ће уручити Драгица Милошевић, председник Фондације и Ђорђе Николић, потпредседник и уметнички директор, који су овим поводом из Чикага допутовали у Београд.

Претходни лауреати су били Матија Бећковић (2001), Стеван Раичковић (2002), Атанасије Јевтић (2003), Андреј Вознесенски (2004), Амфилохије Радовић (2005), Бела Ахмадуљина (2006), Ана Бландијана (2007), Слободан Ракитић (2008), Љубомир Симовић (2009) и Милосав Тешић (2010).

Чикаго,
22. октобар 2012.

____________ Извор : THE SERBIAN PRESS CENTER  serbianpresscenter@yahoo.com

Уз Писмо подршке „Службеном гласнику“

TANJUG je 5.  октобра публиковао следеће:

БЕОГРАД – Више од 150 јавних личности, академика, књижевника, научника, културних радника и интелектуалаца потписало је писмо подршке издавачкој кући „Служени гласник“, којој, како је наведено, прети „непромишљено растурање“.

Једна од најзначајнијих издавачких кућа у Србији, „Службени гласник“, са својим руководством, и само својим средствима и својом енергијом, успео је да препороди изгубљени културни простор без којег нам нема опстанка и напретка, наведено је писму насловљеном „Шта дугујемо ‘Службеном гласнику’ у протекле четири године“, које је достављено Танјугу.
„Окупио је на хиљаде сарадника из земље и региона, обезбеђујући драгоцено поље за писану научну, интелектуалну и креативну реч, и издања овог издавача покрила су највећи број области знања, историје и баштине, домаћих и светских, донела нам више него икад раније, стотине и стотине дела нашег аутентичног духовног и истраживачког стваралаштва, која су увела неопходне и модерне идеје и устоличила лексикограФске пројекте који су нам недостајали“, подсећају потписници писма.

Према њиховој оцени „све је то постигнуто захваљујући доброј визији и изузетном проФесионализму“ и зато сматрају да би „партизација или неаргументовано обезглављивање ‘Гласника’ коштало земљу значајног доприноса нашем друштву“.

Међу потписницима су академици Добрица Ћосић, Драгослав Михаиловић и Војислав Становчић, проФесори универзитета из Београда и Новог Сада Драган Стојановић, Сава Дамјанов, Биљана Дојчиновић, Жарко Tребјешанин, Даша Духачек, Игор Перишић, Милослав Шутић, Јерко Денегри, Миодраг Шуваковић….

Испод писма су своје потписе ставили Емир Кустурица, Милисав Савић, Гојко Ђого, Мило Глигоријевић, Светислав Басара, Васа Павковић, Никола Маловић, Милован Марчетић, Владимир Кецмановић, Мирослав Јосић Вишњић….

Tакође, писмо је потписао и велики број српских научника из иностранства и познатих публициста и новинара, а како је наведено, листа се из часа у час проширује.

(Извор: http://www.tanjug.rs/novosti1/61807/pismo-podrske-sluzbenom-glasniku.htm )

Истоветни чланак је публиковао и недељник  „АКТЕР“ (Извор : http://akter.co.rs/27-drutvo/17176-pismo-podrke-slu-benom-glasniku.html ). Још неколико медија је пренело ово писмо.

Права је штета, међутим, што шира јавност не зна имена свих потписника овог Писма. Међу њима има не мали број  аутора које је „Службени гласник“ радо објављивао откако је ДС преузела СГ и поставила своје „људе“ за управљаче и уреднике – од Г. Гавриловића да врло, врло агилнога Г. Тешића.

Ако се из тога угла (а то није једини угао наравно), сагледа ова подршка, онда ствар може и другачије да се тумачи. У сваком случају, ово писмо много подсећа на нека прохујала, али не сасвим прохујала времена. Нико од тих потписника, колико се сећамо, није протествовао ни рекао А када је ДС довела своје људе од директора до уредника, зар не? Ни када су они, махом, штампали књиге „повлаштених“ и „наметаних“…