Архиве категорија: Дописници јављају

ЗБОРНИК ШУМАДИЈСКИХ МЕТАФОРА 2012

Ових дана изашао је из штампе „Зборник Шумадијских метафора 2012“ на преко 460 стр. (ШУМАДИЈСКЕ МЕТАФОРЕ, књига 21, Центар за културу Младеновац “Шумадијске метафоре“; уредник мр Душан Стојковић; ISBN: 978 – 86 – 85201 – 39 – 4 ). Садржај овог зборника је импозантан и доноси обиље „материјала“…

Овим речима препоручује овај зборник Уредник:

ДВАДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА НЕУНИШТИВЕ ЛЕПОТЕ ПОЕЗИЈЕ

Пристигла је двадесет пета година од како се „Шумадиј- ске метафоре“ одржавају у Младеновцу. Празник су поезије и песника. Лепоте саме. Мали велики јубилеј којим се наш Фести- вал придружује оним ретким који на нашем тлу трају и опстају. Наша песничка смотра није само успела да остане на ногама, већ се, растући непрестано и надрастајући саму себе, преобразила – без лажне скромности – у једну од најзначајнијих песничких ма- нифестација међу онима које се дешавају на нашим просторима, и потврдила свој – сасвим несумњиви – међународни карактер. Ове године инострани гост нашег Фестивала био је један од нај- значајнијих словеначких песника Нико Графенауер, учесник Ок- тобарских међународних сусрета писаца, а на представљању на- ше књижевне продукције на истим сусретима у Београду био је и руски песник Сергеј Гловјук. Учесници нашег песничког конкур- са и овај пут су били песници из читавог света: Републике Срп- ске, Црне Горе, Немачке, Шведске, Швајцарске, Чешке, Канаде, Новог Зеланда… Неки од њих су и у нашем Зборнику. У рубрици „Дародавци“ и ове године представљамо неколике стране песни- ке, оне који су постали део песничке традиције властитих књи- жевности и оне који спадају међу најзначајније активне ствара- оце у њима. Имате прилике да прочитате нове преводе песама Вилијама Блејка (преводилац је Бојан Белић), Рене Вивијен (Вла- димир Јагличић), Јоела Лехтонена (Ивана Брковић), Игора Хоњи- на (Станислав Травица), Малколма де Шазала (Душан Стојко- вић), Ивана Добника, Станислава Репара, и Есада Бабичића (пре- водилац са словеначког је аутор овог текста). Окончавамо и пред- стављање превода са француског језика (песме Данијелa Биге и Кристијана да Силве) наше рано преминуле суграђанке Оливере Милићевић.

Рубрика „Дародавци“ ове године је омогућила да се на достојан начин обележи двадесетпетогодишњица нашег фестива- ла. У оквиру ње објавили смо, поред осталих, песме онога ко га је засновао Стевана Средојевића Полимског, потом оних који су с фестивалом били од самог његовог почетка – преминулог Моме Димића и Радомира Андрића (о њему штампамо и засебну књигу Радомир Андрић или поезија која траје), затим чланова жирија и Савета фестивала. Ту су и песме неколиких победника: Милана С. Косовића, Драгане Буквић, Горана Лабудовића Шарла, Томи- слава Марковића, Дејана Богојевића, Мирјане Ковачевић, Ми- љурка Вукадиновића, Миленка Попића, Андреја Јелића Марио- кова, Жељка Јанковића и Огњена Петровића. Једнако, и песме добитника повеље „Карађорђе“ коју додељујемо почев од 2004. године: Николе Цинцар Попоског, Србе Игњатовића, Томислава Мијовића, Радомира Андрића, Ристе Василевског, Мирослава Лукића и Зорана М. Мандића. Нисмо се зауставили на томе. У жељи да „Дародавци“ буду прави, и антологисјки, песнички часо пис, штампали смо и песме сијасет других песника чиме смо – убеђени смо – покрили наш песнички простор у највећој могућој мери.

На овогодишњем конкурсу учествовало је двеста триде- сет шест песника, а прозаици у послали деведесет осам прича. Наставља се „прича“ која траје неколико година и којој изгледа неће ни бити краја: међу учесницима је поприличан број афирми- саних, окњижених, престижним наградама награђиваних песни- ка, али се све више појављују и они песници и песникиње од којих се тек очекује да прозборе своје аутентичне песничке речи. Наш Фестивал, и то је правило које за њега важи, и прва је од- скочна даска за многе младе ауторе. Ове године као посебан куриозитет бележимо да се, поред младе песникиње гимназијалке Анђеле Пендић, у нашем зборнику обрела (мало историје: подсе- ћа нас то на раније године када су зборник красиле песме тада та- кође изузетно младих младеновачких песника: Томислава Марко- вића, Бранке Згоњанин, Ивана Зечића, Марије Иритано, Ане Митрашиновић…), један од најмлађих учесника икада присутних, ученица првог разреда гимназије у Ваљеву, Тијана Радовановић.

Зборник је сачувао своју концепцију. Састоји се из прегр- шти малих књига. Основицу чине – очекивано – прилози награђе- них, похваљених и одабраних песника и писаца кратких прича.

У рубрици „Баштиник“ ове године представљамо нашег драгог сарадника,  Душана Чоловића песника који је у нашим едицијама објавио читаву серију песничких књига: У икони душе, Орашачки пут, Одјек бескраја, Светлосне двери, Синовима тајне свевишње, Млеко језика и – недавно – Унутрашње небо.

Добитник повеље “Карађорђе“ за 2011. годину самосвој- ни је песник Зоран М. Мандић, који властиту поезију гради као особену симбиозу лирског, драмског и есејистичког. У Зборнику он је “покривен“ студијом и неколиким песмама. Књига његових изабраних песма Кафкина фонтана, којом се он указује као један од најзначајнијих живих српских песника, управо се појавила у нашим издањима.

Тема есеја био је Божидар Шујица. Овај велики а непра- ведно скрајнути песник, покривен је неколиким есејистичким прилозима Жарка Ђуровића, Луке Прошића, Зорана Антонијеви- ћа и Душана Стојковића, као и досад необјављеним текстом из 1984. године великог песника Оскара Давича. У оквиру рубрике „Дародавци“ доносимо досад у књигама нештампане песме Божидара Шујице сасвим убеђени да ће се незаслужени вео ћута- ња о његову песништву разгрнути сасвим. По први пут смо, сјајним прилогом „У потрази за изгубљеним идентитетом“ Гор- дане Смуђе, пропратили прошлогодишњи позоришни фестивал у Младеновцу чији је организатор Центар за културу у Младе- новцу, један од издавача наших књига. Велико нам је задовољ- ство да су нам се својим критичким прилозима придружили ниш- ки приповедач, романсијер, песник и есејист Саша Хаџи Танчић и ранији победник нашег Фестивала Миленко Попић (други, дра- гоценим, „Причама о Коњовићу“). Настављамо са каталошким праћењем младеновачке књижевне продукције.

Ове године „Шумадијске метафоре“ планирају да издају више од десетак књига. Поред споменутих – Мандићеве Кафкине фонтане, Чоловићевог Унутрашњег неба и студије Радомир Андрић или Поезија која траје – те Зборника 2012, песничке књиге овогодишње победнице Снежане Радојевић и седме књиге Граматике смрти, то су и роман Полицајка Јованке Јовановић, Неважни сусрети Данијеле Падејски, Српска глава и друге песме Ђорђа Николића и – будите мало стрпљиви –  …

Прошлогодишња победница по гласовима публике Ана Митрашиновић је пред вама са прегршт песама које ће вас – уверен сам – убедити како се око нашег Фестивала, и не само у средини која га је изнедрила и одржава га, јате млади песници пред којима је права песничка будућност.

Двадесет пет година неуништиве лепоте

 

поезије, Душан Стојковић

   5

Одлука жирија за поезију      8
НАЈЛЕПША ПЕСНИЧКА РЕЧ
Временски палиндром, Снежана Радојевић, Кула

11

Вино из Бањске, Милош Јанковић, Београд

13

У крзно увијена смрт, Оливер Јанковић, Београд

14

ЛЕПОТА ПОЕЗИЈЕ
Грешка у оку сликара, Јелена Стојковић Мирић, Београд

17

Телеграм, Дамир Недић, Крагујевац

18

ПЕТНАЕСТ ОДАБРАНИХ
Киша, Златко Васић, Апатин

21

Молитва, Јелена Зарубица, Кула

22

Призори тишине, Влада Илић, Смедеревска Паланка

23

Говорила је мати, Мирослав Костић Коле, Београд

25

Плаво-сиви голуб …, Марко Лештанин, Краљево

26

Ослушкивање ријеке, Бранислав М. Луковић, Беране, Црна Гора

 28

Само ваздух дише, Каја Панчић Миленковић, Пирот

 29

Скајгезерка, Ана Митрашиновић, Младеновац

 30

Елегија о тучи, Мирослав Павловић, Крњево

 32

Ћутња, Игор Ремс, Бар, Црна Гора

 34

Последњи дан, Обрен Ристић, Књажевац

 35

Мисли износим на светлост, Јевросима Ристовић, Београд

 36

Девојка са трећег воли да попије…, Гордана Смуђа, Београд

 37

Испрегнуте речи, Станислав Стефановић, Оџаци

 38

Слава Светог Николе…, Бајо Џаковић, Јагодина

 39

ПЕСНИЧКА НАДАХНУЋА
О маљу и снегу…, Владимир Бјелановић, Нова Варош

 43

Како се пишу уснуле песме, Борислав Бора Благојевић, Ћуприја

 44

Времеплов, Данијела Богојевић, Ваљево

 46

Ах те улице, Небојша Божиновић, Ниш

 47

Бели ждрал, Љубомир О. Вујовић, Београд

 49

Ћутимо моја мајка и ја, Мајо Даниловић, Нови Београд

 51

Глад, Мирјана Даниловић, Београд

 52

Посвађани, Озренка Драгић, Земун

 53

Крајеви у мирењу…, Марина Дробњаковић, Нови Сад

 54

Одасан, Владимир Дуловић, Нова Варош

 55

Опорука, Слободан Ђекић, Вршац

 56

Песник на Пеку, Томислав Ђокић, Параћин

 57

Доколица, Милош Јанковић, Београд

 58

Завршни рачун, Милош Јанковић, Београд

 59

За даном који протиче, Оливер Јанковић, Београд

 60

Сага о маратонцима, Оливер Јанковић, Београд

 63

Између осталог, Владета Коларевић, Брезовац

 65

Тетоважа на отвореном срцу, Јефимија Коцић, Ниш

 66

111 година касније, Славиша Крстић, Смедеревска Паланка

 68

Александријски квартет, Милан С. Косовић, Београд

 69

У тихом храму душе, Слободанка Луковић, Крагујевац

 71

Сувенир, Елеонора Лутхандер, Стокхолм, Шведска

 72

Поподне једног песника, Јасмина Малешевић, Београд

 73

У резигнацији, Жижа Марковић, Крагујевац

 74

Запитај крајпуташе, Оливера Марковић, Крагујевац

 75

Затвори очи и видећеш, Видак М. Масловарић, Нови Београд

 76

Ти спаваш, Душан Мијајловић Адски, Ниш

 77

Упорна црта, Милосава Мијовић, Нови Београд

 78

Тугованка за песником , Томислав Милошевић, Нови Београд

79

Стартни блок, Драган Недимовић, Београд

 80

А сада ћути и спавај, Дамир Недић

 81

Вена неувена, Ана Никвул, Младеновац

 82

Што има срећу…, Димитрије Николајевић, Крагујевац

 83

Пут на небо, Срђан Опачић, Нови Београд

 84

Мрак нечашћа, Славица Пауновић, Крагујевац

 85

Сусрет са Ништа…, Анђела Пендић, Београд

 86

Светови, Предраг Петровић, Крушевац

 87

Излизане флекице, Тијана Радовановић, Ваљево

 88

Лебди рибља кост, Снежана Радојевић, Кула

 89

Лавиринт у кутији, Снежана Радојевић, Кула

 90

Можда ће се родити песма, Балша Рајчевић, Београд

 92

Мартовске кише, Татјана Салингер, Београд

 93

Међу књигама, Александар Сокнић, Београд

 94

Циганка која продаје купус, Милош Стојановић, Земун

 95

Леноћка I, Јелена Стојковић Мирић, Београд

 97

О још једном песнику, Саша Тодоровић, Горњи Степош

 101

Ода алтер егу, Олга Трубарац, Младеновац

 103

Бекство, Саша М. Угринић, Велика Плана

 104

Темпо, Катарина Фиаменго, Нови Београд

 105

Прозорско окно, Тамара Хрин, Руски Крстур

 107

Другар, Снежана Freyja Чкојић, Ваљево

 108

ПЕСНИЧКО ДАРИВАЊЕ
Радомир Андрић

 111

Зоран Антонијевић

 123

Есад Бабачић, Словенија

 125

Дејан Богојевић

 127

Вилијем Блејк, Енглеска

 131

Драгана Буквић

 132

Ристо Василевски

 138

Рене Вивијен, Француска

 142

Миљурко Вукадиновић

 146

Ненад Глишић

 149

Небојша Деветак

 152

Мома Димић

 154

Иван Добник, Словенија

 156

Милоје Дончић

 160

Бранислав Зубовић

 162

Срба Игњатовић

 164

Жељко Јанковић

 166

Милош Јанковић

 168

Андреј Јелић Мариоков

 172

Мирјана Ковачевић

 174

Милан С. Косовић

 176

Горан Лабудовић Шарло

 181

Јоел Лехтонен, Финска

 183

Мирослав Лукић (Белатукадруз)

 185

Зоран М. Мандић

 191

Ратко Марковић Риђанин

 198

Томислав Марковић

 200

Томислав Мијовић

 203

Братислав Р. Милановић

 205

Зоран Милисављевић

 207

Оливера Милићевић (преводи са француског)

 209

Александар Милошевић, Шведска

 211

Ђорђе Николић

 212

Огњен Петровић

 214

Миленко Попић

 217

Никола Цинцар Попоски

 220

Станислав Репар, Словенија

 226

Благоје Свркота

 228

Гордана Смуђа

 230

Стеван Средојевић Полимски

 232

Радомир Стојановић

 233

Душан Стојковић

 236

Мирослав Тодоровић

 239

Игор Хољин, Русија

 246

Малколм де Шазал, Маурицијус

 261

Божидар Шујица

 262

ПОБЕДНИК ГЛАСА ПУБЛИКЕ 2011.
Ана Митрашиновић, Песме

 275

ИНОСТРАНИ ГОСТ „ШУМАДИЈСКИХ МЕТАФОРА“ 2011.
Нико Графенауер, Словенија
Нико Графенауер, песник битка, Душан Стојковић

 285

Песме Ника Графенауера

 288

УЧЕСНИК МЕЂУНАРОДНОГ СУСРЕТА ПИСАЦА
НА ПРОМОЦИЈИ „ШУМАДИЈСКИХ МЕТАФОРА“ 2011.
Сергеј Гловјук, Русија

 299

ПОВЕЉА „КАРАЂОРЂЕ“ ЗА 2011. ГОДИНУ, Зоран М. Мандић
Саопштење председника жирија

 305

Нестварни оквири есејистичког у Мандићевој лирици, Д. Стојковић

306

Песме Зорана М. Мандића

 314

КЊИЖЕВНА НАГРАДА БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА 2012.
ФОНД ИВАНКА МИЛОШЕВИЋ
Ганчо Савов

 331

ЛЕПОТА ПРИПОВЕДАЊА
Одлука жирија за кратку причу и есеј

337

Границе, Гордана Смуђа, Београд,

338

Изокренути снови, Наташа Ристић, Београд

 341

Сандуче, Јадранка Чавић, Праг, Чешка

 345

Капут за Радована, Бранислав Банковић, Младеновац

 347

Аземе, брате, Љубиша Смиљковић, Сопот

 352

Она / Оне, Бајо Џаковић, Јагодина

 357

ЕСЕЈИ И ПРИКАЗИ
„Изгледи за сутра“ Божидара Шујице, Оскар Давичо

 361

Дубине поетских кругова, Жарко Ђуровић

 369

Поезија Божидара Шујице, Лука Прошић

 374

Човечанство у понору, Зоран Антонијевић

 376

Поезија Божидара Шујице, Душан Стојковић

 379

Двокрилне песме, Душан Стојковић

 389

Умирали су својевољно, Саша Хаџи Танчић

 397

Приче о Коњовићу, Миленко Попић

 400

У потрази за изгубљеним идентитетом, Гордана Смуђа

 407

Каталог књига младеновачких писаца

 415

Младеновачки песници у антологијама

 416

Рецепција издања „Шумадијских метафора“

 417

БАШТИНИК (11) ДУШАН ЧОЛОВИЋ
Лирско небесје и наднебесје Д. Чоловића, Душан Стојковић

 423

Песме Душана Чоловића

 429

Песничке збирке Душана Чоловића

 436

Песме Душана Чоловића у антологијама

 436

Критика о песништву Душана Чоловића

 438

IN MEMORIAM
Драгован Јовановић

 443

ПРЕД ЊИМА ЈЕ ПЕСНИЧКА БУДУЋНОСТ
Одлука жирија за ученичке радове, 449
Успомене из основне школе, Богдан Марковић

 451

Ово сам ја, Душан Митић

 455

Љубав, Тамара Грујић

456

Девојка која ме је убила, Сара Марнику

 457

САДРЖАЈ

 459

Зборник се може поручити директно од издавача.

Посебна страница за песника Мирослава Тодоровића

Ових дана је отворена посебна страница за нишког песника Мирослава Тодоровића, родом из Ариља, тј. села Трешњевице, на САЈТУ САЗВЕЖЂА ЗАВЕТИНЕ  Царски рез – Edition Sectio Caesarea , уз подршку ГООГЛА, намењеног препевима на српски језик и преводима дела српских писаца на светске језике.Отворена је посебна страница на адреси

https://sites.google.com/site/editionsectiocaesarea/prozori-zavetina/miroslavtodorovic

Посетиоци ове странице могу да преузму бесплатно најновије двојезично српско енглеско издање Тодоровићеве књиге   публиковане као издање Међународног фестивала  поезије СМЕДЕРЕВСКА ПЕСНИЧКА ЈЕСЕН

Мирослав Тодоровић

Miroslav Todorovic

СТАНИШТЕ ПОЕЗИЈЕ

THE HABITAT OF POETRY

Превео Лазар Мацура

Translated by Lazar Macura

ЉУДИ НЕ УМИРУ, ОНИ СЕ ПРЕТВАРАЈУ У СВЕТЛОСТ / Зоран М. Мандић

(Модел критике једног отварања}

Даме и господо,

Са великим задовољством сам се придружио овој заједничкој изложби, односно свечаности са којом она обележава леп јубилеј постојања једне ликовне групе. И да вас подсетим реч је о ликовној групи АМВ, насталој пре тридесет година, а у којој су се добровољно нашла два сликара, А – Андрија Шарановић и М – Мирко Ћирић и један вајар В – Воимир Дедејић. Али, пре него што чујете глас мојих утисака о изложеним радовима, направићу један необавезан увод, увод који се попут моста поставља између раздаљина две тачке, две стране, или ако хоћете две провалије, преко којег се прелази и прелазе светлост и мрак, путници, бескућници и уметници заједно. У покрету преко тог метафоричког моста маште они – путници су увек корен математички извађен из хемије заједничког имениоца. Морам да приметим да је ова група настала, као ексцентрични облик дружења, без манифеста, односно без текста прогласа који прокламује основна начела уметничког стваралаштва групе. Подсетићу да су се у прошлости оснивале уметничке и књижевне групе којима је био циљ да се радикално супроставе владајућим уметничким или књижевним конвенцијама. У историји тих група су сигналисти на челу са нашим Мирољубом Тодоровићем, футиристи са Владимиром Мајаковским и наравно чувена Шејкина Медијала, која је заговарала имагинирање феномена тзв. интегралне слике и интегралног сликарства. Постмодерна је последњи покрет, да га тако фигуративно назовемо, који је стремио разбијању свих конвенција, односно слободи употреба познатих искуствених опција, монтажа, језичких масажа и углавном мање или више успешних експеримената.Група АМВ није настала тако, њено рођење треба везати за задовољство у истицању, више комшијског, него поетичког поверења са којим су се Андрија, Мирко и Воимир обратили пре 30 година један другоме.

Позната је истина да сваки сликар, или вајар, био он Каравађо, Милорад Бата Михаиловић, Ел Греко, Роден, Мур, или Бранкуши, ако је жело да успе у пољу свог израза морао је од почетка стварати и мукотрпно градити своју повест. Стварање повести је борба за своје место без чијег освајања сви напори остају у покушају обавијеном паучином и маглом у чијој влаги све трули и пропада, чак и извод из књиге рођених.

Али, пошто ово није предавање веће заиста мала свечаност окренућу се мојим утисцима о овим изложеним радовима и њиховим ауторима.

АНДРИЈА ШАРАНОВИЋ је веома занимљиви сликар. Његова посебност је у томе што није био талац веронауке сликарства, поготово, што су многи његови савременици олако, готово епигонски, прешли са култа Бога и светаца на култ ликовних веледостојника. Он добро разуме да је у сликарству, као и у поезији, математици и музици, веровање у себе обавеза. На његовим цртежима, нарочито оним рађеним у техници лавираног туша, дистонира новозаветна прича о вечности и њеним симболима и то као збиру свих прошлости. Тај дух његових цртежа  пројектује се, кроз сложене асоцијације, на све ствари које нас лоше и меркантилно окружују. Његови цртежи највише личе на инфигуралне апстрактне композиције, које несебично емитују енергију светлости. О цртачкој техници оспољеној уз помоћ лавираног цртежа Шарановић зна све. Он на тим цртежима сјајно рукује и послује са свим ликовним елементима, линијом, колоритом, тоном и текстуром. Посматрајући његове цртеже сетио сам се речи Николе Тесле изречене у једном његовом интервију из 1899. године, а оне гласе: Све је светлост,дакле и сликарство. У једном њеном зраку је целокупна човекова судбина, судбина једног и свих народа, као и судбина сликарства. И ниједан човек који је постојао није умро. Покојници, или одшелници, како их је сликовито називао наш вечни ликовни велемаестро Милић од Мачве, каже Тесла, никада не умиру, они се претварају у светлост и као такви постоје и даље. Тајна је у томе да се те светлосне честице поврате, реституишу у првобитно стање, а то је враћање у претходну енергију. Христос и још неки знали су ту тајну. А, зашто сам Вам вечерас цитирао Теслине речи. Зато што у осећам светлост и енергију Шарановићевих цртежа.

МИРКО ЋИРИЋ стрпљиво иза свог штафелаја гледа кроз сочиво невидљивог телескопа настојећи да се приближи детаљима космичке геометрије. која лавира између постулата еуклидске и нееуклидске геометрије. Његов колорит је духовит, често непотребно наглашен. Колорит је увек добар ако је неофицијелан, када је чак стишан као на платнима Зорана Стошића Врањског. Сликари морају да знају да колорит постиже ликовну разлику када у његовој зеленој послује сав светлосни спектар, 30 или 40 нијанси зелене или зеленог о чему понекад сведоче пастели Ваше суграђанке Снежане Давидовић.

Скулптуре ВОИМИРА ДЕДЕЈИЋА идејно се наслањају на критичка запажања неких историчара уметности по којима се у вајарству много тога банализује у смислу што скулптори клешу и вајају у камену, дрвету и глини призоре на које је поносна наука њиховог детињства, игра лего-коцки са логиком игре линија и сечица, које обављају послове за потребе дневног укуса. Скулптуре су облици међу облицима рекао би песник Борхес, необичне силуете које човекова машта смешта међу остале облике који испуњавају дволични физички простор. А, машта се најчешће ослања на језик метафоре. У вајарству машта често претерује доводећи идеје вајарства на клизаву ивицу апастрактног асоцирања, на Мурову рупу, или Бранкушијев обелиск, на инвентар ликова, обилика и фигура из одбаченог божјег речника, који су, и које су опредметили свет без Теслине светлости и енергије. Вајар Дедејић је потписао неке од занимљивих скулптура или силуета.

Ето, то су моји утисци, а када год имам прилику да нешто кажем о уметности сетим се једне мудре мисли која гласи. Најсуровије искушење за уметника је када настоји да буде геније. Уместо тога уметност треба да је попут огледала која одржава нашу унутрашњу слику .Најтеже је када гледајући себе у том огледалу уметник види Ел Грека, Леонарда, Дирера или Милорада Бату Михаиловића. Ел Греко је волео да каже да је најтеже у сликарству, као и у животу, научити незнање и неверовање.

И да завршим ова групна изложба, чак и ако је ретроспективна,  је метафора једног троделног огледала у коме су чланови групе АМВ тражили свако за себе свој лик, свој секундарни идентитет. Онај иза који никада не прашта

Поздрављам ову свечаност и изложбу проглашавам отвореном.

ПОСЛЕ СВЕГА:

Са овим текстом нису се сагласили неки. Написао сам га претпостављајући једно такво неслагање, а писао сам га сећајући се великог српског сликара Душана Ћурковића Ћалета (1923-1985), који је једном приликом рекао – Лепи мој, запамти – Говорници највише лажу на сахранама и на отварањима ликовних изложби, пиши, али не чини то!

Кула, 3.новембра 2011. г.                  ЗОРАН М. МАНДИЋ    

Песме Александра Петрова на француском

Александар Петров

НЕБЕСКА  ПАУНИЦА

На зиду цркве,

у подножју Кавказа

репатица звезда, хиљаду шездесет шесте,

оставила је, руком непознатог писца, траг.

Француз Бросе је, средином прошлог века,

посетио цркву, прочитао запис

и објавио у свом

„Voyage archeologique…“

Вреди ли спомињати, зато,

да се у међувремену историја

уплела у односе између писца

и звезде, руке и камена,

и избрисала речи.

Историја, додуше, нема чекић и длето.

Неко други гради или руши њено име.

Природа је нешто друго.

Звезда нам стиже у тачно заказано време.

Без обзира на припреме, говоре, дочек.

Сувишни су пророци, мученици, свеци.

Једеино иза ње

ако не стоји неко

ко нас је све једном

пустио у покрет.

Шта нам је чинити онда?

Поново звезду уцртати у камен?

Смерно проверити часовник

и подесити време?

На чијој руци?

Чијом руком?

Пођимо јој, ипак, у сусрет.

На питање – „Боже, откуд ви овде?“ –

одговоримо: „Напредак.“

Гошћа нас гледа

стооким дугиним погледом.

Питамо: „Памтиш Ајнштајна?“

„Кога? Сећам се старог Фрање, Никија.

Какав благ поглед!“

„Ама не, професор физике из Цириха.

Јеврејин. Теорија релативитета…“

„Је ли то Јевреји по свемиру траже

обећану земљу? Где су сад?

Да ли је Берлин Нови Јерусалим?

Јерусалим нови Берлин? Нешто треће?

Исмаил и Исак, браћа, најзад ко браћа,

у Палестини?

Рим? Где је Рим?

Србија, још на Балкану? На небу?

Сарајево? Бечко? Крст? Месец?

Социјализам, још у моди? Где?

Крвари ли црвена муза?

Жене? Радничка диктатура

збаци ли окове брака?

Шта се, у међувремену, збило?“

Какав то дух, зао или добар,

говори из моје Ars Poetica?

Чему иронија?

Смем ли без ње да вратим казаљку

за седам пута седам и девет пута три?

Швајцарски одбрамбени механизми.

Фројд. Кауч. А кауч лети на ломачу.

И сан умире у сну.

На јави еротичка слика.

Рајско дрво окићено плодовима.

Седмогодишњи дечак, Орвел,

на дрвету. Зелене јабуке.

Пита прву: „Кад?“

„Догодине.“ И тако редом

све до

Nineteen eighty four.

Господарица света шири лепезу

свог барокног тела. Низ дуге ноге

котрља сунчеву лопту. Хвата је

сјајним црним ноктима.

Ватрени лептири око њене главе.

Поворка девојачких српова.

Приносе јој златно класје.

Грожђе.

Добро нам дошла, опет, небеска паунице.

_________________________

АЛЕКСАНДАР ПЕТРОВ

„ПЕТА СТРАНА СВЕТА“ 

Промоција књиге песама на француском у УКС,

ТРИБИНА  ФРАНЦУСКА  7 

УТОРАК,  1. НОВЕМБАР  2011,  19.00

УЧЕСТВУЈУ:  ПРОФ. ДР АЛЕКСАНДРА ВРАНЕШ, ПРОФ. ДР ЈЕЛЕНА НОВАКОВИћ ,  ДР  СВЕТЛАНА ШЕАТОВИЋ ДИМИТРИЈЕВИЋ, ДР МИЛАН БУЊЕВАЦ, АЛЕКСАНДАР ПЕТРОВ

Из Извештаја о Смећу

…Нисам износио Смеће од 1996. године; мислим да је тада све то почело, и у вези је са оргијама немилосрдних и бездушних духова…            Чудо да ми није порастао камен у левом бубрегу?!

Сад сам почео, важно је почети са чишћењем. Почео сам од мрачних углова и пренатрпаних фиока; од облака паучине…

И то ће … потрајати. Пуним вреће и пластичне џакове, као да су без дна. Неред и мит су се насукали Овде. Као каква стара галија…

Не скривај се иза туђе глупости. Иза сујеверја. Чисти, почисти све кутове срца…

Лако је то рећи, понављати…

 

LEPEZA?HARFA?MOST NA ADI?

MOST NA ADI – VAN POLITIKE recite razlog protiv ako imate

Već sad vidim da će ime mosta na Adi biti glavna predizborna zanimacija, pa bih i ja želeo da dam neki predlog, a vi recite zašto ste protiv i dajte svoj.
Mislim da bi most trebalo da se zove MOST MILUTINA MILANKOVIĆA. Zasto?
Milutin Milanković je od strane NASA-e stavljen u 10 najznačajnijih naučnika sveta, medju kojima je i Nikola Tesla. Ukratko o njegovom značaju pogledajte na
http://static.astron…/milankovic.htm
Smatram da bi buduće generacije za njega trebale da znaju upravo koliko i za Teslu, Pupina, a ime mosta je jedan od načina.
Imena poput Lepeza, Harfa, Adin most i sl. su samo nadimci, mozda će ga većina tako i zvati bez obzira na zvanićno ime. Lečenje kompleksa političara takodje ne dolazi u obzir, tako da Draža, Djindjić, Bogdanović i ostala kompanija treba da ostanu po strani. Svi su čuli, pa i ja, da u Istanbulu postoji Plava džamija, ali kada sam bio tamo, shvatio sam da je to samo turistički nadimak zbog dominacije plave boje u unutrašnjosti. Turci je tako ne zovu, već Sultanahmet camii i kada čujete pravo ime zanima vas po kome se tako zove i saznate značaj tog čoveka za njihovu istoriju. Zato bih voleo da kad stranac predje tim lepim mostom, čuje ime i zapita se ko je bio taj čovek – vi mu sa ponosom ispričate o njegovom značaju u svetskoj nauci. I ne samo oni, na isti način bi zainteresovali svoju decu da saznaju ko je on i da mu daju ono mesto u istoriji koje je zaslužio, a koje mu mi nismo dali, a ceo svet ga priznaje. Poklonimo mu jednu od najviših gradjevima u Beogradu kako bi ostao blizak svojim zvezdama i dalje nastavio da gleda daleko u budućnost!

Dragan   http://forum.b92.net/topic/68565-most-na-adi-van-politike/

„МАТИЋЕВ ШАЛ“, књижевни конкурс

Право учешћа на конкурсу имају млади песници из Србије до 27 година старости, са збирком песама која је објављена у периоду август 2010 – јул 2011. године.

Књигу песама у пет примерака послати на адресу: Народна библиотека „Душан Матић“ (за конкурс), Милице Ценић 15, 35.230 Ћуприја.

Конкурс је отворен до 19. августа 2011.

Све додатне информације можете добити на телефон Библиотеке 035 470 843,  као и на bibliotekacuprija@open.telekom.rs

 

Веб сајт Негована Рајића

www.negovanrajic.ca

Сајт је професионално урађен на француском језику, са линковима о Рајићевом животу и књижевном делу. Чак и ако не знате француски – погледајте сајт. Кад се страна отвори
кликом на линк 10.Courriel  отвориће се и могућност да се г. Рајићу јавите личном поруком. – Негован Рајић је почетком лета напунио 88 година, а члан је Удружења књижевника Србије од 1988.
Редовно прима и чита вести са ове листе, а претплаћен је и на „Књижевне новине“.
Рајић још увек пише, скоро свакодневно. Обиман роман „Лутања“, наставак аутобиографског романа „Ка другој обали. Збогом Београде“ („Просвета“, 2002), као и нови, кратки роман  „Три љубави у хотелској соби“ чекају издаваче. Започео је и ново романескно дело о времену Ужичке републике односно o родном крају свог оца, владике призренског и претходника патријарха Павла на светој српској косовско-метохијској земљи.
Београђанин ужичког порекла, Негован Рајић је, препливавши Муру под драматичним околностима ‘ 1946. године избегао из Југославије и комунистичког режима. После неколико година лутања (описаних у поменутом истоименом роману) по избегличким камповима и логорима за расељена лица у Аустрији, Италији и Немачкој, доспео је у циљну земљу – Француску. Тамо је завршио факултет, а 1969. преселио се у Канаду. У квебечком граду Trois Rivieres 17 година био је професор математике, али и тада и данас je књижевник који течно и правилно говори матерњи српски, а романе и приче пише на француском језику. Добио је високе канадске и европске књижевне награде, а  прошле године и Награду за животно дело „Растко Петровић“ Матице исељеника Србије.

Миломир Никетић, Отава
дописник агенције Бета (Београд) и
најзападнијих српских новина „Кишобран“ (Ванкувер)
http://www.xmarks.com/site/www.kisobran.com/

Negovan Rajic-Kisobran-April 2009-Ka drugoj obali zivota (1)

Negovan Rajic-Kisobran-februar 2007-Odnegovana proza