Архиве категорија: испомоћ УКС

Преминуо Ракитић

Песник, есејиста и један од вођа демократске опозиције током деведесетих година Слободан Ракитић умро је 1. јануара у Београду у 73. години, после кратке и тешке болести. Rakitich

Ракитић, председник УКС од 1994. до 2004, рођен је 1940. у Власову, крај Рашке, а од 1960. је живео у Београду.

Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за југословенску и општу књижевност, уређивао је књижевне часописе „Савременик“, „Рашка“ и „Књижевна реч“. Од 1973. до 2007. радио је у Задужбини Илије М. Коларца, као уредник катедре за књижевност и језик.

Од 2005. до смрти био је председник „Српске књижевне задруге“.

У време једнопартијског система у бившој Југославији Слободан Ракитић је као књижевник био ангажован у борби за поштовање и заштиту људских и грађанских права и слобода, између осталог и у оквиру Одбора за заштиту мисли и слободе изражавања (1985-1989).

У првом вишестраначком сазиву српског парламента, Ракитић је 1991. и 1992. био председник тада највеће опозиционе посланичке групе Српског покрета обнове, а потом је изабран за посланика у Скупштини СРЈ, где је био председник посланичке групе Демократског покрета Србије (ДЕПОС) 1993. и 1994.

Објавио је, између осталих, књиге песама „Светлости рукописа“ (1967, допуњено издање 2009), „Жудња за југом“ (1981), „Потомак“ (1982), „Основна земља“ (1988, допуњено издање 1989. и 1990), „Тапије у пламену“ (1990, друго издање 1991), „Пламен и роса“ (2010). Написао је три књиге есеја „Од Итаке до привиђења“ (1985), „Облици и значења“ (1994), „Братство по Орфеју“ (2007) и саставио зборнике „Поезија романтизма југословенских народа“ (1978) и „Антологија поезије српског романтизма“ (2011).

Награде и Орден

Добитник је многобројних књижевних награда, међу којима су „Богородица Тројеручица“, „Милан Ракић“ (1974), „Исидора Секулић“ (1982), „Бранко Миљковић“ (1989), „Лаза Костић“ (1995), „Десанка Максимовић“ (2002), „Златни Орфеј“ (2010), …

Синод Српске православне цркве одликовао га је 2010. Орденом Светог Саве другог степена.

Две београдске издавачке куће: „Рашка школа” и „Просвета”, објавиле су сабране песме Слободана Ракитића, у десет књига: „Светлости рукописа и ране песме” (1), „Рашки напеви” (2), „Свет нам није дом” (3), „Земља на језику” (4), „Душа и спруд” (5), „Потомак, нови потомак” (6), „Основна земља” (7), „Тапије у пламену” (8), „Водена слова” (9) и „Пламен и роса” (10). Центар за културу „Градац”, из Рашке, организовао је, прошле јесени, округли сто о стваралаштву Слободана Ракитића.

„Иако се његово дело сабирало, и заокруживало, ништа није указивало на прерани одлазак песника. Био је човек велике енергије, пун идеја, спреман да саслуша саговорнике. Себе је уградио у Српску књижевну задругу, зато што је најстарија, и најважнија кућа књиге, а и зато што је српска, што јој књиге излазе, упркос свему, на ћирилици. Желео је да помогне Задрузи, са својим старим, и новим политичким везама, да се усправи, да настави тамо где су је оставили Стојан Новаковић, Јован Јовановић Змај, Љубомир Стојановић, Љубомир Ковачевић, Светислав Вуловић, Андра Гавриловић, Љубомир Јовановић, Милан Ђ. Милићевић, Милан Јовановић Батут… Није, нажалост, много урадио, јер данашње политичаре – књига не занима.

Родно Власово Слободана Ракитића, предграђе Рашке, данас је Српска Крајина, према Косову: „Косово и Метохија, као симбол српског историјског постојања и отпора освајачима”, говорио је Ракитић, „заувек је српско. Очување Косова и Метохије у границама Србије – није партијско питање, није европско, није светско питање, иако је то постало, већ је, превасходно, српско питање, и о њему треба да брину српска држава и Српска православна црква. Косово и Метохија, без обзира што су данас окупирани, и одсечени од Србије, најсветији су храм у срцу сваког Србина”.  „ (З. Раденковић, Политика)

Време и место сахране биће накнадно саопштено.

_______________Заветине препоручују: Погледати више: Слободан Ракитић: ОПАЛО ЛИШЋЕ : http://antologijaol.wordpress.com/2011/08/03/%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%9B/

Ризница српска- књижевност (Ангелина)  : http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?PHPSESSID=4c67c97a4ff2ae6525888b7c15528501&topic=346.0

Из Архива документарних филмова Канала ЗАВЕТИНЕ: Додела медаље Слободану Ракитићу за…. 

Годишња скупштина УКС. Сала СО Стари град. Децембар 2010.
Снимљено по идеји Белатукадруза.
Снимак И. Лукић. Продуцент др Димитрије Лукић

Видети више: http://youtu.be/esZfze4Bu_w

Advertisements

Судбина „Књижевних новина“ – невесела

ИЗВЕШТАЈ ЗА 2012. 

Претешко, горе него и раније

И даље невесела судбина „Књижевних новина“. Не само што су прошле године, негде у ово време насилно измештене са своје култне адресе, из приземља Француске 7, у поткровље објекта који се и даље назива зградом Удружења књижевника Србије, недоступно посебно нашим старијим члановима навиклим на  раније доступно седиште редакције, већ су се и материјалне прилике знатно погоршале. Никако да саставимо крај са крајем, односно да се крај са почетком дозове. Гомилају се дугови. Четири месеца нису исплаћени скромни хонорари онима који припремају и реализују лист, од секретара редакције, преко човека који прави прелом до коректора, а ту су и дугови штампарији.

Одласком техничког уредника Зорана Маринковића на онај свет, и  уже редакцијске снаге су знатно ослабиле. Сведене су на секретара и главног уредника ,  који обављају и послове техничког уредника, и дистрибутера, и много тога другог. И поред такве ситуације, која је гора него и ранија, реализовано је у овој години осам бројева, од чега су четири двоброја. С обзиром на неприлике у којима се припремају и реализују „Књижевне новине“, сматрамо да оне, ипак, испуњавају своју основну функцију, да буду књижевно и информативно гласило. Са широком мрежом сарадника, као и великим бројем угледних књижевних имена. Запажен је и број претплатника, како из земље тако и из света, којим путем се остварује солидан приход.

Међутим, апсурдно би било, посебно у нашим неприликама, да се новине самофинансирају, што није случај са сродним гласилима ни у много развијенијим културама и економијама света. И тамо се сродна издања, књижевни листови и часописи, ослањају на издашније донације и помоћ државе.

Београд, 13.12.2012.                                                                     Мићо Цвијетић, главни и одговорни уредник

(Извор:УКС, Редовна годишња скупштина….)

*

______Вреди погледати: http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Knjizevne-novine-na-ulici.sr.html

………  Живорад Ајдачић сматра да треба поднети кривичне пријаве против свих лица која су учествовала, кршећи закон, у расподелу просторија у Француској 7. Петар Пајић је предложио да чланови УКС-а потпишу петицију за одбрану „Књижевних новина” која ће бити достављена Драгану Ђиласу, градоначелнику града Београда, и Борису Тадићу, председнику Републике Србије. Луне Левајац је додао да у дворишту зграде УКС-а ниче нека „скаламерија од гвожђа”, која потпуно одудара од амбијенталне целине.

Зграда УКС-а проглашена је за културно добро и Левајац пита ко је могао да изда дозволе за градњу, ако је неко уопште издао. Биће покренут и поступак за одузимање имена „Клуб књижевника Србије”, јер садашњи угоститељски објекат нема никакве везе са УКС и писцима.

На Скупштини Удружења књижевника Србије чуо се још један занимљив предлог. Предраг Богдановић Ци предложио је да једна улица у Миријеву понесе име књижевника Моме Димића. Разговарало се и о ситуацији на Косову и Метохији. Упућен је апел сукобљеним странама да „дијалогом пронађу решења која би била обострано прихватљива”, јер би у том случају престала потреба за барикадама.

З. Радисављевић
објављено: 04.12.2011.

Последњи коментари

Мирко Грбић, Бањалука(околина) | 04/12/2011 21:12

Прије 40 година сам са Политиком и Књижевним новинама у Студењаку читајући их чекао студентски пасуљ…..сада Политику читам у електронском издању негдје на Козари, Књижевне не могу ни тако….Боже ме опрости као Хајдегер у свом Шварцвалду !Туго моја голема!

Miroslav b. Mladenovic nastavnik Vlasotince Mladenovic | 05/12/2011 18:46

Sa zaprašćenjem sam pročitao ovaj tekst. Punih 40 godina sam čitalac KNJIŽEVNIH NOVINA kao prosvetni radnika rada na selo .
Ovo je sunovrat srpske kulture.
Miroslav B. Mladenovic Mirac nastavnik Vlasotince 4.12.2011.g Vlasotince Jug Srbije

Миливој Анђелковић | 05/12/2011 21:58

Мирко, део „Књижевних новина“ у електронском издању можете видети преко сајта Удружења књижевника Србије.

Отети простор од УКС и КН је кривично дело, што је и изричито речено на скупштини. Политичка моћ и самовлашће у корист „наших нових листова и наших људи“ креира отимање простора и судске одлуке. Пријаве ће бити поднете, али хоће ли кадије да пресуде по закону или по својој вољи?

РЕДОВНА ГОДИШЊА СКУПШТИНА УКС

СУ ЧИМ ЋЕМО ИЗИЋ ПРЕД ЊЕГОША

Поштовани књижевницим, гости и пријатељи, окупили смо се на још једној Скупштини да проговоримо о нашем раду, резултатима и тешкоћама, које нас прате већ низ година и донекле ограничавају да се ослободимио у првом реду свакидашњих егзистенцијалних иизнудица, иако знамо да уметницима, посебно писцима, никада није било лако. Ако би ме неко упитао шта је то што писце данас може стимулисати у превазилажењу проблема, сигурно да не бих могао сажето одговорити, али ми се чини да свако од нас има своје мишљење и приближно тачан одговор заснован на путоказним идејама. Отуда, и ја сам, у овом тренутку више у себи, имам запитаности него одговора. Уосталом, без тих питања, тешко можемо пронаћи излаз из шуме, још ако идемо путевима утабаним обезнађеним ногама. Када ово кажем, свакако да имам у виду много тога оствареног заједничким напорима свих оних чланова Удружења књижевника Србије који тешкоће схватају као изазов за стваралачка прегнућа, и нашем књижевном раду и култури уопште обезбеђују заслужно поштовање.
Засигурно, наша савремена књижевност то постиже непрестаним поетичким принављањем и надвладавањем освојених стереотипа. Истина, ововремена слика наше књижевности постепено се мења: долазе млади писци, доносе свеже идеје, првенствено на трагу идентификовања свога песничког самогласа који у контексту не само наше већ и европске књижевне сцене завређује пажњу. О томе сведоче многи преводи на друге језике, учешћа на фестивалима и значајним књижевникм скуповима, одакле се они најистакнутији враћају са угледним наградама и признањима. Био би дуг списак наших писаца преведених у новије време, а знамо да је о нама и нашој култури донедавно говорено сасвим мало, и то у негативном одређењу, изнуђеном политичким разлозима. Поменућемо, између осталих,  само неколике новије књиге које репрезентују нашу књижевност у свету. То је српско-руска „Књига радости“ др Андреја базилевског – антологија нашег песништва за децу на 1.200 страна, као и Антологија савремене српске поезије на румунском језику. То наше присуство, пре свега, произашло је из настојања да успоставимо покидане нити у односиима са нашим суседима и отворенију, самим тим и садржајнију регионалну сарадњу. На овогодишњим Београдским међународним сусретима писаца посебну пажњу смо посветили књижевности и књижевницима из окружења – Македоније, Словеније, Хрватске, Црне Горе, Републике Српске (БиХ), Бугарске, Румуније, Италије, Грчке, Турске, Мађарске… Свима нам је јасно да без духа толеранције и узајамности немамо могућности да кренемо слободније из овог нашег балканског теснаца и проговоримо о свим контроверзама, болним и застрашујућим, у блиској прошлости. Убеђен сам да већина писаца и интелектуалаца у Србији тежи да каже макар део своје истине и да се суочи са свеколиким сопственим недоумицама и зебњама пред новим понижавајућим суђењима и пресудама Хашког трибунала, нарочито предводницима геноцидног  прогона српског живља из Книнске крајине – хрватским генералима Маркачу и Готовини. Такође, узнемиравајућа је одлука тог међународног суда да ослободи кривице Рамауша Харадинаја, чији су злочиначки трагови над српским народом на Косову и Метохији неизбрисиви и неопростиви. Све то онеспокојава све нас који желимо истинско и трајно међунационално помирење овде и данас и који својим књижевним делима оснажујемо хуманистичке идеје и све оно што је засновано на вековитој части и чести саобразној поштовању правде и демократских принципа у којима, нажалост, многи светски моћници једно говоре а друго чине, враћајући нас уназад, у године с краја протеклог века, у време националних острашћења и људских унесрећења.
Удружење књижевника Србије непорециво је једна од најзначајнијих уметничких групација, и као такво, без обзира на неаргументоване оцене разних интересних група, опстаје и све више се намеће културној  јавности својим делатним осмишљењима у оквиру једног богатог старалачког програнма. Томе увелико доприносе КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ, уредништво и сарадници, који, морамо још једном устврдити, раде у веома отежаним условима и омогућују својим прилозима да ово књижевно гласило репрезентује савремене уметничке интенције. Такође, захваљујући несебичној помоћи издавачке куће ПЕШИЋ И СИНОВИ излази обновљен Српски књижевни часопис на неколико језика.  Ове, 2012. године, објављена су три броја, а један од њих био је истовремено и зборник текстова наших гостију из света.
Морамо истаћи да је интензивирана међународна сарадња. Успели смо да Међународне сусрете позовемо и дочакамо 45 писаца из 24 земље. Свечано отварање је одржано у Сава центру, уз поздраве министра културе, господина Братислава Петковића, којем захваљујемо на уважавању и обећањима да ћемо убудуће добијати знатнију материјалну помоћ. Не смемо заборавити многе гостољубиве домаћине и доброчинитеље у градовима које су посетили наши гости. Изузетну помоћ добили смо и од појединаца, чланова и пријатеља УКС. Овог пута поменућемо само оне без којих много тога у организацији Сусрета и, уопште, рада УКС не би имало правог ефекта. То су: Живорад Ајдачић, Јеремија Лазаревић, Горан Миљковић, Никола Мамула, Љиљана Вукић, др Драган Мандарић, Миодраг Мића Јакшић, Луне Левајац, Виктор Лазић, Весна Пешић, Драган Мраовић, Стеван и Соња Огњеновић, Зоран Бингулац, Радинка Стојковић, Душан Унковић, Божидар Михаиловић, Радосав Чворовић, Света Ковачевић, Раде Вучићевић, Горан Ђорђевић, Предраг Богдановић Ци, Снежана Класовић, Миодраг Којић, Обрен Ристић, Љубинко Јелић, Василије Мићић и свакако, сви чланови Радне заједнице УКС, који су непрестано дежурали у просторијама Удружења и били на услузи нашим гостима. Несумњиво, овим именима можемо додати и друга, којима ћемо се на посебној свечаности захвалити. Реду тих заслужника придружују се својим донацијама: књижевник Милоје Поповић (који нам је недавно даривао компјутер, клима уређај и фото-апарат), затим вајар Остоја Балкански и браћа Јеремић, који нам сваке године бесплатно у својој ливници израђују медаље са ликом Симе Матавуља. Новац који нам пристиже од појединаца, доприноси нашем опстанку, а њихова имена редовно објављујемо у рубрици електронске поште ДАРОДАВЦИ, и КЊИЖЕВНИМ НОВИНАМА. Овом приликом им се још једном најсрдачније захваљујемо.
Протекле године Удружење књижевника Србије организовало је још неколико значајних манифестација и књижевних догађаја, који су имали добар одјек у јавности. Између осталих, то су: Светосавска академија, када нас је посетио Његова светост Патријарх српски Господин Иринеј, и Дани словенске писмености и духовности ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ, одржани у Београду и Крушевцу.
Са задовољством истичемо добру сарадњу македонских и српских писаца. Тако смо и ове године, поводом Сајма књига у Београду, одржали заједнички књижевни програм, уз учешће писаца из Русије, Турске, Индије, Румуније, Немачке. Током протекле године угостили смо угледне књижевнике и дипломатске представнике из Индонезије, Венецуеле, Енглеске, Италије, Пољске и Шпаније. Тада смо се договарали о унапређењу сарадње и потисали протоколе о размени делегација и узајамном представљању у књижевним часописима и зборницима.
Угледу УКС доприноси и рад Трибине ФРАНЦУСКА 7. Могло би се рећи да је већина књига из новије издавачке продукције свакодневно предтављана на овој гласовитој књижевној сцени.
Већ неколико година настојимо да организационо трансформишемо УКС и да многи наши чланови који живе и стварају изван Београда имају значајнију улогу у књиженом животу. У складу са законским одредбама, неколико књижевних подружница пререгистровано је у књижевне заједнице. У тим местима писци су вредни посленици културе. Одувек је знано да се без појединаца, несумњивих књижевних подухватника, много тога не би дешавало, на добробит свих нас.  Извесни, веома угледни фестивали у нашој Републици опстају и садржајно се принављају, орвенствено трудољубним ангажовањем књижевника. Неки од њих трају у суорганизацији УКС.
У сваком случају, овај би извештај указао на још више охрабрујућих резултата, да нисмо изложени бројним недаћама и тешко премостивим јазовима између планираних програма и материјалних средстава неопходних за основно функционисање УКС.
Још једном апелујемо на чланове Удружења књижевника Србије да редовно плаћају чланарину. Несхватљиво је да  само једна четвртина чланства измирује ову своју статутарну обавезу. Већ смо наглашавали да сви који ту обавезу занемарују, сами себе искључују из чланства.
Следећа година је јеш изазовнија. Београдски међународни сусрети обележавају велики јубилеј – педесетогодишњицу. Уз то, обележићемо двестагодишњицу рођења Петра Петровића Његоша, једног од највећих песника српског језика и књижевности, низом разговора о његовом делу и сусретима у нашим просторијама, али и по разним другим местима и културним центрима. То јесте наша обавеза и очкујемо већу помоћ државе за реализацију свих ових програма.
Поштовани чланови и пријатељи УКС, молим вас да се сви скупа усредсредимо на стварање повољнијих услова за унапређење наше књижевности и положаја писаца  данас.
Хвала вам што сте дошли по оваквом времену, да се чујемо, и упознамо са стварном ситуацијом у којој се тренутно налазимо.
Добитницима Повеље за животно дело и Спомен-плакета – медаља са ликом Симе Матавуља, још једном честитам.
Такође, новопримљеним писцима желим добродошлицу у чланство УКС и, свакако, пуно здравља и успеха у даљем књижевном раду.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Радомир Андрић

*
ПОВЕЉА ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО:

проф. др Миодраг Сибиновић
Жарко Ђуровић
Радован Бели Марковић
Злата Живадиновић
Миро Вуксановић

СПОМЕН-ПЛАКЕТА – МЕДАЉА СА ЛИКОМ СИМЕ МАТАВУЉА:

часопис „Савременик“
часопис „Буктиња“, Неготин
часопис „Стремљења“
Македонски информативни и издавачки центар, Панчево
Банатски културни центар, Ново Милошево
„Књижевни живот“, Темишвар
Никола Цинцар Попоски
Угљеша Рајчевић
Даринка Вучинић
Даница Андрејевић
Радомир Путниковић
*
НОВИ ЧЛАНОВИ УКС
ПРИЈЕМЉЕН ЈЕ 31 КЊИЖЕВНИК ИЗ СРБИЈЕ

Белегишанин Маја
Белић Бојан
Богавац Миња
Вукашиновић Јелена
Вучковић Раде Радослав
Гађански Ивана
Девић Наталија
Денић Драгана
Драгаш Немања
Живановић Вишеслав
Илић Гачић Милица
Јанојлић Драгољуб
Јовић Т. Драган
Кујунџић Јелена
Курузлија Поповић Драган
Максимовић Д. Миодраг
Милановић Миодраг Дража
Милојевић Зоран
Обрадовић Стојан
Павић И. Јован
Падејски Данијела
Радошевић Горан Радош
Ратковић Топаловић Светлана
Ребић Маша
Сарајлија Адријан
Словић Драгослав
Сокач Иван
Стојановић Синиша Синистер
Хабазин Дарко Дакс
Хорват Вера
Чигоја Бранкица

ИЗ ДИЈАСПОРЕ СУ ПРИМЉЕНИ:

Светлана Алтер (САД)
Миодраг Миша Бељаковић (САД)
Драгица Вељовић Браунштајн (Канада)
Радмила Воинович (Русија)
Петар Вујичић (Аустрија)
Пантелија Дудић (Немачка)
Мирјана Ђапо (БиХ)
 
Никола Ивановић (САД)
Звонимир Ж. Хаџи Јовић (Аустралија)
Сања Качар (Аустралија)
Жељко Кнежевић (Швајцарска)
Светлана Матић (Аустрија)
Касијана Милошевић (Аустрија)
Радмила Мила Михајловић (Италија)
Гордана Пешаковић (САД)
Петар Пјешивац (Аустралија)
Милета Симић Мали (Швајцарска)

ИЗ ДРУГИХ УДРУЖЕЊА СУ ПРИМЉЕНИ:
Мирослав Алексић (ДКВ)

Миланко Боровчанин (УКРС)
Аћим Вишњић (УКЦГ)
Даница Вујков (ДКВ)
Снежана Вукићевић Чворо (УКЦГ)
Војислав Гледић (УКЦГ)
Рајица Драгићевић (ДКВ)
Божидар Живановић  (ДКВ;  дијаспора –  Канада)
Јелена Зарубица (ДКВ)
Дубравка Миленковић (ДКВ)
Славомир Саша Нишавић (ДКВ)
Винка Перишић Шаренац (УКЦГ)
Светозар Пуцар (УКРС)
Ранко Рисојевић (УКРС)
Ђорђе Сибиновић (ДКВ)
Стојан Симић Крпица (ДКВ)
Сава Ћеклић (УКРС)
Олгица Цице (УКРС)
Драгомир Шошкић (ДКВ)

Председник Комисије за пријем: Милан Ђорђевић.  Чланови: Душан Стојковић, Верољуб Вукашиновић, Љубомир Ћорилић Александар Чотрић и Иван Лаловић.   Током 2012. године одржано је више радних састанака Комисије. Размотрена је чак 331 молба. Најпре је начињен шири избор, у који је ушло 138 кандидата. Коначна одлука о пријему  донета је 6. децембра. Одбијено је више од три четвртине кандидата.    У последње време Комисија за пријем је под великим притиском, због све већег броја молби. Запажен је и пораст интересовања писаца из других удружења за чланску карту УКС, а писци из дијаспоре су често веома упорни да се учлане баш у наше Удружење.
КОМИСИЈА ЗА ПРИЈЕМ КЊИЖЕВНОГ ДРУШТВА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ – проф. др Драгомир Костић (председник), проф. др Даница Андрејевић и Ранко Ђиновић – примила је у Књижевно друштво пет кандидата: Радмилу Вулићевић,  Ђорђа Јевтића, Стевана Ђуровића, Мирка Симоновића и Жарка Миленковића.
(Извор: Секретеријат УКС, Булат.)