Постоји суштинска разлика између насилног отимања Косова и прихватања Србије да буде увучена и постане саучесник стварања независности Косова

Београд, 23. марта 2013.

Поштовани пријатељи,

Када је НАТО пакт у Бриселу 24. марта 1999. донео одлуку да изврши агресију на Србију, готово сам сигуран да нико од натовских заговорника овог напада није могао до краја да сагледа све последице агресије, као ни да предвиди шта ће све догађати после те агресије.

Понајмање је могао било ко из НАТО-а да помисли да ће се пуних четрнаест година касније, поново у Бриселу, водити преговори о Косову и Метохији. Али баш тај лук од одлуке у Бриселу, престоници НАТО-а, да се изврши агресија на Србију, до ових садашњих преговора у Бриселу, престоници Европске уније, сведочи, заправо потврђује да је западни, евроатлантски пројекат стварања независности Косова започео са војним нападом НАТО-а на Србију.

Другим речима, у самим темељима покушаја отимања Косова од Србије, леже бомбе НАТО пакта. Не може се уопште замислити да би албански сепаратисти могли да једнострано и противправно прогласе независност да им то није омогућило присуство НАТО војске у Покрајини. Заузврат, у косовском Уставу, односно у Ахтисаријевом плану из кога је произашао косовски Устав, записано је да је НАТО врховни и коначни орган власти на Косову. О каквој је независности реч најбоље говори овај уставни положај НАТО пакта као врховне косовске власти. Нема бољег доказа да је Косово марионетска творевина која је настала као резултат извршене агресије на Србију.

Зато када погледамо данашње преговоре који се воде у Бриселу, јасно је да главни преговарач испред албанске стране заправо заступник врховне натовске власти на Косову. Шта онда Србија може да очекује од ових преговора? Шта Европска унија може да стави на преговарачки сто пред Србију? Па свима мора бити јасно да је то независно Косово. Као што је једини циљ војне агресије на Србију било независно Косово, тако је и у данашњим преговорима једини циљ Запада да се дочепа и легализује независност Косова.

Нема никакве сумње да постоји суштинска разлика између насилног отимања Косова и прихватања Србије да буде увучена и постане саучесник стварања независности Косова. Јер тек када Србија пристане да буде саучесник, онда то више није отимачина и није лажна држава, него постаје легитимна и нормална држава. Тек са пристанком Србије Косово се доиста уписује у ред држава

За западне силе пристанак Србије да буде саучесник у свему овоме важан је из још једног разлога. Тиме ни дивљачки напад на Србију 1999. године више није нелегитиман акт агресије, већ бива аболиран од саме Србије и накнадно добија своју легитимност….

________Извор : видети више: Обраћање Војислава Коштунице поводом годишњице НАТО агресије