Поздравни говор кинеског писца Лију Џењуна

59. београдски сајам књига

Поздравни говор кинеског писца Лију Џењуна (Фото А. Васиљевић)

Иначе, први пут свечано отварање ове манифестације уприличено је у сајамској Хали 2а, због великог излагачког простора земље почасног госта, на 1000 метара квадратних. То је „прича у причи”, острво музејског смираја у, већ прве вечери, сајамској вреви, атмосфере којом зраче само древне културе. Овде се могу видети сјајне изложбе древног кинеског издаваштва и штампарства, демонстрација штампања у древној технологији резбарених дрвених блокова, штампарска техника покретних дрвених слова, изложба о кинеској култури чаја, записи на грнчарији, пророчански записи на животињским костима, бројна издања књига и много тога другог. Припремајући се годину дана и дошавши с делегацијом од више од 150 научника, писаца, издавача, НР Кина показала је како се указује част домаћину.

А да је част и примити таквог госта – „земљу велику у сваком погледу, с огромним културним наслеђем и традицијом, али веома различитим у односу на српску и европску културну баштину”, истакао је и академик и песник Милосав Тешић, који је у оквиру свечане церемоније прогласио отвореним овогодишњи сајам, док је у име Народне Републике Кине, окупљене поздравио кинески писац Лију Џењун.

Тешић је, у свом обраћању, указао на отвореност српске културе, која се потврђује управо и том традиционалном сајамском институцијом земље почасног госта, а осврнуо се и на проблем очувања посебности језика и књижевности малих народа, какав је српски, у све изразитијем глобалистичком устројству света.

– Остајући отворени, али и пробирљиви у тој отворености, за све плодоносне стране утицаје и усаглашавајући их с овдашњим виђењима и доживљајима света, ми без затварања у уске и тесне националне рамове можемо наставити да литерарно развијамо и унапређујемо српску књижевност. Добра књига, ма које врсте била, има удела у стварању општељудских вредности; вредном књигом се, по мери човекових могућности, допуњује, богати и осмишљава универзални речник постојања, али и чувају биће и бит сваког народа – закључио је Тешић.

Кинески писац Лију Џењун сматра да је и поред традиционалног пријатељства између Србије и НР Кине знање које просечан Кинез има о Србији углавном сведено само на период бивше Југославије и то на само неколико филмова снимљених пре више од четрдесет година, а међу којима су „Мост” и „Валтер брани Сарајево”.

Што се културних веза Кине и Србије тиче, по речима истакнутог сајамског госта, ситуација је сада знатно боља него пре четрдесет година јер су на кинески преведена дела појединих српских писаца, поред осталих Андрићев роман „На Дрини ћуприја” и „Хазарски речник” Милорада Павића. Међу делима кинеских писаца, преведених на српски језик, налази се и роман Лију Џењуна под насловом „Повратак у 1942”, по којем је снимљен филм, награђен на Међународном филмском фестивалу у Ирану.

У тој књизи Џењун описао је 1942. годину, у којој је у Кини беснео кинеско-јапански рат. У том периоду је, у провинцији Хенан, због суше од глади је умрло три милиона људи, као да су се догодила три Аушвица. Као вид спречавања сукоба и различитости у свету, на Косову и Метохији, у Авганистану, Ираку, између Израела и Палестине, у Сирији и Украјини, Лију Џењун је истакао читање књижевних дела и упознавање с кинематографијама као што је на пример иранска.

– У очима европских и америчких политичара, у извештајима телевизијских станица као што су Си-Ен-Ен и Би-Би-Си, Иран је једна врло чудна земља. Да нема књижевности и филмова, обични људи у далекој Кини не би знали какав је Иран заиста. Међутим, сјајни ирански редитељи снимили су филмове као што су „Деца неба” и „Развод”. Сви они обични људи у Кини, који су погледали ова два филма, могли су да закључе да су осећања људи и њихов живот у Ирану потпуно исти као и осећања и живот људи у Кини, Србији или било ком другом крају света. У Ираку нема оваквих филмова. Када су амерички војници бомбардовали Ирак, за нас је то било бомбардовање „неке друге земље”. Али, да су амерички војници бомбардовали Иран у коме су настали поменути филмови ми бисмо се сместа забринули за судбину људи описаних у тим остварењима. Политичари из целог света требало би више да читају књижевна дела због бољег међусобног разумевања јер смо сви ми, на крају крајева, ипак људи – мишљења је Лију Џењун.

Фрулом, као продужетком људског гласа, отварање Сајма књига употпунио је Бора Дугић, а међу званицама су били и амбасадор Народне Републике Кине Ли Манчанг, заменик начелника Државне управе за штампу, публикације, радио, филм и телевизију НР Кине Сун Шоушан, градоначелник Београда Синиша Мали, представници Министарства културе Републике Србије, српски писци и издавачи.

Извор: Политика: М. Вулићевић, објављено: 27.10.2014.

Beogradski sajam knjiga: Pružena ruka u svet

ISTORIJA nam je već mnogo puta pokazala kako nam druženje sa knjigom olakšava da stvari prepoznajemo i utvrđujemo, da iznalazimo bolje alternative za ono što nam deluje nesavršeno, pogrešno i rđavo. Upravo zbog toga se književnosti i boje svi diktatori.

Ovo je, na sinoćnjem otvaranju 58. Sajma knjiga u Beogradu, u pozdravnoj besedi istakla ugledna književnica Olga Tokarčuk u ime počasnog gosta Poljske.

Efektnim i kratkim programom najpre je obeležena 120. godišnjica od rođenja Miloša Crnjanskog, čiji su „Lament nad Beogradom“ kazivali glumica Dušanka Stojanović i šest mladih glumaca studija Laboratorije za izvođačke umetnosti FDU. Posetioci su imali prilike da čuju i glas Crnjanskog kako recituje stihove iz svoje čuvene poeme.

Ističući da je za nju književnost poseban i još uvek prilično tajanstven način ljudske komunikacije, Tokarčukova je rekla:

– Takav, u racionalne okvire teško uklopljiv vid prenošenja iskustava, znakova, smisla, omogućava detetu da otkrije i upozna svet na najbolji način. Jer dete tada ima jedinu i neponovljivu mogućnost koju mu ne mogu zameniti ni film ni sve popularnije kompjuterske igrice – a to je ono verbalno, emocionalno i socijalno prolaženje u druge ličnosti, kroz čija čula i pamet ono počinje da doživljava svet. To je stanje trenutnog iščeznuća, odbacivanje svoga „ja“ koje nam kontrolisano i bezbedno omogućava da budemo jedno vreme neko sasvim drugi, da prevaziđemo granice sopstvenog ovde i sada. Blagodareći tom malom čudu koje nastaje između slovnih znakova u tekstu, oka i mozga, možemo da učestvujemo u životima drugih ljudi, štaviše – da se u njih promećemo! I da shvatimo koliko su nam u svojoj različitosti slični i – u svojoj suštini – bliski.

ISPOŠTOVANI NAJMLAĐIDANAS se rukujemo sa kolegama i knjigama iz Poljske, istakao je Ršumović. – Verujemo da nam ih je doneo nobelovac Henrik Sjenkjevič, koji nas neprestano pita ljuo vadis? Koji se čudi što nas ove godine nije bilo na Frankfurtskom sajmu knjiga! Ali koji se i raduje što je Beogradski sajam dobro razumeo knjigu Duška Radovića „Poštovana deco“, pa je ispoštovao najmlađe time što je pozvao jednog njihovog drugara da svečano otvori ovaj sajam!

Sajam je otvorio dečiji pesnik Ljubivoje Ršumović, koji je podsetio na čuvene reči Dositeja Obradovića: „Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporci!“

– Evropski đak Dositej znao je da pismenost otvara još jedne oči ljudima, one kroz koje duša gleda, dalje, mnogo dalje od onog brda, one šume, onog krša, dalje od one muke svakodnevne – rekao je Ršumović. – Zvona i praporci iz njegove poruke su dogme i neznanje, a knjiga je izlaznica iz sujeverja i zaostalosti, koja nas savetuje da sve ono što nemamo pozajmimo od sebe! Pismen narod čita, a nepismen sluša! Pismen razmišlja svojom glavom, a nepismen tuđom! Knjiga u raznim oblicima, postoji preko 2.000 godina. Vremenom, od glinenih ploča preko knjiga – pisama postala je – izum epohe!

Postavljajući pitanje da li taj izum izumire pred „digitalnim čudima za druženje i zabavu“, Ršumović je odgovorio:

– Ne! Iz godine u godinu ovaj Sajam knjiga ponavlja to Ne! Teško je poverovati da sve te nove, maloletne igračke, ma koliko korisne, poput kompjutera, mogu da ugroze knjigu sa preko 2,5 hiljada godina teškog iskustva! Najteže je imala u sedmom i osmom veku, kada je sagorela Aleksandrijska, najpoznatija biblioteka starih naroda, i kada je uništeno 700.000 svezaka sa celokupnim naučnim i literarnim blagom Grka i istočnih naroda. I srpska knjiga je preživela tešku nesreću: Hitlerovo bombardovanje nacionalne biblioteke u Beogradu 1941. Pre 200 godina su nas slepi Višnjić i hromi Karadžić vodili u Evropu, namamili Getea da uči srpski, i poručili nam, ako smo uopšte pismeni, da njihovu knjigu-pismo pročitamo, da svaka srpska književna reč prevedena na strani jezik znači pruženu ruku u svet! I znači prihvaćenu ruku za rukovanje sa svetom.

Hale su, inače, bile u nedelju otvorene još od 10 sati, a kako je vreme odmicalo, posetilaca je bilo sve više, pa se može pretpostaviti da će i ove godine svi putevi voditi na Sajam knjiga, koji će biti otvoren do 27. oktobra, od 10 do 21 sat.

 

Beogradski sajam knjiga: Pružena ruka u svet | Kultura | Novosti.rs.

Sajam knjiga – dan duže, sat duže

PredstojeĆi 58. Međunarodni beogradski sajam knjiga održaće se od 20. do 27. oktobra, kako organizatori ističu, a manifestacija će ove godine biti duža za jedan dan i svakoga dana trajaće jedan sat duže. Počasni gost je Poljska, u čije će se ime posetiocima obratiti istaknuta književnica Olga Tokarčuk.

Najpoznatiji izdavači, knjižari, distributeri, bibliotekari i mnogi pisci sa svojim delima kako iz zemlje tako i iz inostranstva predstaviće se u halama 1, 1A, 2 i 4 Beogradskog sajma.

– Uprkos činjenici – kad ekonomska kriza preti da izdavaštvo pretvori u uzaludan posao, a televizija i internet su bliži nego knjiga, knjiga opstaje i ostaje i dalje kao jedan od najvitalnijih fenomena današnjice. Knjiga traje jer je doživljavamo kao deo našeg prirodnog okruženja i potrebe, ona ne zastareva i uvek je u modi. Čak i kriza knjige je njena šansa, šansa da se na tradicionalnom Forumu sajma profesionalno progovori o najaktuelnijim temama izdavaštva – navodi se u saopštenju organizatora. I ove godine zajednički nastup na Sajmu imaće kulturni centri iz zemalja Evropske unije u Beogradu, biće održan tradicionalni školski dan, brojne promocije, proglašen izdavač godine, izdavački poduhvat godine, najlepše knjige.

 

Sajam knjiga – dan duže, sat duže | Kultura | Novosti.rs.

Marija Milošević nije došla na promociju majčine knjige

BEOGRAD – Promocija nove knjige Mirjane Marković, supruge pokojnog predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića, „Destierrada & Imperdisda III“(„Prognana i neizgubljena“), protekla je danas u znaku rasprave novinara s organizatorima zbog nedolaska najavljene ćerke bračnog para Milošević, Marije Milošević.

Vlasnik izdavačke kuće Treći milenijum, koja je izdala knjigu, Hadži Dragan Antić rekao je da ne zna razlog zašto Marija Milošević nije došla, a umesto objašnjenja pročitao je njen mejl, za koji je rekao da ga je dobio neposredno pre promocije.

Autorka nije došla i nikada neće doći, ona je izdana i prevarena, ali i dalje voli svoju zemlju i boluje za njom, preneo je Antić Marijine reči.

Antić je još pročitao i da autorka „knjigom nije htela da povredi nikoga i da je napisana u tri vremena – o onom šta je bilo, šta je sada i šta će biti“.

Knjiga je napisana u lirskom maniru,napisala je Mirjana, a namenjena je i mlađima, koji ne znaju šta se oko njih dešava, jer im se uporno serviraju bezlične humorističke serije sa smehom u pozadini. preneo je još Antić reči Marije Milošević.

Novinarka Spomenka Deretić ocenila je da je to „odlična knjiga i dokazuje da autorka iako je izgnana nije i izgubljena“.

Pitam se šta je njen greh, što je nastavila da piše, predaje i analizira, što je uvek radila, ili je trebalo da kao supruga predsednika otvara vrtiće“, rekla je Deretić i zaključila da je reč o knjizi istine i neverovatno hrabrom delu.

Profesorka Muzičke akademije Tatjana Olujić rekla je da je naziv na španskom, jer je to jezik levičarskih pokreta u Latinskoj Americi.

Knjiga je hronološki pisana, reč je o istinitim događajima, o imperijanim pravilima i njihovim posledicama po nas, objasnila je Olujić i dodala da je „u februaru je bilo 10 godina od progonstva Marković, ali ne i njene odsutnosti“.

Marija Milošević nije došla na promociju majčine knjige | Kultura | Novosti.rs.

57. Beogradski Sajam knjiga… Znakovi budućnosti

Termin: Od 21. do 28. oktobra 2012. godine. Sajam knjiga biće otvoren u nedelju i trajaće 8 dana.

Slogan : od A do Š.

Izložbene celine : Hala 1 arena: domaći izdavači kojima je izdavaštvo primarna delatnost (isključivo sa sopstvenim izdanjima) i zemlja počasni gost – Mađarska

Hala 1 parter: domaći izdavači kojima je izdavaštvo primarna delatnost (isključivo sa sopstvenim izdanjima)

Hala 1 galerija: domaći izdavači kojima je izdavaštvo primarna delatnost

Hala 2a: inostrani izlagači, nacionalne prezentacije, izdavači koji kao osnovnu delatnost imaju obrazovanje, izdavači školske i stručne literature

Hala 4: domaći i strani izdavači, državne institucije i distributeri, izdavači iz oblasti religije i teologije

Hala 4 galerija: prodaja korišćenih i antikvarnih knjiga

Hala 1a: programske sale i izložbeni prostor

Hala 2 galerija: pres centar

Na površini od 27.011 bruto kvadratnih metara, predstaviće se ukupno 478 izlagača, od toga 60 iz inostranstva. Prvi put u organizaciji Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije nastupa više od 30 izdavača i institucija kulture sa Kosova i Metohije, predstavljanjem svog izlagačkog programa na zajedničkom štandu u Hali 4 i organizovanjem promotivnih aktivnosti u Hali 1a.

Zemlja počasni gost

Ovogodišnja zemlja počasni gost jeste Mađarska. Na svom štandu, koji će se nalaziti na počasnom mestu u areni Hale 1, Mađarska će prezentovati svoju bogatu književnu i izdavačku produkciju. Takođe, počasni gost će putem posebnih sajamskih programa predstavi autore iz svoje zemlje, prevodioce, izdavače, distributere kao i sve one koji su na različite načine u vezi sa knjigom i mađarskom kulturom.

Inostrani izlagači: Pored Mađarske, zemlje počasnog gosta, na ovogodišnjem Sajmu knjiga učestvuju izdavači iz Velike Britanije, Francuske, Holandije, Nemačke, Austrije, Italije, Španije, Porugala, Grčke, Slovačke, Japana, Kine, Rusije, Belorusije, Irana, Brazila, Angole, Hrvatske, Bugarske, BIH, Crne Gore i Srbije.

EUNIK

EUNIK (EUNIC: European Union National Institutes for Culture) je mreža nacionalnih ustanova kulture država Evropske Unije. Na ovogodišnjem Sajmu knjiga, na štandu EUNIK-a zajednički nastupa pet instituta za kulturu iz zemalja Evropske unije sa sedištem u Beogradu: Britanski savet, Austrijski kulturni forum, Francuski institut, Gete institut i Institut Servantes.

Tema ovogodišnjeg zajedničkog nastupa su dečija književnost i bajke na jezicima zemalja koje ovi instituti predstavljaju. Takođe, na štandu EUNIK-a svojim književnim i kulturnim programom predstaviće se i Ambasade Švedske i Portugala.

Programski koncept: novi prostor za programe: Hala 1a omogućiće posetiocima jednostavniji pristup programima.

noseća tema: „Znakovi budućnosti“. Debate, predstavljanja različitih autorskih opusa i književnih/kulturnih projekata, kao i stručni skupovi u domenu izdavaštva, obrazovanja i bibliotečke delatnosti, pokušaće da ukažu na mogućnosti preosmišljavanja sveta. Neophodni diskursi o „krizi“ i „prošlosti“ uključiće, čini se, još neophodniji – diskurs o modelima budućnosti.

programski fokusi: aktuelna književna produkcija regiona; srpsko-mađarske kulturne i književne veze; statusi književne štampane i internet periodike u regionu; aktuelnosti na strip sceni; podsećanja: V. Popa, B. Pekić, R. Konstantinović, 120 godina Srpske književne zadruge; kulturna politika u domenu izdavaštva i knjige u evropskom kontekstu; novi modeli podsticanja prevodilaštva.

prateći mix-media programi: sajamske akcije umetnika i malih umetničkih kolektiva koji u svom društvenom angažmanu i radu koriste (literarni) tekst; nekoliko gostujućih pisaca iz regiona i Mađarske predstaviće svoj rad i u domenu performansa.

programi za decu: na programskoj mapi biće jasno istaknuti svi, raznorodni, interaktivni sadržaji namenjeni deci i mladima.

Izložbe – U ambijentu Hale 1a, kroz dijalog slike, teksta i objek(a)ta, sajamske izložbe predstaviće izbor iz regonalne književne periodike, čime periodika dobija „izlagački“ prostor na sajmu. Uvid u stvaralaštvo Stevana Raičkovića omogućiće kraljevačka Povelja, a biće prikazani i rezultati umetnika, učenika i studenata čiji se radovi bave pismom (alfabetom).

Izdavači predstavljaju – programski segment u okviru kojeg izdavači predstavljaju svoja nova izdanja i omogućavaju neposredni susret i razgovor čitalaca i autora.

Školski dan : Za Školski dan određen je četvrtak, 25. oktobar 2012. Ovaj sajamski dan posvećen je  organizovanim posetama učenika, nastavnika, školskih bibliotekara, studenata i profesora. Tom prilikom biće organizovan poseban sadržajan program namenjen deci i mladima.

Porodični dan: Za Porodične dane određeni su ponedeljak i utorak, 22. i 23. oktobar 2012. Tada će porodicama biti omogućeno da posete Sajam knjiga uz posebne popuste.

Nagrade: U okviru 57. Sajma knjiga dodeliće se više nagrada: Izdavač godine, Izdavački poduhvat godine, Dečija knjiga godine i Najlepša knjiga. Za nagrade automatski konkurišu svi izdavači iz Srbije, učesnici Sajma knjiga.

(……)  Radno vreme: Od 10 do 21h.

Ulaznice: Cene ulaznica na 57. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga ostale su nepromenjene u odnosu na protekle tri godine – pojedinačna ulaznica je 250 dinara, ulaznica za grupne posete je 150 dinara, a cena porodične ulaznice je 600 dinara….. -Videti više: http://www.beogradskisajamknjiga.com/active/sr-latin/home/levi_meni/sajam_knjiga_2012.html