Поздравни говор кинеског писца Лију Џењуна (Фото А. Васиљевић)
Иначе, први пут свечано отварање ове манифестације уприличено је у сајамској Хали 2а, због великог излагачког простора земље почасног госта, на 1000 метара квадратних. То је „прича у причи”, острво музејског смираја у, већ прве вечери, сајамској вреви, атмосфере којом зраче само древне културе. Овде се могу видети сјајне изложбе древног кинеског издаваштва и штампарства, демонстрација штампања у древној технологији резбарених дрвених блокова, штампарска техника покретних дрвених слова, изложба о кинеској култури чаја, записи на грнчарији, пророчански записи на животињским костима, бројна издања књига и много тога другог. Припремајући се годину дана и дошавши с делегацијом од више од 150 научника, писаца, издавача, НР Кина показала је како се указује част домаћину.
А да је част и примити таквог госта – „земљу велику у сваком погледу, с огромним културним наслеђем и традицијом, али веома различитим у односу на српску и европску културну баштину”, истакао је и академик и песник Милосав Тешић, који је у оквиру свечане церемоније прогласио отвореним овогодишњи сајам, док је у име Народне Републике Кине, окупљене поздравио кинески писац Лију Џењун.
Тешић је, у свом обраћању, указао на отвореност српске културе, која се потврђује управо и том традиционалном сајамском институцијом земље почасног госта, а осврнуо се и на проблем очувања посебности језика и књижевности малих народа, какав је српски, у све изразитијем глобалистичком устројству света.
– Остајући отворени, али и пробирљиви у тој отворености, за све плодоносне стране утицаје и усаглашавајући их с овдашњим виђењима и доживљајима света, ми без затварања у уске и тесне националне рамове можемо наставити да литерарно развијамо и унапређујемо српску књижевност. Добра књига, ма које врсте била, има удела у стварању општељудских вредности; вредном књигом се, по мери човекових могућности, допуњује, богати и осмишљава универзални речник постојања, али и чувају биће и бит сваког народа – закључио је Тешић.
Кинески писац Лију Џењун сматра да је и поред традиционалног пријатељства између Србије и НР Кине знање које просечан Кинез има о Србији углавном сведено само на период бивше Југославије и то на само неколико филмова снимљених пре више од четрдесет година, а међу којима су „Мост” и „Валтер брани Сарајево”.
Што се културних веза Кине и Србије тиче, по речима истакнутог сајамског госта, ситуација је сада знатно боља него пре четрдесет година јер су на кинески преведена дела појединих српских писаца, поред осталих Андрићев роман „На Дрини ћуприја” и „Хазарски речник” Милорада Павића. Међу делима кинеских писаца, преведених на српски језик, налази се и роман Лију Џењуна под насловом „Повратак у 1942”, по којем је снимљен филм, награђен на Међународном филмском фестивалу у Ирану.
У тој књизи Џењун описао је 1942. годину, у којој је у Кини беснео кинеско-јапански рат. У том периоду је, у провинцији Хенан, због суше од глади је умрло три милиона људи, као да су се догодила три Аушвица. Као вид спречавања сукоба и различитости у свету, на Косову и Метохији, у Авганистану, Ираку, између Израела и Палестине, у Сирији и Украјини, Лију Џењун је истакао читање књижевних дела и упознавање с кинематографијама као што је на пример иранска.
– У очима европских и америчких политичара, у извештајима телевизијских станица као што су Си-Ен-Ен и Би-Би-Си, Иран је једна врло чудна земља. Да нема књижевности и филмова, обични људи у далекој Кини не би знали какав је Иран заиста. Међутим, сјајни ирански редитељи снимили су филмове као што су „Деца неба” и „Развод”. Сви они обични људи у Кини, који су погледали ова два филма, могли су да закључе да су осећања људи и њихов живот у Ирану потпуно исти као и осећања и живот људи у Кини, Србији или било ком другом крају света. У Ираку нема оваквих филмова. Када су амерички војници бомбардовали Ирак, за нас је то било бомбардовање „неке друге земље”. Али, да су амерички војници бомбардовали Иран у коме су настали поменути филмови ми бисмо се сместа забринули за судбину људи описаних у тим остварењима. Политичари из целог света требало би више да читају књижевна дела због бољег међусобног разумевања јер смо сви ми, на крају крајева, ипак људи – мишљења је Лију Џењун.
Фрулом, као продужетком људског гласа, отварање Сајма књига употпунио је Бора Дугић, а међу званицама су били и амбасадор Народне Републике Кине Ли Манчанг, заменик начелника Државне управе за штампу, публикације, радио, филм и телевизију НР Кине Сун Шоушан, градоначелник Београда Синиша Мали, представници Министарства културе Републике Србије, српски писци и издавачи.
Извор: Политика: М. Вулићевић, објављено: 27.10.2014.