BOGINJA / Zoran M. Mandić

Ne posvećujem ovaj opis

na toj adresi u čulima

srce drži predavanja

uzburkanim strastima

uči ih pažnji s kojom emocije

održavaju svet

njegovu neobuzdanu istoriju u

Jeziku

među rečima koje ohola

sloboda izražavanja

sukobljava sa rečenicama sa

Njihovim čudesnim protocima

pogledom u pogled

U svemu što lepo ostaje u

Lepom

Boginja je garant te večnosti i

njena neprolaznost

Ona je nesebično započela opšti

unutrašnji

Život

Pustila izgladnelog crva da na miru

uđe u jabuku i

suoči se sa nenadmašnom mudrošću

Žene

Zanemelim od čuda ostavila je da

izaberu svako svoju pojedinačnost

pre nego što ih svet opkorači

prispelom sumnjom u ispravnost izbora

Bez nje svet bi ličio na pusto ostrvo a

putnici bi se bez srca vrteli u krug i

ne bi imali koga da posete u

svojoj (o)paloj

muškosti

 

DOKAZ

 

Samo su čula dokaz koliko srce

može da izdrži danonćne diskusije

osećanja

njihove geohemijske nalete i prelete

iz

jednog u drugi uzdah vremena u

oticanju

kada među njima misao popušta

nespretna u ophođenju sa tajnim

računom samoće sa

 

noćnom muzikom svetaca u

vašarištu podmukle ontologije

Između Norvaksca presretača od

pet miligrama i dvadesetmiligramskog

snizivača iz porodice Prilenapa

Samo su dokazi čula koliko moć

može da izdrži danonoćne udare srca

kada melodija u jednoličnom ritmu

prestaje da se dopisuje sa javnom

samoćom

onog drugog nerubriciranog daha

koji je uvek razlika

čak i kada prepakovani Caffetin

poskupi