ZAŠTO AMERIKA IZDAJE „REPUBLIKU KOSOVO“?

Pitanje o stvaranju međunarodnog tribunala za Kosovo pred našim očima postaje višestruko i sve zamršenije pitanje. Vlasti u Prištini se svim silama trude da ovu instituciju, koja je prvobitno planirana da bude pod kontrolom vodećih svetskih država i izvan okvira kosovskog sudskog sistema, stave pod svoju “savetodavnu platformu”.

Jasno je da bi takva praksa učinila nemogućim ne samo istraživanje zločina koje je počinila “OVK” nego bi pretvorila novi sudski organ u još jedno sredstvo međunarodno-pravnog legitimiteta kosovskog režima i samoproglašene “Republike Kosovo”.

Određeni krugovi u EU, po svoj prilici, nemaju ništa protiv sličnog stanja stvari. “EU ne predlaže samo da se stvori Tribunal koliko da se stvori specijalizovani sud u okvirima sudskog sistema Kosova”, konstatacija je sadržana u saopštenju kancelarije EU na Kosovu.

Jedini ustupak žrtvama kosovskih ratnika na koji su spremni tvorci novog sudskog organa je u spremnosti da se “osetljive procedure” (poput saslušavanja svedoka) sprovode izvan granica Kosova. Međutim, i to je još uvek pod velikim znakom pitanja pošto odluku o stvaranju Tribunala mora da ratifikuje “Skupštine Kosova”, a tamo se protive bilo kakvim naznakama o sudskoj istrazi protiv njihovih “heroja”.

Jakup Krasnići, predsednik “parlamenta” je čak izjavio da će saglasnost predsednice Jatifete Jahjage i šefa vlade Hašima Tačija za stvaranje Tribunala dovesti Kosovo na “opasnu raskrsnicu”.

Još odlučnije je raspoloženo takozvano “Udruženje ratnih veterana OVK” i opozicione partije, posebno veoma aktivna u praktično već započetoj predizbornoj kampanji Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja.

PRITISAK NA TAČIJA

Međutim, to pitanje ne svodi se samo na pomenute odnose na liniji Priština-Brisel. U procesu stvaranja novog tribunala za Kosovo u sadašnjoj etapi aktivno su se priključile i SAD, ili konkretnije, Džonatan Mur, šef Odeljenja za centralnu i južnu Evropu Stejt departmenta.

Posetivši ovih dana Prištinu radi susreta sa Tačijem i drugim zvaničnicima, on im je praktično postavio ultimatum: ili će kosovske vlasti pristati na stvaranje novog sudskog organa ili će se pitanje izneti na Savet bezbednosti UN sa perspektivom jednoglasne odluke svih stalnih članova, uključujući Rusiju i Kinu.

“SAD su čvrsto uverene da je to jedini način da se ide napred”. Štaviše, Mur je istakao da će rad budućeg tribunala “biti koncentrisan na zaključcima iz izveštaja Dika Martija”, specijalnog izveštača OEBS koji je krajem 2010. objavio svedočenja o zločinima kosovskih separatista, uključujući i činjenice o “crnoj transplantologiji”.

Haradinaj, lider Alijanse za budućnost Kosova, uveren je da vlasti u Prištini neće uspeti da izbegnu donošenje nepopularne odluke ili će se u suprotnom time baviti Savet bezbednosti. “Mi se moramo odlučiti za jednu od dve neugodne varijante. Ali se moramo odlučiti da li želimo da preuzmemo odgovornost na sebe i glasamo po pitanju suda u parlamentu ili će to pitanje biti rešeno u SB UN”. O tome da su SAD u određenoj meri pooštrile svoj odnos prema Albancima svedoči i curenje materijala o delatnosti na stvaranju specijalnog suda koji radi u Prištini pod patronatom misije EU i koji između ostalog istražuje slučaj klinike Medicus u Prištini. Tužilac ovog suda Amerikanac Klint Vilijemson dužan je da dostavi svoje zaključke do sredine juna. Prema kosovskim izvorima, u izveštaju će biti reči o postojanju “dovoljno dokaza za podizanje optužnice”, pa tako i o činjenicama koje je saopštio Dik Marti.

Upravo pritisak iz Vašingtona može postati glavni faktor koji će na kraju primorati vlasti u Prištini da pristanu na stvaranje tribunala za Kosovo. Tači, koji može postati ključna figura u budućoj istrazi, uzdržava se od zvaničnih izjava. Međutim, u kuloarima upravo on aktivno pritiska kosovske poslanike da glasaju kako žele EU i SAD.

Peter Blomjer, nemački diplomatski predstavnik u Prištini, već je upozorio da, ukoliko Kosovo odustane od stvaranja suda, tada “kosovske vlasti mogu biti optužene za opstrukciju sudskih procedura” sa svim negativnim posledicama za međusobne odnose samoproglašene države sa međunarodnim institucijama.

GEOPOLITIČKI RAZLOZI

A, da bi se konačno slomio otpor kosovskih Albanaca, zapadne diplomate su već savetovale Krasnićiju da stavi na glasanje statut međunarodnog suda u paketu sa dokumentima o produžetku mandata misiji Euleks.  Već pominjani Mur takođe je stavio do znanja da oba pitanja moraju biti rešena u sadašnjem sazivu kosovskog parlamenta, tojest pre za leto planiranihandat vanrednih izbora.

Takođe treba imati u vidu da mandat Euleksu mora biti produžen najmanje na dve godine, a mandat neće biti smanjen na savetodavnu funkciju, na čemu je uzalud insistirala Priština.

Dakle, po svoj prilici, kosovski poslanici nemaju nikakvu mogućnost da glasaju drugačije pošto misija EU i dalje ostaje jedna od ključnih spoljnih podrški samoproglašene kosovske državnosti. Postavlja se pitanje zašto su upravo sada određeni krugovi u SAD i EU odlučili da daju novi impuls istraživanju “crne transplantologije” i drugih činjenica iz izveštaja Dika Martija?

Informacije kojima raspolažemo daju nam pravo da ovo pitanje povežemo u prvom redu sa predstojećim izborima za Evropski parlament, koji će se održati krajem maja. Evroskepticizam, koji munjevito dobija na snazi, postavlja birokratiji u Briselu neprijatna pitanja, pa tako i povodom trošenja novca poreskih obveznika.

I finansiranje više milijardi dolara u kosovsku crnu rupu upravo spada u takve sumnjive troškove. U takvoj situaciji Brisel nema izbora osim da pokrene zakonsku proceduru s tim da ili zauvek i ubedljivo očisti svoje kosovske štićenike od svih optužbi ili da prostor Kosova očisti od prethodnih figura.

A za SAD kosovski pravac tradicionalno predstavlja jedan od rejona globalne političke igre, u kojoj se kombinuju ustupci u nekim pitanjima radi dobijanja ustupaka u drugim. U određenom stepenu izdajući Kosovo, Vašington na neki način šalje i signal Rusiji – posebno u uslovima pravljenja za Zapad krajnje neugodnih paralela Kosovo–Krim.

Geopolitička igra na Balkanu se nastavlja.

Petar Iskenderov

(Fondsk)

ZAŠTO AMERIKA IZDAJE „REPUBLIKU KOSOVO“?.