Над рукописом збирке Стевана Бошњака Уточиште

Мирослав Тодоровић

АРС ПОЕТИКА БОШЊАКОВЕ МИТОПЕЈЕ

2.

Већ у следећем тематском кругу Уточишта  остварена је  идеја о поезији ововременог мита.   Лирско наративна тканица са више лица дочарава  нам ововремену песму  са евокацијом на старозаветну тему. У уводном делу песме су Пусторечани, КУД  КОЛО, унука Дуња, у представи свакидашњег „…у три собе, под три плафона под три кнауфа…“ У певању „Свечана песма, химна физиста“  суптилном нарацијом на особен начин предочава  се сцена када ће се Човек и Жена(Човечица) наћи на билборду (Божјем). Песникове алузије на стварање света су изражене и  у знаним речима, да Бог тек по завршеном делу види шта је створио („И виде Бог да је добро“) чиме се виспреном иронијом  подстичу  и друкчији  видови рецепције. У духу нових сазнања и цивилизациских потреба  које песничком интелигенцијом  Бошњак наговештава са свим симболичким конотацијама вишезначности мотива.

Основну раван песме развија тако што је тематско-мотивски разграњава  на особен начин наративним понорницама повезује доживљај са распећем, промишљено у духу своје поетике наглашава  „одсуство Бога“,  и тиме иронијски дискурс луцидно  уноси у нарацију ове антологијске песме.  Када сунце упече, тад се и Бог склони у хладовину.  Услед врућине Човек и Жена су се на билборду (Икони, Распећу) истопили, „а она барица, што бeше измењено, / истина нестајуће агрегатно стање оно двоје, / исхлапи пред зачуђеним празним очима / тужног, мало је рећи  обманутог билборда. / Више је био очекивао, а затим се био питао: / Дал одоше Они у онај најлепши дан њиховог живота  / који  тамо где мишљаше да отишли су, зна да потраје! /Ил профоније је можда то! / А и Бог се баш не показа са договорима. / Е зато због тога  отада:

песници певају

трагачи трагају

                     питачи питају                    

                     одгонетачи одгонетају… 

У  песниковој визији  Бога у хладу ваља се подсетити и  на Ингеове  речи да у визији „Бога, оно што посматрамо није разум, већ нешто веће и моћније у односу на разум као предмет визије“. Бошњак твори садржајну и просторну слику. On  стихом обједињује прошлост и садашњост, својим поимањем допевава знане теме. Инспирисан, јамачно, у једним планом знаном сценом са Голготе, и њеном духовним кодом  кроз времена  до – данашњих дана када ће се данашњи актери обрети на Билборду ( Bill -рачун и Board –табла). (Импулс из древне приче стиже до данашњих дана. )  И билборд је потомак  сумерске плочице. Из друге визуре ће  мотивски активирати ововремене перспективе савременог распећа: Стварање митова ововременог потрошачког друштва. Јер, мит је као и религија, не ишчезава већ се мења. У стиху „есхатолошки добро бити неће“ песник сигналише нову сферу песме, пред вратима је метафизичке васколикости. Семантика  ове песме  је и  у њеној просторности, у божанском принципу као ослонцу видљивог у имагинативним слутњама, као и садашњем времену палимпсестно утиснутом у манускрипт Бошњакове  усаглашености личне визуре и библијске објаве. Овај песник поезију натапа  медитацијама  које обухватају преосмишљање прошлости, кроз  „људско и надљудско  сједињује сав планетарни простор  са простором универзума.“ Песникова интерпретација  ће  зналачки иницирати и друге теме  вишеструки инспиративне за студиозније рашчитавање,  поимања и суочавања  феномена „питања“  израженим стиховима: 

Зато  сад  на овом месту размисли о овоме, па и одговори,

 ниси Бог да ћутиш и да се блесав правиш:

 Да ли је ледени брег само са сликовнице слика,

ил леден понекад из таме израња и труп од метала реже!

Колико је пута, то хоћу таксативно, било!

                                          Шта милије ти је:

                                                 анархија

                                             ил синархија

                                    племенити феудализам

                                ил математички капитализам

                                монархија, Гвелфи и Гибелини

                                              ил Физизам!

 У завршним стиховима, комплексне песме  („Свечана песма, химна физиста“) се находе нити Бошњакове филозофеме  чиме се отварају нова песничка поглавља организована око идеје да мисао и математички изрази, да „песма математичког времена“ са свим иновативностимa у своје језгро сажме искуства појма време као са/знања у којем се  сплиће   и укршта мноштво искустава творећи  жижу што  исијава  енергију   која надахњује њено тумачење.  Елиот пише:Време прошло и време садашње, / Оба су садржана у времену будућем , Бошњак каже: Прошлост / Будућношћу множена /сад је  // ми сами над нама /Мембране свести…Али „да ли време заиста постоји или је то илузија која је наметнута нама људима док не пређемо у рај или у пакао, зависи већ од заслуга?“  Бошњакови стихови се дозивају са Елиотовим, они знају за мисли Св. Аугустина, у раму његовог певања је умрежено мноштво слика изражено речима у којима је наталожено искуство прошлих времена. Оне се могу сагледати само са више аспеката студиозног гонетања.

Архитектоника  (Песма математичког времена) речи и бројеви  указују на песникову луцидност да  песму визуелизује новим симболима  чиме успоставља дијалог између слова и бројева, бројева који степеновањем  отварају безмерје теме.  Формуле  ове песме отварају пулсације певања  са новим видовима постојања чији тематски спектар обухвата свеколику људску тежњу да докучи тајну есхатолошког. Бошњак је кадар да своје виђење утка у знано, да повежи, упесми и опесми теме есхатолошког дискурса. На делу је песникова способност и умеће да људску слутњу о бескрају искаже песмом. Бескрају „плавог круга“.

Песник ће у обраћању свом претечи Орфеју  (grč. ρφεύς који је песмом  очаравао  и дивље животиње, реке и потоке  и ветрове, па и саме богове.Главни је заступник уметности и песме те лире великог утицаја на митолошку повест Грчке. Митску фигуру Орфеја Грци су посудили од својих трачких суседа, а по њему су названи трачки орфички мистерији, нама непознатог садржаја…)  речима онога коме су била доступна сазнања саопштити о да ће „…сав материјални Универзум  / у тонове прећи / Музика ће Свет сменити / Сав ће Свет музика постати / крешчендо материје / која Новом небу даје најбоље од себе“.

Умешно је уобличио  стихове синтезе преосмишљавајући и семантички продубљујући битне тонове из свеколике духовне баштине   за симфонију  густог ткања са новим принципима и субјектима. 

Из Ајнштајнове релације

која веже масу и квадрат брзине светлости

са Планковом константом и фрекфенцијом

 Мири материју, простор, кретање, време,

филозофе, научнике, вернике, уметнике

лепо, мудро, узвишено, тачно…

из те једначине као мале ноћне музике

 од бројева ко нота изаткане

помни и доброхотни посматрач уочиће

да се сва маса Свемира

у фрекфенцију може преобразити

у тонове, у музику

Сав Свемир у песму своју

Бошњаково певање  је добоке филозофско-антрополошке слојевитости, смиса-оно метафоричко интегралности   у чијим  се садржајима налазе комплексне слике  са асоцијацијама на велики прасак, јер 

Музика Ужаса

у којој Свемир сав

у један колосалан урлик усисан буде, 

је Бошњакова визија црне рупе као метафоре која је у његовом певању исказана синтагмом Музика Ужаса. Та синтагма је вишеструко инспиративна за дубља сагледавања, а посебно „разговор између речи Музика Свемир Ужас и смисао њиховог. именовања“…“Довољно времена Биће / да предмет сваки и сваки створ / у  песму потоне своју и сам песма постане“, уверава  песник да је на крају пута све само песма, оно што остаје и опстаје као песма. Песма – Уточиште. „Овај пут / ову Златну стазу / твоја је започела лира“ саопштава песник, Син Песме, митском Орфеју (Оцу песме) гледајући у прошлост ( у супротном смеру) он  је регенерисао митску основу свега  и предочио нам својеврсну дијалектику трајања. Бартова теза о кружењу (cirkulacion) се потврђује и у Бошњаковој песничкој филозофији.Све ће на крају наћи уточиште у тоновима, у другим честицама из којих ће настати нека друга стварност, и поновиће се оно што је тема Бошњаковог певања и „Уточишта“. Јер, поручује  песник:

На крају Симфоније Златне Стазе

            Постаће Тонови сами

                 Потомци Богова

                         Преци 

Овим  стиховима   „завршава“ се   моћна песма  која потврђује моћ језика, снагу духа и поезије да овоземаљске истине изрази стиховима универзалних  истина. Из њеног „безданог мајдана“  из енергије времена која песник стиховима повезује  обнавља се песма кроз чију се оптику „Види овај наш космички бескрај / за кога је тек трун песка  / на плажи њиховог мора / и њиховог безбрижног лета“ (Матрјошка).

Песме  Кућа демијурга, Становник на прагу, Сага , Узалудна вечност, Кућа демијурга. Мелтингпотер, Варвара, Хоризонт догађаја , Мандаринин сан , Киберика, Агенција бесмртника, Златна стаза  шире тематски кадар песничког универзума, у сликовите стихове аплицира питања  („Одакле сам дошао / куда идем / да ли је све имало смисла…“)  која су код човекове духовне крви од исконске честице до данашњег времена. Инфините/т  је све наглашенији на хоризонту Бошњакове поетике.  Јер…генетски инжењеринг, киборзи, химере, /приближисмо се пребрзо Богу / пред нама Нови Светови / а сад само тако сам. / Ваља издржати бесконачно трајање и самоћу…плаве песничке слике и саопштавају нове песничке резултанте.

Овај несвакидашњи песник самосвојне тематике стихом ће ући у Вечност, указати на друге димензије  („цела васиона једна сфера ума  сва светла и / тиркизно плава“) сугерисати  драматичну слику – метафору новог мита: О Инфините / Урушило се време / И више нема куд…

Универзум илузија, Илузије Инфините, Једини је спас у бескрају универзума, тмина Оностраног , равнодушје Васионе, семење разума…  су реперне синтагме овог круга песама, синтеза  Бошњакове поетске космогоније. Песник је стихом ослушнуо глас инфините, чуо „звук  васионе“ и у песми Златна стаза сублимирао спознају, да

Ми  бирамо, ми одлучујемо, ми смо у Безмерју једини

                   Путокази, Светионици, Знаци…

Бошњакова поезија  у свом окриљу има  песничке слике и исказе  у чијим су токовима  и сазнања о космосу. Хокинг тврди да се космос „распростире у све инензивнијем космосу“, многи научници кажу да у свемиру влада вечна хармонија“,.  Стиховима „кад трубе другог неба / Објаве повратак свега, што под небом првим беше“ у контексту  са знаним песник артикулише стихове  магичне снаге „у трагању за смислом / бивања/ луталицо свих !!!светова / помисли на нове хоризонте“. Те нове хоризонте отвара Бошњак, стихом је „покуцао у небо, ослушнуо звук“ и обзнанио поетику другог неба. Он ће певати „На рту Арконе“ и кроз посвету Балтским Србима  истаћи  проницање историје коју кроз оптику личног оличава у лирику високих домета. Отуда и у овом певању језди  Павел Оклопњиков  о коме је овај песник испевао чудесан спев („Павел Оклопњиков, Унус мундус, 29 / 2008) који се придружује знаним еповима, у овом случају „Слову о Полку Игорову“.

У певању „Острво за инфините“ топонија  ових  простора:  Ртањ, Црни Тимок, Голубац, Честобродица  садржајним стиховима бремените симболике и  својеврсне митске колоритности  предочава  повесницу овог тла.

Бошњаков „Ритам узвишености“ посвећен сенима Мирољуба Митића кума  (Врлом путнику високих планина / Истраживачу далеких висоравни) ће предочити Кодекс Луталица  на плану реалних чињеница  својеврсну поему, химну пријатељству и песми под чијим се сводом збива и кружи  ова песма.  У њој   се  сушт живота и певања  открива  кроз песму која спаја, повезује, призива, чије око  чује:

Мистерију далеких платоа…/Хималаје, Тибет, Варденик, / Мост над Арном, / стари , железнички од Кленка до Шапца / над Савом…/ Сурдулицу, Винковце , Каштеле…

„…У мигу прошли трен постане Садашњи…Садашњи сав прошлост буде! И тад схватиш…о, тад схватиш“…смисао песме у којој се находи Уточиште свега што је трајало. О томе ова садржајна, извансеријска,  збирка у чијој се метафоричко- симболичној сфери „Пуноћа Времена“ (Одн) објављује као Пуноћа Песме.  И Речи…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s