PEVANJE BITNOG MIŠLJENJA / Boško Tomašević

Jovici Aćinu

 

POEZIJA može biti samo ontologija: izlaganje bîti bitka bića. Stoga je pisanje poezije preispitivanje izvora. Hajdegerovom bitnom mi­šljenju u filozofiji, odgovara u poeziji pevanje bit­nog. Pesništvo bitnog začinjâ izvor. Ono je melopeja bitka. Pevanje unutar pesništva bitnog jeste pevanje o bivstvujućem sa stanovišta istine o bivstvujućem. Ono peva opstanak na tragu logosa bitka-po-sebi-bivstvujućeg.

Bitno pevanje odnosi se na pesništvo koje opeva bi­tak, bivajući tako tako temeljem samog pesništva. Preispitivanje izvora bitka koje preduzima pesništvo je tako fundamental­na ontologija biti pesništva. To je pesništvo samog bitka i sudbine poezije. Pevajuća bit izvora bitnog pesništva čuva vladavinu istine bitka unutar samog pesni­štva.

Mišljenje o bitku je ono koje stoji ispred vrata pevanja bitnog. Utoliko je pevanje bitnog – mišljenje nadolaska bitka. I obratno. Pevanje je „sluša­nje nagovora bitka“ unutar čistine izvora. Čista svetlina bitka je onaj pevajući zor ,,reč-nog ustanovlja­vanja bitka“ o kome govori Hajdeger. – Dostiže li taj pevajući zor svoje pristanište? Uistinu, da! Ali tek kao pevanje unutar čistine bivstvujućeg. Pevanje otvorenog Sage pripada jeziku i kao takvom pevanju „podaruje mu se blagonaklonost bitka“. Stoga, na Hajdegerovom tragu, zaključujemo: Tek se ,,u pesništvu raskriva bivstvujuće kao bivstvujuće“.

Pevanje bitnog raskriva „otvorenost opstanka“ gde se povesno otkriva samo kao blago nadziruća nit, a filozofska istina kao „neskrivenost“ ude­sa. Otuda pevanje bitnog možemo označiti kao pesničku analitiku bića, onoga: ,,biti-u-svetu“. Tek u pevanju bitnog otkriva se veza između zemlje, istine (shvaćene kao alétheia), jezika i skrivenosti bitka. Praksa pevanja bitnog,  kao posebnog oblika vremenjenja jezika, vodi neposredno u srce pesništva „gde bitak sebe konstituiše“. Tu se pesničko kazivanje zbi­va kao bitno zahtevanje/tumačenje izvorišta. Tako shvaćeno, sâmo pevanje bitnog je, kako ne tako dav­no reče Karl-Hajnc-Folkman-Šluk (Karl-Heinz Volkmann-Schluck), „ono osvetljavajuće i prosijavajuće u čijem se sijanju sve pojavljuje kao ono samo… Ereignis koji pribavlja svetlost u kojoj sve dospeva u prosijavanje svoje vlastitosti“.

Pesništvo bitnog je poetska analitika izvora. Ono otvara pitanje drugog početka poezije. Stoga bît pevanja bitnog mora biti (o)pevana iz alétheia, iz neskrivenosti, kojim će se dosegnuti prvi početak pevanja onog početnog koje je prva stvar pevanja. Pri tome se razumeva da su istina pevanja i istina bivstvovanja, obe, u svojoj biti pesničke. Raskrivanje otemeljujućeg iskona, istine kao neskrivenosti (alétheia), moguće je samo u pesničkom zasnivanju istine bivstvujućeg koja se događa unutar okreta: „bit jezika“ je „jezik biti“.

(1986)

(Iz rukopisa KNJIGA PESNIČKIH MANIFESTA)

ЛеЗ 0003503