ANTI METODOLOŠKI GRAFIT O KNJIZI ALEKSANDRA LUKIĆA KUKAVIĆLUK
Poetička eksplicitnost,izgovaranje i ozvučavanje „sadržajne mučnine”. Verizam kao tvrdnja i kvalifikacija koja odzvanja,odjekuje čak i kad je Znak ili grč,metaforično oteto od usporavajuće retorike.Poezija neukroćene preosetljivosti ali i žestokih čulnih uzoraka.Dokaz da poezija nije lirski aforizam ali ni klozetski grafit,tripovanje i repovanje ali ni trbuzboračka i mumlajuća samodovoljnost.
Dokaz da je poezija IZNAD. Bez obzira kako to ko shvatao ili ne.
Poezija koja se ne nadvikuje s galamom prostora i vremena,ne pristaje na jednoznačost vanestetskog angažmana.One ne podilazi autentičnosti,svoj subjektivni dignitet ne postiže jednoznačnom aktuelnošću,ne cilja u lice da bi pogodila jabuku na glavi i slučajnost mitologizirala kao božansku tačnost.,Ili tako to,slično ili ne.
Ovo nije ni pokušaj kritičke analize,ovo je dokaz da sve začinje i izaziva u strukturi teksta.
Poezija koja dokazuje da tema nije konačnost , ni nalog , ni razlog ona je beskrajna unutrašnja grimasa kojoj će lice i govor pronaći mudar i predan čitalac.
Radivoj Šajtinac
„Железничкa линијa 45. упоредника“ 