Васељена?

Васељена (васиона, космос, свемир, универзум) је просторно-временски континуум у којем егзистирају сва материја и сва енергија. Наука људског рода је на таквом степену развоја да нам тренутно доступне методе научних посматрања и научних испитивања васељене могу помоћи да схватимо нека њена својства али нас и остављају без одговора на многа питања.
Тренутне границе науке, међутим, не могу ограничити филозофска и духовна настојања за остварењем бољег схватања дубље суштине свега постојећег – како материјалног и физичког тако и надфизичког и духовног.
Спознати дубљи смисао васељене (свега постојећег као јединствене целине) – то је најузвишенија мисија ума.
Васељена, таква каква је – огромна и загонетна, у себи чува многе тајне и мистерије простора и времена а тежити разоткривању и бољем схватању тих тајни и мистерија може представљати најузбудљивију авантуру.
Бројне тајне и мистерије скрива и сама ова наша оаза живота, ова наша „плава тачка у непрегледном бескрају васељене“ тј. планета Земља.

Видети више: http://www.vaseljena.com/index.html

Војнићев рукопис је књига која садашњи назив носи по Вилфриду Војнићу (Wилфрид М. Воyницх), антиквару који је на ову мистериозну књигу наишао 1912. године. Није познато ко је аутор ове књиге, није познат ни њен садржај јер је писана непознатим писмом на непознатом језику…

Видети више : http://www.vaseljena.com/vojnicev-rukopis.html

_____________________________________________ ______________________________________

ја сам травка
Ја сам облутак
Ја сам кап океана
ја сам зрно песка
ја сам грумен земље
ја сам риба
ја сам змија
ја сам жаба
ја сам корњача
ја сам гусеница
ја сам вилин коњиц
ја сам свитац
ја сам птица
ја сам глог
ја сам локвањ
ја сам коприва
ја сам шљива
ја сам бучумика
ја сам око
ја сам рука
ја сам слика
ја сам звезда – семенка васељене
ја сам пустиња – неизбројив скуп зрна пешчаних
ја сам океан – недогледна кап воде
ја сам сунце – облутак светлости
ја сам гавран – црно сунце васељене
ја сам креч – бело сунце васељене
ја сам човечанство – тај океан људи
 
ја сам ти – недосежна дубина васељене

Извор: СТЕВАНОВИЋ, Тодор М., 1937; каталог изложбе слика у Галерији САНУ, 2010. – 163 стр.; 24 цм.; стр. :5-12: Аутобиографија (Химна за човека?)

Видети више о Тодору Стевановићу:

  • РАДОВИ •
  • БИОГРАФИЈА

    {ТОДОР}    В А С Е Љ Е Н А:

    АУТОБИОГРАФИЈА АТОМА

    (ТЕОРИЈА САМОБИТНЕ ФИЛОСОФИЈЕ)

    И Н Т Е Р А К Ц И Ј А
    (теоријски сажетак Химне)

    У ХИМНИ СТОЈИ:

    1. Б О Г ПОСТОЈИ. ИМЕ МУ ЈЕ А Т О М.
    ОН Ј Е С Т Е И ГРАЂА И ГРАДИТЕЉ
    ВАСЕЉЕНЕ. АЛИ, КОСМИЧКА ЕНЕРГИЈА НЕ
    ПРИПАДА НИ АТОМУ (Б О Г У), НИ
    СТВАРИМА САЧИЊЕНИМ ОД АТОМА. КОСМИЧКА
    ЕНЕРГИЈА СЕ ПОЈАВЉУЈЕ КРОЗ
    КОМУНИКАЦИЈУ КОЈА СЕ ОДВИЈА У СВЕТУ АТОМА (И ЈЕДНАКО У СВЕТУ СТВАРИ – ГДЕ ЈЕ И сам АТОМ С Т В А Р.)

    ЕНЕРГЕТСКА И Н Т Е Р А К Ц И Ј А КОЈА СЕ ОДВИЈА ИЗМЕЂУ
    Ј А И Т И – ЧЕСТИЦА ПОКРЕЋЕ ВАСЕЉЕНУ:

    У ХИМНИ СТОЈИ:
    2. ВАСЕЉЕНА Ј Е С Т Е:
    САМОБИТНО (НЕСТВОРЕНО, БЕСПОЧЕТО, БЕСКОНАЧНО-КОНАЧНО, САМОГРАДИВНО-САМОУОБЛИЧАВАЈУЋЕ-САМОПОКРЕТНО.,)ЕНЕРГЕТСКО ЗДАЊЕ

    У ХИМНИ СТОЈИ:
    3. ВАСЕЉЕНУ ВИДИМ ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ ПИТАЊА:
    К О С А М (Ј А)?

    ХИМНА ОБЈАВЉУЈЕ: Ј А САМ Т И :
    травка, облутак, кап океана, зрно песка, грумен земље., ч о в е к (слик(А)р)., Сунце-Земља-Месец (Сунчани систем)., ГАЛАКСИЈА (Звездано јато)., В А С Е Љ Е Н А (Галактичка јата)

    ЕНЕРГЕТСКА ФОРМУЛА (ЈЕДНАЧИНА) ХИМНЕ:

    Е = ЈА САМ ТИ

    Неке од Тодорових књига, публикација:

    1984

    Срећан сам као космичко биће : (разговор с Тодором Стевановићем) / разговор водила Зденка Аћин // Поља. ISS 0032-3578. 30 : 301 (1984) 142-144.
    Словенски пантеон // НИН. ISSN 0027-6685. 1735 ( 1. април 1984) 35.

    1986

    О идеји живих слика на Сувој планини // Стефан Богдановић : Салон фотографије. Београд : [б. и.], 1986.

    1987

    Лаоцеово ”Велико јединство света” // Дело. ISSN 0011-7935. 31 : 6 (1987) 106-107.
    Из књиге прогутаног наслова // Дело. ISSN 0011-7935. 33 : 1-2 (1987) 266-284.

    1988

    Сликарска колекција за историју // Књижевне новине. ISSN 0023-2416. 749/750 (1. и 15. март 1988) 46.
    ”Ђавоља варош” Александра Шакића // Градина. ISSN 0436-2616. 23 : 1 (1988) 185-187.

    1989

    Mnogobiće : ogled o Jednoti : put ka yveydanom slikarstvu . – Beograd : Sfairos, 1989. – 98 str.. : ilustr. ; 29 cm. – (Tajinska sfera ; 7)

    1992

    Оплакивање Христово : самобитност. – Београд : Научна књига, 1992. – 148 стр. ; 20 cm
    Samobitnost umetnosti.- The self-existance of art: (A view into art oject : a view into eternal present of art) // Todor Stevanović: Otkrivenje Todorovo : slike i objekti, 12. mart – 05. april 1992, Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić. Beograd : ULUS, 1992. Str. 5-29.

    1993

    Васељенске новине Тодорове. № 1. – Београд : [издање аутора], 1993. – [8] листова : илустр.; 29 џ 41 cm
    Јединица Тодорово // Васељенске новине Тодорове 1. Београд : [издање аутора]. 1983. Стр. [4, 6, 8, 10-12].
    Jedinica Todorova // Rukom Todor / priredio Željko Simić. Beograd : Studentski kulturni centar : Vidici, 1993. Str. 17-26.
    Umetnička jedinica // Rukom Todor / priredio Željko Simić. Beograd : Studentski kulturni centar : Vidici, 1993. Str. 27-31.

    http://www.todorslikar.com/tekstovi.html

    __________________________________________Недавно смо скренули пажњу, поводом случаја једне госпође, питајући се зашто је глупост, првенствено код нас Срба, али и код неких других, организованија од памети? Колико је наших паметних људи, вредних пчела, уметника уопште, живих и мртвих – потиснуто – стихијом и глупошћу? Узмите само случај „васељене“  ТОДОР – какав уметник, какав иноватор, каква доследност и креативност – а колико овог сликара има у јавности? Тодор није једини; он је можда имао и мало уметничке среће, ако смемо да кажемо; а колико је тек српских писаца, живих или мртвих, који су глупошћу и таласом стихије – потиснути, од својих читалаца на српском, од света уопште, превођења, јер тамо у неким амбасадама српским по свету или културним центрима, не седе паметни, најједноставније речено?Тодор је, не зам да ли се сећате, покренуо своје Васељенске новине Тодорове од којих је изашао пре меного година само један једини број у скромном библиофилском броју пртимерака? Али Тодор није био једини ни усамљен. Сетите се напора архитекте Машића, као независног издавача; или, ако одете мало даље и дубље у прошлост, на почетак 20. века, сетите се да је Бора Станковић свој изврсни роман Нечиста крв објавио о свом трошку, као пишчево издање. Говорио сам да постоји друкчија Србија, она непозната, у којој су два доминантна лика, сељак-брђанин и уметник; али некако то се није прихватало за српску јавност, зато што су такву јавност формирали и стварали невасељенски типови људи, бирократе, они што воле своју кочоперност и блискост власти (свакој власти) (свуда их има, па и у најзначајнијим српским културним институцијама, где доводе већ деценијама само себи сличне!!). Упозоравао сам да симболи Србије нису опанак и во, топ и ракија, већ пре труба, гавран,  вир или круг – васељена српска, и уместо да се ти кругови шире, као концентрични, ти кругови што би из океана српских људи водили до недосежних дубина васељене; и опет нисам сигуран да су ме разумели, на овом језику на коме пишем и говорим. Ми смо имали прву српску ренесансу, и о томе сам писао, можда мало окаснело; ми смо имали ренесансних духова (Тесла, Алас, Миланковић), имамо их и данас; и препознају се по томе, што су обдарени вишеструким умним даровима. Један од њих је , и наш савременик је  Тодор, „звезда и семенка васељене“ – таквим и сличним типовима стваралачких личности, из даље и ближе  прошлости биће окренуте  Васељенске новине, малоје фалило да напишемо Новине Заветина или Сазвежђа З. Јесте ли погледали спектакл затварања Олимпијских игара у Лондону синоћ?  То затварање је било у знаку музике енглеских стваралаца последњих педесетак година. Толико разлике, па ипак, у тој музици је био и један заједнички именитељ, препознатљив знак… Нешто чега ћемо се сећати, зар не? Нешто што је дотакло душе многих људи на читавој овој планети, који су у том тренутку то слушали или гледали… Хајде да и ми прихватимо тај олимпијски дух такмичења и уђемо у такмичење са најбољима у свету, бар у оним дисциплинама за које имамо такмаца, свеједно живих или мртвих…   ________________

ЛеЗ 0003482

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s