Ових дана завршено је публиковање две тзв. «скривене» антологије српске поезије 20. века Себични музеј, и Опало лишће, скривене у бројним верзијама и издањима антологије српске поезије Несебичан музеј (1989; 2000; 2002;2003; 2004; 2005; 2006;2009). Себични музеј и Опало лишће публиковане су као Веб издања у оквиру Сазвежђа З, на истоименим блоговима. Себични музеј је, по свему судећи, једна од најстрожијих познатих натологија српске поезије до данас и представља избор поезије из опуса 17 српских песника. Опало лишће доноси избор из опуса око 250 српских песника, који су објављивали током 20 века – то је безмало један прави лексикон или Мала енциклопедија српске поезије 20. века.
Адресе ових антологија српске поезије 20. века гласе : Себични музеј и Опало лишће . Исти састављач, Белатукадруз (алиас Мирослав Лукић), публиковао је пре две године и Антологију ФЕНИКС (налази се на интернет адреси Антологија ФЕНИКС ), која је изузетно посећена! Уз објављено 8. издање Несебичног музеја (Пожаревац, Едиција Браничево, 2009) штампано на папиру, данашњи читалац, првенствено у Србији, и ситуацији је да се суочи са једним дугогодипњим антологичарским билансом једног од водећих књижевних критичара-песника у Срба. Како сазнајемо, могуће је да око београдског Сајма књига буде објављено као интернет издање и то 8. штампано на папиру издање Несебичног музеја (уколико пожаревачки издвача дозволи). У том случају би, слависти свуда по свету могли да на најбржи могући начин дођу до несвакидашње књижевне грађе и подстицаја….
„Железничкa линијa 45. упоредника“ 