Elektronske knjige: Biblioteka za 12 evra

POLAKO ali sigurno, elektronske knjige počinju da osvajaju naše tržište i stiču sve više poklonika – izdavačka kuća „NM libris“, osnovana pre nekoliko meseci, na svom sajtu do sada je ponudila 300 e-dela iz srpske i svetske književnosti, od početka pismenosti, do savremenih stvaralaca.

U ovoj maloj kući grupa entuzijasta namerava da celokupno književno i naučno nasleđe stavi na jedno mesto i da bude dostupno svima po veoma povoljnim uslovima. Prvi među njima, urednik Milan Tasić, za „Novosti“ kaže:

– Ni kod nas ni u svetu čitaoci još nisu iskusili sve prednosti koje novi vid objavljivanja knjiga nosi, najviše zbog toga što su elektronske knjige i dalje neopravdano skupe, jedva su nešto jeftinije od štampanih izdanja i zahtevaju od korisnika dodatna ulaganja u kupovinu specijalnih čitača. Zbog toga smo se odlučili da našim korisnicima ponudimo e-knjige koje se mogu čitati iz bilo kog uređaja koji vlasnik već poseduje, bilo da je to personalni računar, specijalni čitač, tablet ili mobilni telefon. Bitno je samo da korisnik ima pristup internetu. Celokupni sadržaj našeg sajta .nmlibris.com godišnje košta 12 evra i ta cena se ne menja bez obzira na broj novoobjavljenih knjiga. Inače, sve je veće interesovanje naših savremenih stvaralaca da im se knjige objave u ovoj formi.

BESPLATNO ČITANjE NA sajtu izdavačke kuće „NM libris“ nalazi se i 30 knjiga koje se mogu pročitati besplatno. Među njima su Njegoševa „Luča mikrokozma“, Sterijini „Rodoljupci“ i „Pesme“, „Sve će to narod pozlatiti“ Laze Lazarevića, Nušićev „Pokojnik“, Domanovićev „San jednog ministra“, „Pisma Haralampiju“ Dositeja Obradovića…

Sajt je veoma pregledan jer su knjige razvrstane po žanrovima, a do sada su objavljena dela Svetog Save, Teodosija, Venclovića, Dositeja, Zmaja, Branka Radičevića, Njegoša, Domanovića, Laze Lazarevića, Sime Matavulja, Borislava Stankovića, Sremca, Vukove knjige narodnih pesama i pripovedaka… Savremenu srpsku književnost zasad, kažu, objavljuju selektivno, nastojeći da ponude knjige potvrđene vrednosti među kojima su dela Ljubomira Simovića, Matije Bećkovića, Mira Vuksanovića, Rajka Petrova Noga, Dragomira Brajkovića…

Ponuđene su i knjige iz jezičke kulture, popularne nauke, a posebno je veliki broj naslova iz lingvistike naših eminentnih stručnjaka (Predrag Piper, Milka Ivić, Pavle Ivić, Dragoljub Petrović, Sreto Tanasić, Branko Tošović, Milan Šipka…) Na sajtu su i velika dela svetske literature, knjige Flobera, Tvena, Getea, Šekspira. Veliki je broj knjiga iz obavezne školske lektire, a u sledeća tri meseca objaviće gotovo sva dela koje bi osnovci i srednjoškolci trebalo da pročitaju u toku školovanja. Ovo je posebno značajno za školske biblioteke koje kubure sa brojem i kvalitetom knjiga na svojim policama, pa bi, s obzirom na činjenicu da gotovo sve imaju računare, lako mogle da svoj književni fond obogate. Ponuda se širi svakodnevno, tako da će do kraja ove godine na ovom sajtu biti više od 700 knjiga, a među njima, što je posebno zanimljivo, i vrednih rukopisnih dela do kojih nije lako doći u bibliotekama.

– Najviše zbog toga što se nalazimo na samom početku informatičke ere, ma koliko nam izgledalo da živimo u tehnološki visoko razvijenom svetu, postoji apsolutno neopravdana bojazan da bi elektronske knjige mogle da ugroze knjigu uopšte – kaže Tasić. – Upravo suprotno, već sada se jasno vidi da će doprineti opstanku knjige i povećati čitanost. Menja se samo forma, od kamenih ploča i pergamenta, od papira drvenih i olovnih ploča, do ofsetne i digitalne štampe i, na kraju, do elektronskih izdanja. Do jednog izdanja za ceo svet. Ne bi trebalo zaboraviti činjenicu da je suština knjige da bude pročitana a ne da predstavlja ukrasni predmet na policama. Vratimo se, dakle knjizi, ma u kojoj formi bila objavljena.

ELEKTRONSKI PIRATI

UPOZORAVAJUĆI da je vrlo važno napraviti razliku između onoga što zaista jeste elektronska knjiga i onoga što se sa tim imenom nalazi na Internetu, Tasić ističe:

– Skenirane knjige koje su bez ikakvog prava postavljene na Internet jesu najgori mogući piratski čin koji se mora oštro kažnjavati. Ne sumnjam da će uskoro u mnogim zemljama biti usvojeni zakone koji će ove moderne gangstere smestiti tamo gde im je i mesto. Takođe, mnogi digitalni zapisi koji se pojavljuju kao e-knjige ne ispunjavaju osnovne standardne uslove a to je – da knjiga ima svog urednika, da bude lektorsko-korektorski obrađena, tehnički i likovno uređena i da čitalac ne može da menja njen sadržaj. Zato se mnoge elektronske knjige u stvari ne mogu nazvati knjigom već digitalnim zapisom, a to je za svakog pismenog čoveka ogromna razlika.

 

Elektronske knjige: Biblioteka za 12 evra | Kultura | Novosti.rs.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s